Svake godine u Evropi umre više od četiri miliona ljudi zbog kardiovaskularnih bolesti (KVB) u čijoj osnovi je ateroskleroza. Iako su KVB pre 65. godine češće kod muškaraca, smrtni ishod je češći kod žena (2,2 miliona u odnosu na 1,8 milona smrtnih slučajeva kada su u pitanju muškarci). U Srbiji su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti. Zbog velikog procenta stanovništva koji ima povišene vrednosti masnoća u krvi, ali i pridruženih drugih faktora rizika kao što su hipertenzija, šećerna bolest i gojaznost, Srbija se nalazi među zemljama sa visokim kardiovaskularnim rizikom kada se poredi sa drugim zemljama Evrope.

Ateroskleroza je proces koji započinje još u detinjstvu, a karakteriše ga taloženje masnih naslaga u zidovima krvnih sudova.  Kao posledica, s vremenom nataložene masti ometaju normalan dotok krvi organima kao što su srce, mozak, donji ekstremiteti, a kao komplikacija potpunog prekida krvotoka usled uznapredovale ateroskleroze nastaju srčani udar (infarkt miokarda), moždani udar, periferna bolest arterija nogu.

Zbog toga je borba protiv hiperlipidemije (povišene vrednosti masnoća u krvi) esencijalni deo prevencije kardiovaskularnih bolesti.

Masnoće u krvi potiču iz ishrane, ali i usled povećanog stvaranja u organizmu, što može biti genetski uslovljeno. Zbog toga često nije dovoljna samo promena stila života u smislu povećanja fizičke aktivnosti, menjanja načina ishrane, prestanka upotrebe cigareta i alkohola nego i uvođenje lekova koji sprečavaju stvaranje ili apsorpciju masti (holesterola, triglicerida).

S obzirom na to da istraživanja jasno pokazuju da se rizik od nastanka KVB znatno snižava sa sniženjem nivoa holesterola u krvi, najnoviji Vodič za lečenje dislipidemije Evropskog udruženja kardiologa, objavljen 2019. godine, znatno je smanjio tzv. ciljne vrednosti LDL holesterola (podvrsta holesterola najodgovornija za proces ateroskleroze), tj. vrednosti LDL holesterola koje se moraju postići kada se započne lečenje.

Ove vrednosti nisu iste za celopkupnu populaciju. Što je veća mogućnost da neko oboli od kardiovaskularne bolesti (veći kardiovaskularni rizik), vrednosti LDL holesterola moraju biti niže. Pa tako vrednost LDL holesterola mora da bude manja od 1,4mmol/l kod svih pacijenata koji se nalaze u veoma povišenom riziku od nastanka KVB (npr. svi oni koji su već imali neki kardiovaskularni događaj: infarkt srca, moždani udar ili imaju veoma visoke vrednosti drugih faktora rizika – povišen krvni pritisak, povišene vrednosti šećera u krvi sa već prisutnim posledicama…). Ovako niske vrednosti nisu slučajno propisane, jer je pokazano da se sa svakim smanjenjem LDL holesterola za 1 mmol/l rizik od KVB smanjuje za 21%.

Naravno, za regullisanje vrednosti masnoća u krvi ne treba čekati razvoj ozbiljnih komplikacija i bolesti, nego borbu protiv hiperlipidemije treba započeti čim se registruju povišene vrednosti lipida u krvi. Ukoliko su prisutni i drugi faktori rizika, kao što su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, oštećenje bubrežne funkcije, vrednosti masnoća u krvi moraju biti niže u odnosu na one koji nemaju dodatne faktore rizika.

Zbog toga se kod svakog pacijenta mora izračunati kardiovaskularni rizik, tj. rizik da oboli od nekog kardiovaskularnog oboljenja u narednom periodu. Nakon toga, osim pomenute promene životnih navika, koju treba da sprovede sam pacijent, lekar prepisuje vrstu i dozu leka u zavisnosti koliko je potrebno smanjivanje masnoća u krvi, tj. koje su ciljne vrednosti holesterola za svakog pacijenta pojedinačno.

Lekovi koji najsnažnije sprečavaju sintezu holesterola u jetri su statini. Njihovom upotrebom dolazi do značajnog smanjenja nivoa holesterola u krvi. U zavisnosti od vrednosti holesterola u krvi, kao i od ciljnih vrednosti LDL holesterola, tj. vrednosti koje moramo postići u zavisnosti od kategorije rizika u kojoj se naš pacijent nalazi, ali i od drugih pridruženih bolesti, stanja jetre, bubrega, lekar će odrediti koja vrsta statina i u kojoj dozi je najbolja za pojedinog pacijenta. To znači da terapija hiperlipidemije mora biti strogo individualna.

Kod nekih pacijenata, i pored upotrebe najsavremenijih statina u visokim dozama, ne dolazi do postizanja ciljnih vrednosti holesterola, te je neophodno dodati i lek koji sprečava apsorpciju holesterola u crevima..okazano je da ova dva leka sinergistički dovode do znatno veće redukcije holesterola u krvi, bržeg postizanja ciljnih vrednosti LDL-a, a samim tim i do smanjenja neželjenih kardiovaskularnih događaja.

Ukoliko je potrebno dodatno snižavanje triglicerida, pacijent mora da uzima i lek iz grupe fibrata

Lekar će odrediti koliko često nakon prepisivanje terapije moraju da se kontrolišu vrednosti masti u krvi i ostali laboratorijski parametri, kao i da li treba korekcija doze leka ili dodatak drugog/trećeg leka. Pacijenti ne smeju sami da prekidaju terapiju, menjaju vrstu leka ili ih uzimaju na drugačiji način od onog kako su prepisani.

Kada počnu da se uzimaju lekovi za snižavanje lipida u krvi, veoma je važno da se oni uzimaju svakodnevno i da se u dugom vremenskom periodu postigne održavanje ciljnih vrednosti masnoća u krvi, jer je to jedini način da se smanji rizik od nastanka fatalnih komplikacija.

 

Literatura/reference:

  1. Mach F, Baigent C, Catapano AL, Koskinas KC, Casula M, Badimon L, et al. 2019 ESC/EAS Guidelines for the management of dyslipidaemias: lipid modification to reduce cardiovascular risk: The Task Force for the management of dyslipidaemias of the European Society of Cardiology (ESC) and European Atherosclerosis Society (EAS). European Heart Journal. 2020;41(1):111–188. https://doi.org/10.1093/eurheartj/ehz455.
  2. Incidencija i mortalitet od Akutnog Koronarnog Sindroma u Srbiji. Institut za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut”. 2015.
  3. Cannon CP, Blazing MA, Giugliano RP, McCagg A, White JA, Theroux P, et al. Ezetimibe Added to Statin Therapy after Acute Coronary Syndromes. N Engl J Med. 2015;372:2387-2397.DOI: 10.1056/NEJMoa1410489.
  4. Ference BA, Ginsberg HN, Graham I,  Ray KK, Packard CJ,  Bruckert E, et al. Low-density lipoproteins cause atherosclerotic cardiovascular disease. Evidence from genetic, epidemiologic, and clinical studies. A consensus statement from the European Atherosclerosis Society Consensus Panel. European Heart Journal.2017;38(32):2459–2472. https://doi.org/10.1093/eurheartj/ehx144.
  5. Fulcher J, O'Connell R,  Voysey M, Emberson J, Blackwell L, Mihaylova B, et al. Efficacy and safety of LDL-lowering therapy among men and women: meta-analysis of individual data from 174,000 participants in 27 randomised trials. 2015;11;385(9976):1397-405.doi: 10.1016/S0140-6736(14)61368-4.