Pejsmejker ili veštački vodič srčanog ritma prvi put su implantirali 1958. godine u Švedskoj Sening i Elmkvist. Intervencija je trajala tri sata i grudni koš je morao biti otvaran. Prvi pejsmejker je funkcionisao tri sata i ,,potrošio“  je 23 baterije i pet elektroda. Pacijent se zvao Arne Larson, a umro je u 86. godini (2001. godine) od karcinoma.  Od tada do danas mnogo toga se promenilo. Aparati su manjih dimenzija, savremeniji su, intervencija je manje agresivna i ne zahteva otvaranje grudnog koša. Zahvaljujući novim algoritmima, aparat je u stanju da pobudi srčanu aktivnost, stimuliše srčani mišić i na taj način obezbedi normalan život pacijentu. Tegobe koje najčešće pacijent ima pre ili nakon intervencije u vidu vrtoglavice, nesvestice ili gubitaka svesti više se ne javljaju.

U zavisnosti od broja elektroda pejsmejkeri mogu biti jednokomorski ili dvokomorski – jedna elektroda je u pretkomori, a jedna u komori. Postoje i takozvani multisite pejsmejkeri (ugrađuju se kod pacijenata koji imaju normalnu frekvenciju, ali je komora iz nekog razloga oslabljena). Implantira se i treća elektroda preko posebne vene – kroz desnu u levu komoru. Posebnu vrstu elektrostimulatora predstavljaju i kardioverter defibrilatori, koji funkcionišu i kao obični pejsmekeri, ali su u stanju i da sačuvaju pacijenta od brzih ritmova koji su životno ugrožavajući. 

Pejsmejkeri se sastoje od baterije – generatora koji isporučuje električne impulse i elektroda (žice malog kalibra) koje impuls dovode u srce. U bateriji je smešten „mozak“ aparata koji reguliše brznu stvaranja impulsa i u službi je pacijenta. Naime, aparat je u mogućnosti da sa nepogrešivom tačnošću primeti kad pacijent hoda i podigne frekvencu koliko je potrebno, a da istovremeno u miru istu spusti.   

Koji će elektrostimulator biti implantiran, određuje kardiolog nakon pregleda pacijenta i uvida u njegovu medicinsku dokumentaciju.

 

Implantacija elektrostimulatora

Ugradnja elektrostimulatora je svakodnevna intervencija koja se izvodi u operacionoj sali, najčešće u lokalnoj anesteziji. Pacijent je budan, svestan i ne bi trebalo da oseća bol. Neophodan je RTG aparat pomoću koga kardiolog pozicionira elektrode u srčanim šupljinama. Jedna, dve ili tri elektrode ubacuju se u neku od vena koje se nalaze ispod ključne kosti i kroz nju/njih se provlače do željenog mesta u srcu. Nakon provere parametara elektrode se konektuju sa generatorom koji se plasira u prethodno napravljen džep i čitava intervencija se završava ušivanjem rane. Koliko će trajati intervencija, zavisi od vrste elektrostimulatora, konstitucije pacijenta i pristupačnosti vena, brzine pozicioniranja, kao i uigranosti tima.  

Tokom naredna 24 sata strana grudnog koša na kojoj je implantiran elektrostimulator ostaje delimično imobilisana zavojem na kome stoji vrećica sa peskom. Pacijent ne bi trebalo da ustaje tog dana kako se elektrode ne bi pomerile sa optimalnog mesta. Ostaje u bolnici nekoliko dana i dolazi na kontrole po rasporedu kardiologa.

Nakon intervencije svaki pacijent dobija knjižicu (Evropska identifikaciona kartica) koja sadrži osnovne podatke o generatoru i elektrodama, bolnici i lekaru. Preporučuje se da pacijent uvek sa sobom nosi karticu za slučaj nepredviđenih zdravstvenih problema koji ne moraju biti u direktnoj vezi sa elektrostimulatorom.

Kao što je rečeno, intervencija je svakodnevna i komplikacije su minimalne. Postoji mogućnost oštećenja pluća (pneumotoraks) koje može nastati tokom plasiranja elektrode. U malom procentu postoji mogućnost perforacije srčanog mišića tokom pozicioniranja elektrode. Kao i kod svake hirurške intervencije postoji mogućnost infekcije. Nekada se može razviti dekubitus lože aparata jer baterija može da pritiska i nagnječi okolna tkiva.

Pacijent sa pejsmejkerom mora povremeno da dolazi na kontrole aparata zbog provere ispravnosti rada i procene stanja baterije. Obično se kontrole rade u ustanovi gde je aparat implantiran. Aparat se programira posebnim  uređajem – programatorom. On se „sporazumeva“ sa pejsmejkerom pomoću specijalne sonde koja se jednostavno prisloni iznad implantiranog aparata. Životni vek baterije pejsmejkera je obično oko 10 godina. Izuzeci su specijalne vrste aparata (defibrilatori i „multisite“ elektrostimulatori) koji traju kraće. Velika pouzdanost aparata ne isključuje redovne kontrole. Nakon potrošene baterije malom hirurškom intervencijom implantira se nova. Prve znakove iscrpljenja baterije ustanoviće kardiolog i pre nego što  se oseti bilo kakav simptom.

 

Kako se živi sa implantiranim elektrostimulatorom?

Pejsmejker ne limitira život pacijenta. Aparati u domaćinstvu, kancelariji, električni alati koji se koriste ne predstavljaju rizik za osobe sa ugrađenim pejsmekerom pod uslovom da su propisno instalirani i ispravni.

Najnovije generacije elektrostimulatora su kompatibilne sa magnetnom rezonancom, što znači da se pacijent može podvrgnuti ovoj dijagnostici ukoliko je potrebna. Nakon dva meseca od operacije pacijent može upravljati vozilom. Aparati u domaćinstvu se mogu koristiti bez straha (radio-aparati, kompjuteri, slušni aparati, mikrotalasne pećnice, bela tehnika, električna ćebad...)

Preporučuje se oprez kod postojanja repetitora ili radara, visokonaponskih kodova, transformatora, kao i industrijske opreme sa velikom strujom. Najbolje je ne prilaziti im blizu. Uređaji koji se koriste u javnim ustanovama (sudovi, policija) ne mogu oštetiti elektrostimulatore, ali će detektovati metal. Isto važi i za uređe na graničnim prelazima.

Osobama sa implantiranim pejsmejkerom nije zabranjeno bavljenje sportom, putovanja, nemaju zabrane u hrani, kao ni u profesionalnoj aktivnosti. Intenzitet aktivnosti zavisi od osnovne bolesti srca, opšteg fizičkog stanja, kao i od vrste pejsmejkera. Osobe sa implantiranim elektrostimulatorom mogu nastaviti da upražnjavaju svoje uobičajene seksualne aktivnosti.

Ukoliko se kod pacijenta koji ima implantiran elektrostimulator jave tegobe koje su slične onima koje su bile pre ugradnje, ako oseti grčenje mišića ili pak primeti promenu na mestu implantacije (crvenilo, otok), potrebno je da se javi lekaru.

  

Zaključak:

Pejsmejkeri su bezbedni i pouzdani aparati. Milionima ljudi pomažu u poboljšanju kvaliteta života. Zahvaljujući tehnološkom razvoju danas su to minijaturni aparati sa moćnim funkcijama.

 

Dodatak slike:

Ima li neke dileme da defibrilator spasava život?

            CRT elektrostimulator

 

             Pejsmeker

 

             Defibrilator

 

Reference:

  1. Kovačević V. Dragan, Topalov Vasilije i Mijatov Milan; Savremena  pejsmeker terapija, Medicinski pregled, 2010.
  2. Kozlovački Živa i saradnici; Kardiologija za poneti, 2020.
  3. Topalov Vasilije, Kovačević Dragan; Poremećaji ritma srca, 2013.
  4. Topalov V., Živkov Šaponja D., Kovačević V. D., Sinkope. Agora, Novi Sad, 2007.