Gornji i donji pritisak – šta to znači?

Getty images: Jose Luis Pelaez Inc

Ass. dr Srđan Bošković, Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Krvni pritisak po definiciji podrazumeva jačinu kojom krv pritiska zidove krnih sudova tokom vremena i tokom srčanog ciklusa. On je krajnje promenljiva vrednost koja zavisi od velikog broja spoljnih činilaca, ali i faktora koji su vezani za stanje našeg organizma. Tokom srčanog ciklusa krv pulsira kroz arterije kako bi stigla u sve delove organizma. Kretanje krvi nije stalne, konstantne jačine i zato se menjaju i vrednosti krvnog pritiska.

Upravo stoga kada govorimo o merenju krvnog pritiska, to podrazumeva brojčane vrednosti koje su prenosno snaga krvi koju vaše srce pumpa kroz organizam iz sekunde u sekund. Viši brojevi označavaju sistolni krvni pritisak, tj. onaj koji se meri tokom srčane ejekcije, tj. ispumpavanja krvi iz srca, dok je niži, dijastolni, onaj koji se beleži dok srce prima krv iz organizma, tj. pluća, u fazi srčane dijastole.

Merenje se mora obavljati precizno, putem odgovarajućeg uređaja, koji uvek podrazumeva manžetnu koja se postavlja 2–3 cm iznad pregiba lakta na nadlakticu. Ona se mogu raditi pomoću autotaksnih merača pritiska, ali je zlatni standard i dalje primena sfingomanometra uz stetoskop, kada se sistolni, tj. gornji pritisak definiše pojavom pulsa na ruci (Korothovljevi znaci) dok je dijastolni onaj kada se i poslednji udar pulsa više ne čuje. U poslednjih nekoliko godina posebno se ističe važnost ne samo adekvatnog merenja krvnog pritiska kod lekara (u zamračenoj, tihoj prostoriji najmanje tri puta sa razmacima od dva minuta, najmanje 15–20 minuta nakon jela ili bilo koje fizičke aktivnosti) već merenje preko posebnog aparata koji tokom 24 sata analizira vrednosti pritiska (ABPM – ambulatory blood pressure monitoring), ali i merenje više dana u kućnim uslovima (HBBPM – homebased bloodpressure monitoring). Ova merenja van ambulante su od velikog značaja kako bi se postavile dijagnoze tzv. hipertenzije belih mantila (kada su vrednosti KP više kod lekara, ali normalne u kućnim uslovima), ali i maskirane hipertenzije (kada su vrednosti u ordinaciji u normalnom opsegu, ali se tokom praćenja putem ponavljajućih merenja holterom ili kod kuće registruju povišene vrednosti KP).

Sistolni krvni pritisak je, kao što je navedeno, najviša tačka KP koja se detektuje tokom merenja i podudara se sa naglim istiskivanjem krvi iz srca tokom kontrakcija srčanog mišića. Normalne vrednosti prema Evropskim preporukama iznose do 140 mmHg, a optimalnim se smatraju one od 120 mmHg. Iako povišen sistolni krvni pritisak često koincidira sa visokim dijastolnim, u stanju koje se naziva izolovana sistolna hipertenzija moguće je da postoji samo povećanje ove vrednosti krvnog pritiska. Ovo stanje se najčešće viđa kod osoba starijih od 65–70 godina i može biti posledica mnogih kardiovaskularnih oboljenja, ali je, u suštini, primarni uzrok gubitak elastičnosti arterijskih krvnih sudova koji se ne mogu dovoljno rastegnuti tokom kontrakcije srčanog mišića. Iako postoje podeljena mišljenja o značaju izolovane sistolne hipertenzije, ona predstavlja podjednako ozbiljno stanje, posebno kada je udružena sa drugim kardiovaskularnim bolestima (valvularne bolesti, cerebrovaskularni inzult, šećerna bolest, bolesti bubrega) i kao takav entitet zahteva agresivnu terapiju lekovima.

Ređe postoje stanja kada je sistolni, tj. gornji KP niži od preporučenih vrednosti. Tada govorimo da je bolesnik hipotenzivan. Za hipotenziju nisu referentne vrednosti donjeg pritiska. Ovo stanje se često viđa u osoba koje su dehidrirane, krvare ili su u stanju šoka. Paradoksalno, u nekim situacijama krvni sudovi se mogu naglo proširiti i dovesti do vrtoglavice (posebno pri ustajanju – ortostatska hipotenzija) ili kolapsa, tj. gubitka svesti, uz veoma niske vrednosti gornjeg pritiska, kada govorimo i o tzv. vazovagalnoj sinkopi. Postoje i mnoga patološka stanja u kojima je gornji pritisak niži od normalnog (srčano popuštanje, aortna stenoza, sepsa, opekotine).

S druge strane, dijastolni krvni pritisak je onaj koji registrujemo dok „srce miruje“, tj. tokom faze relaksacije srčanog mišića. Normalne vrednosti su one ispod 90 mmHg, a optimalnim se smatraju kada su oko 80 mmHg. Slično gornjem, tako i vrednosti donjeg pritiska mogu varirati. Niske vrednosti se javljaju takođe kod dehidratacije, ali i u patološkim stanjima kao što su sepsa, aortna regurgitacija, srčana insuficijencija, kao i akutni cerebrovaskularni inzult (posebno moždani infarkt).

U određenim situacijama može doći do spajanja (konvergencije) gornjeg i donjeg pritiska. Tada je razlika između gornjeg i donjeg pritiska manja od 25 mmHg. Ovo se javlja u teškim formama srčanog popuštanja, ali i kod tamoponade srca i tesne aortne stenoze. Ukoliko je razlika u vrednostima gornjeg i donjeg pritiska stalno preko 40–50 mmHg, govorimo o postojanju divergencije krvnog pritiska. Ona se javlja prilikom jače fizičke aktivnosti i često u trudnoći, ali je pokazatelj i brojnih patoloških stanja (aortna regurgitacija, disekcija, tj. cepanje aorte, hipertireoidizam, bubrežna insuficijencija, anemija, stanja hiperdinamizma (sepsa, beri beri), intrakranijalna krvarenja).

U slučajevima kada se ponavljanim merenjima registruju povišene vrednosti i gornjeg i donjeg pritiska govorimo o hipertenziji (prema evropskim preporukama 140/90 mmHg prema preporukama iz USA 130/80 mmHg). Ona može biti posledica suptilnih multifaktorijalnih poremećaja homeostaze krvnog pritiska bez speciifčnog uzroka – esencijalna hipertenzija ili posledica neke druge bolesti (bubrežne bolesti, oboljenja nadbubrega, štitne žlezde), kada se radi o sekundarnoj hipertenziji. Lečenje hipertenzije podrazumeva primenu tzv. nefarmakoloških mera (redukcija telesne težine, smanjenje unosa soli, redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja i unosa alkohola), ali i obaveznu primenu lekova. Danas se smatra da je najbolje primeniti kombinaciju više grupa lekova koji deluju na krvni pritisak u manjim dozama odjednom (fiksne kombinacije), i to inhibitora receptora angitenzija (ACEi), blokatora kalcijumskih kanala (CCB) i blagih duretika. Ukoliko gornji i donji pritisak ostanu povišeni i pored primene svih navedenih grupa lekova, govorimo o rezistentnoj hipertenziji.

Iz svega navedenog se vidi značaj gornjeg i donjeg krvnog pritiska u dijagnozi i terapiji ne samo hipertenzije već i mnogih drugih patoloških stanja i oboljenja, a istovremeno se mora potencirati i adekvatan način merenja kako bi vrednosti bile realne, a terapija optimalna.

Literatura:

  1. Centers for Disease Control and Prevention. Measure your blood pressure. Updated Avgust 05. 2021
  2. Muntner P, Shimbo D, Carey RM, Charleston JB, Gaillard T, Misra S, et al. Measurement of Blood Pressure in Humans: A Scientific Statement From the American Heart Association. Hypertension. 2019 May;73(5):e35-e66.
  3. Stergiou GS, Palatini P, Parati G, O'Brien E, Januszewicz A, Lurbe E, et al. European Society of Hypertension Council and the European Society of Hypertension Working Group on Blood Pressure Monitoring and Cardiovascular Variability. 2021 European Society of Hypertension practice guidelines for office and out-of-office blood pressure measurement. J Hypertens. 2021 Jul 1;39(7):1293-1302
  4. Unger T, Borghi C, Charchar F, Khan NA, Poulter NR, Prabhakaran D, et al. 2020 International Society of Hypertension global hypertension practice guidelines. J Hypertens. 2020 Jun;38(6):982-1004.
  5. Williams B, Mancia G, Spiering W, Agabiti Rosei E, Azizi M, Burnier M, et al; ESC Scientific Document Group. 2018 ESC/ESH Guidelines for the management of arterial hypertension. Eur Heart J. 2018 Sep 1;39(33):3021-3104.
  6. Whelton PK, Carey RM, Aronow WS, Casey DE Jr, Collins KJ, Dennison Himmelfarb C, et al. 2017 ACC/AHA/AAPA/ABC/ACPM/AGS/APhA/ASH/ASPC/NMA/PCNA Guideline for the Prevention, Detection, Evaluation, and Management of High Blood Pressure in Adults: A Report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Clinical Practice Guidelines. Circulation. 2018 Oct 23;138(17):e484-e594.

Podeli ovu stranicu: