Kako nastaje infarkt i zašto

Infarkt srca nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz krvne sudove srca koji snabdevaju krvlju srčani mišić.
Uzroci ateroskleroze, angine pektoris i srčanog udara su multifaktorijalni. Različiti činioci utiču na nastajanje infarkta miokarda, a neki od njih su tip 2 šećerne bolesti, povišeni krvni pritisak, masnoće u krvi... Na neke ne možemo uticati, a neke možemo modifikovati.

Tip 2 šećerne bolesti je predominantni oblik u odrasloj dobi. Računa se da u vreme kad šećerna bolest postane manifestna, dijagnostikuje se i započne sa lečenjem (bilo to i samo preporukom o strogoj dijeti), bolest traje već više od jedne decenije bez simptoma. Tada su promene na krvnim sudovima i srcu već prisutne.
Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija još jedan je od klasičnih faktora rizika za nastajanje akutnog infarkta miokarda. Osim uticaja na krvne sudove u srcu, povišeni krvni pritisak može i direktno oštetiti srčani mišić, a poguban je i za krvne sudove u mozgu i bubrezima. Obično se opštim merama (restrikcija soli, izbegavanje većih količina alkohola, regulacija telesne težine, fizička aktivnost) ne postiže adekvatna kontrola krvnog pritiska, pa je neophodna upotreba lekova. Ciljna vrednost krvnog pritiska je 140/90 mm Hg. Kod bolesnika koji imaju visok ili veoma visok kardiovaskularni rizik ili koji boluju od šećerne bolesti, ciljna vrednost bi trebalo da bude 130/80 mmHg.

Masnoće čine većinu sadržaja u unutrašnjosti loših naslaga na krvnim sudovima. Povišeni nivo „loših“ masnoća u krvi (engl. low density lipoprotein - LDL) povezano je sa ubrzanom aterosklerozom. Nivo masnoće u krvi delom zavisi od ishrane, ali postoji grupa bolesnika koji na kakvoj god dijeti bili i dalje imaju povišeni nivo LDL-a u krvi. U takvim slučajevima, zavisno od prisustva ostalih faktora rizika, prepisuje se terapija lekovima. Kod bolesnika koji su već preboleli srčani udar ovi lekovi su uvek neophodni.
Redovna fizička aktivnost, pola sata dnevno barem pet puta nedeljno, pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem.
S druge strane, sedentarni način života, prevoz automobilom i odsustvo redovne fizičke aktivnosti utiču direktno na kardiovaskularnu kondiciju i kapacitet i indirektno povećavaju učestalost ostalih faktora rizika.

Muškarci su skloniji aterosklerozi i obolevaju ranije u odnosu na žene. Deo krivice nose polni hormoni koji kod žena (primarno estrogeni) deluju zaštitno. Iz tog razloga se bolesti srca i krvnih sudova kod žena javljaju nekoliko godina nakon menopauze, a kod muškaraca znatno ranije.
Nasledna sklonost, tj. genetika, jak je faktor rizika za razvoj bolesti srca. Nažalost, na ovaj faktor se ne može mnogo uticati. Računa se da je porodična sklonost prisutna ako se bolest javila kod oca pre 45. godine ili kod majke pre 55. godine.

Pušenje je „najjači“ od rizičnih faktora na koji se može uticati. Kutija cigareta dnevno povećava rizik dva do tri puta. Pasivno pušenje je takođe štetno i ne postoji sigurna doza, odnosno svako izlaganje dimu cigareta je štetno. Fizički zavisnim pušačima koji su motivisani da prekinu pušenje treba prepisati terapiju zamene nikotina. Pasivno pušenje takođe povećava rizik za nastanak KVB (kardiovaskularnih bolesti). Zapaženo je da nepušači imaju mnogo veći rizik od KVB ukoliko žive u zajednici sa pušačem nego nepušači u zajednici sa nepušačem ili bivšim pušačem. Iz tog razloga treba dati savet o pasivnom pušenju naročito roditeljima beba, male dece i trudnicama da ograniče izloženost duvanskom dimu.

Gojaznost, višak masnog tkiva unutar trbuha (tzv. abdominalna, visceralna ili muška gojaznost), nosi znatan rizik za razvoj šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska i bolesti srca i krvnih sudova. Takve trbušne naslage masti nisu inertne, uspavane, već su hormonski aktivne, učestvuju u regulaciji više metaboličkih procesa, i to nepovoljno. Stoga abdominalna gojaznost zahteva hitno sprovođenje dijetetskih mera i fizičke aktivnosti. Pravilna ishrana treba da bude takva da održava optimalnu telesnu masu i obezdeđuje sve neophodne hranljive supstance u optimalnim količinama. Smanjiti unos prostih ugljenih hidrata (slatkiši, beli šećer), a povećati unos biljnih vlakana (ovsene, pšenične pahuljice).

Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života: pravilna ishrana (koju je prepisao dijetolog ili endokrinolog, a osmislio dijetetičar-nutricionista), pravilna fizička aktivnost (koju je prepisao lekar, a osmislio fizioterapeut), redovno uzimanje terapije, redovni sistematski i zakazani kontrolni pregledi.

Neophodno je redovno kontrolisati glukozu u krvi, a u urinu glukozu i aceton.
Preporučljivo je u krvi proveravati: trigliceride, ukupni holesterol i njegove frakcije (dobar holesterol HDL i loš holesterola LDL), kao i odnos HDL/LDL, koji pokazuje faktor rizika za nastanak infarkta.


Dr Tatjana Ilić, internista
OB Kraljevo