Kako živeti posle infarkta miokarda?
Bolesti srca i krvnih sudova široko su rasprostranjene i najčešći su uzrok smrti u našoj, tako i svetskoj populaciji. Akutni infarkt miokarda(srčani udar) je životno ugrožavajući dogadjaj, a pretstavlja samo jednu od manifestacija ishemijske bolesti srca. Posledica je opstrukcije toka krvi kroz krvne sudove srca (koronarne arterije) koji ishranjuju sam srčani mišić, odnosno miokard. Ta krv treba da bude bogata kiseonikom, s obzirom da je srčani mišić izuzetno osetljiv na njegov nedostatak, te ukoliko mu se isti ne doprema u adekvatnoj količini, mišić izumire i nastaje ishemija srčanog mišića koja se klinički manifestuje kliničkim znacima angine pectoris, a potom, ukoliko se dopremanje krvi, tj.
kiseonika i dalje nastavi nastaje odumiranje (nekroza) srčanog mišića, tj. infarkt miokarda sa posledičnim nastankom ožiljka na srčanom mišiću skoji vodi oštećenju funkcije srčanog mišića.
Za nastanak akutnog infarkta srčanog mišića postoje predisponirajući faktori rizika. Jedan od najznačajnijih jeste ateroskleroza, koja predstavlja patološki proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji zid arterije. Proces ateroskleroze se smatra normalnim procesom starenja krvnih sudova ukoliko se kod ljudi verifikuje nakon 65.godine života. Ateroskleroza pre 65.godine života izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i tada ona značajno skraćuje životni vek. Uzroci nastanka ateroskleroze, a samim tim i predisonirajući faktori za nastanak shemijske bolesti srca koja obuhvata i akutni infarkt miokarda su hiperlipidemija(povećane masnoće u krvi) I sva stanja koja su udružena sa istom (šećerna bolest, gojaznost, oboljenja štitaste žlezde), stress, pušenje, smanjena fizička aktivnost, prekomeran unos alkohola.
Aterosklerotski plakovi mogu da narastu dovoljno da znatno smanjuju protok krvi kroz koronarne arterije. Glavne komplikacije nastaju kada je zid arterije toliko istanjen da može da dođe do pucanja plaka. Usled ovog procesa, dolazi do izliva sastavnih delova plaka I postoji mogućnost stvaranja ugrušaka koji mogu da dovedu do opstrukcije protoka krvi u koronarnim arterijama. To se manifestuje kao pojava bola u grudima, a koji pacijenti opisuju kao pečenje, stezanje, pritisak iza grudne kosti sa tipičnim širenjem ka vratu, vilici, ledjima ili ka levoj ruci, uz pojavu gušenja, iznenadno nastale malaksalosti. U mirovanju ili sa smanjenjem intenziteta fizičkog opterećena, bol će prestati. Takvo stanje se zove stabilna angina pektoris. Napredovanjem suženja koronarne arterije bol se javlja pri sve manjim naporima, a kad se počne javljati u mirovanju stanje je već kritično, može voditi akutnom infarktu miokarda (usled potpune opstrukcije toka krvi u koronarnoj arteriji) i zahteva hitan lekarski tretman.
Tipično za infarktnu miokardnu bol je da traje preko 20 minuta, da ne prestaje na primenu nitroglicerinskih lingvaleta, da se ne prestaje promenom položaja tela kao ni pritiskom na bolno mesto. Bol u infarktu miokarda prate drugi simptomi: preznojavanje, mučnina i povraćanje, nedostatak daha (dispneja), bedilo, osećaj nepravilnog rada srca (palpitacije), kao i ubrzano disanje (tahipneja). Blagovremeno prepoznavanje simptoma akutnog infarkta miokarda, dovodi do zadovoljavajućeg i optimalnog medicinskog tretmana, a kroz primenu optimalne terapije i rehabilitacije vodi do potpunog oporavka. Ljudi koji su preležali akutni infarkt miokarda su povećanom riziku od ponovnog kardiovaskularnog dogadjaja unutar godinu dana (moždani udar, ponovni akutni infarkt miokarda, tromboza stenta), te s toga treba da se pridržavaju saveta lekara o promeni životnih navika i da redovno uzimanju propisanu terapiju.
Oporavak i modifikacija stila života
Nisu svi akutni infarkti miokarda isti, kao ni bolesnici koji su ih imali. Do dva meseca nakon akutnog infarkta miokarda treba izbegavati veće fizičke aktivnosti. Nakon tog perioda postepeno se može povećavati fizička aktivnost, uz aktivni nadzor lekara. Predlaže se aerobni oblik vežbi, tj. vežbe dužeg trajanja s blagim stepenom opterećenja (vožnja biciklom, brzi hod). Ukoliko bolesnici nemaju tegobe (gušenje, bolovi u grudima) može se postupno povećavati trajanje i intenzitet opterećenja. Kod gojaznih je potrebna redukcija telesne težine. Zbog gojaznosti, srce koje je ionako oslabljeno infarktom teško izvršava svoje primarne zadatke. U borbi protiv viška kilograma pomažu fizička aktivnost, koju određuje lekar i nutricionista koji predlaže adekvatni dijetski unos hranljivih materija.
Pušenje je takodje jedan od najsnažnijih faktora rizika za nastanak generalizovane ateroskleroze, pa i ateroskleroze koronarnih krvnih sudova.
Povratak poslu nakon preležanog akutnog infarkta miokarda je neminovan. I u ovom slučaju je potrebna konsultacija sa lekarom kardiologom, možda i lekarom specijalistom medicine rada. U slučaju pacijenti imaju sedentaran vid radnog mesta, oni se mogu vratiti na posao već nakon dve nedelje od akutnog infarkta miokarda. Ali ukoliko je posao pacijenta vezan za pojačanu fizičku aktivnost, potrebno je proći proces rehabilitacije gde se može ispitati odgovor kardiovaskularnog sistema na telesno opterećenje. U svakom slučaju, mesec dana je obično dovoljan vremenski period da se pacijent vrati svom poslu. Ipak, u određenim slučajevima (najteži oblici srčanih udara ili bolesnici kod kojih je potrebno dodatno lečenje), moguće je upućivanje pacijenta na Komisiju za procenu radne sposobnosti.
Što se medikementozne terapije tiče, nakon akutnog infarkta miokarda neophodno je uzimati najmanje 4 do 5 klasa lekova, sve sa ciljem da se spreči novi infarkt miokarda, pa čak i smrtni ishod. Neki od lekova se propisuju kao kratkotrajna terapija (klopidogrel kod “stentiranja” do godinu dana), dok se neki uzimanju doživotno (acetilsalicilna kiselina). Bitno je da se terapija ne menja i/ili obustavlja svojevoljno, tj. na svoju ruku već isključivo u konsultaciji sa ordinirajućim lekarom.
Takodje, potrebne su redovne kontrole arterijskog pritiska i održavanje istog u referentnm opsegu, jer iznenadni skokovi arterijskog pritiska mogu da izazvu novo pucanje aterosklerotičnog plaka i nastanak novog infarkta miokarda.
Život nakon infarkta miokarda je moguć uz očuvan kvalitet života ukoliko se pacijent pridržava saveta lekara i trudi da modifikuje faktore rizika za nastanak novog infarkta miokarda.