Prema Internacionalnom udruženju za istraživanje bola, neuropatski bol predstavlja bol koji nastaje kao posledica oštećenja ili bolesti somatosenzornog nervnog sistema [1]. U najvećem broju slučajeva neuropatski bol nastaje kao posledica oštećenja ili bolesti perifernog nervnog sistema što predstavlja periferni neuropatski bol. U manjem broju slučajeva neuropatski bol može biti izazvan oštećenjem mozga, produžene moždine ili kičmene moždine. Ovo predstavlja centralni neuropatski bol [2]. Često je hroničan, onesposobljavajući,  rezistentan na terapiju i značajno utiče na kvalitet života ovih pacijenata. Veliki je broj potencijalnih uzroka koji mogu dovesti do centralnog neuropatskog bola [3]. Ipak, najčešći uzroci koji se sreću u kliničkoj praksi su centralni neuropatski bol kao posledica moždanog udara, povrede kičmene moždine i multiple skleroze [2].  

S obzirom na činjenicu na visoku prevalencu moždanog udara u savremenom društvu, nije iznenađenje da je centralni neuropatski bol najčešće prouzrokovan upravo ovom patologijom. Najvažniji faktor u nastanku moždanog udara igra lokalizacija lezije. Naime, infarkti u regiji talamusa najčešće dovode do centralnog neuropatskog bola. Pored lokacije, ulogu u nastanku neuropatskog bola ima i strana na kojoj se lezija nalazi. Pokazalo se da se centralni neuropatski bol češće javlja kod moždanih udara koji su lokalizovani u desnoj moždanoj hemisferi [4]. Ova činjenica je veoma zanimljiva i može ukazati na veći značaj desne hemisfere u složenom mehanizmu transmisije, modulacije i percepcije bola [2]. Bol može biti različito rasprostranjen i pacijenti ga opisuju kao jak bol u vidu pečenja. Javlja se kod 8-30% osoba nakon moždanog udara i češće kod mlađih osoba [4,5].

Centralni neuropatski bol može biti izazvan i lezijom kičmene moždine. Smatra se da je prisutan kod 40-70% osoba koje su pretrpele povredu kičmene moždine [5]. Kada se pojavi, pacijenti ovaj bol obično osećaju u nivou ili ispod nivoa povrede [2]. S obzirom na veliku učestalost neuropatskog bola u ovoj populaciji potrebno je blagovremeno uvesti adekvatnu terapiju [6]. Neuropatski bol može biti spontan ili provociran, kontinuirani ili intermitentan [7].

Još jedan od čestih uzroka centralnog neuropatskog bola je i multipla skleroza. i značajan broj  ovih pacijenata će u toku svoje bolesti imati neuropatski bol. Slično kao i kod moždanog udara i u ovom slučaju veoma važan faktor igra regija koja je zahvaćena [5]. Tako na primer, značajno veći rizik od nastanka neuropatskog bola imaju oni pacijenti kod kojih je patološkim procesom zahvaćen spinotalamički trakt [8]. Procena je da svaki četvrti pacijent sa multiplom sklerozom ima neuropatski bol [5]. Često nije lako identifikovati uzrok bola kod osoba sa multiplom sklerozom zbog velikog broja patofizioloških mehanizama koji ga mogu prouzrokovati [9].

Lečenje centralnog neuropatskog bola predstavlja izazov za kliničare. Terapija može biti farmakološka i nefarmakološka [5]. Farmakološku terapiju možemo podeliti u tri gupe.  Terapiju prvog izbora čine: triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin), inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina (engl. Serotonin-Norepinephrine Reuptake Inhibitors - SNRI (npr. duloksetin)) i gabapentinoidi (pregabalin i gabapentin). Ako prethodno navedena terapija nije dala zadovoljavajući efekat i nema kontraindikacija,  preporučuje se uvođenje terapije drugog izbora u koju spadaju slab opioid tramadol i tapentadol. Na kraju, kao treća linija farmakološke terapije mogu se uvesti drugi jaki opioidi (npr. oksikodon, morfin i dr). U nefarmakološke terapijske opcije, koje se mogu paralelno sprovoditi sa farmakološkim, spadaju fizikalna terapija, neurostimulacija, psihoterapija i dr [5]. Ipak, značaj i efikasnost kako farmakološke tako i nefarmakološke terapije kod centralnog neuropatskog bola, još uvek je predmet istraživanja [10]

Nažalost, centralni neuropatski bol je često veoma rezistentan na primenjene terapijske mere i nekada i minimalno smanjenje bola predstavlja uspeh [11,12].

 

Reference:

  1. Scholz, J.; Finnerup, N.B.; Attal, N.; Aziz, Q.; Baron, R.; Bennett, M.I.; Benoliel, R.; Cohen, M.; Cruccu, G.; Davis, K.D.; et al. The IASP classification of chronic pain for ICD-11: Chronic neuropathic pain. Pain 2019, 160, 53–59, doi:10.1097/j.pain.0000000000001365.
  2. Watson, J.C.; Sandroni, P. Central Neuropathic Pain Syndromes. Mayo Clin. Proc. 2016, 91, 372–385, doi:10.1016/j.mayocp.2016.01.017.
  3. Finnerup, N.B. A review of central neuropathic pain states. Curr. Opin. Anaesthesiol. 2008, 21, 586–589, doi:10.1097/ACO.0b013e32830a4c11.
  4. Harrison, R.A.; Field, T.S. Post stroke pain: Identification, assessment, and therapy. Cerebrovasc. Dis. 2015, 39, 190–201, doi:10.1159/000375397.
  5. Szok, D.; Tajti, J.; Nyári, A.; Vécsei, L. Therapeutic Approaches for Peripheral and Central Neuropathic Pain. Behav. Neurol. 2019, 2019, 1–13, doi:10.1155/2019/8685954.
  6. Cavalli, E.; Mammana, S.; Nicoletti, F.; Bramanti, P.; Mazzon, E. The neuropathic pain: An overview of the current treatment and future therapeutic approaches. Int. J. Immunopathol. Pharmacol. 2019, 33, doi:10.1177/2058738419838383.
  7. Finnerup, N.B.; Baastrup, C. Spinal cord injury pain: Mechanisms and management. Curr. Pain Headache Rep. 2012, 16, 207–216, doi:10.1007/s11916-012-0259-x.
  8. Österberg, A.; Boivie, J. Central pain in multiple sclerosis - Sensory abnormalities. Eur. J. Pain 2010, 14, 104–110, doi:10.1016/j.ejpain.2009.03.003.
  9. Truini, A.; Barbanti, P.; Pozzilli, C.; Cruccu, G. A mechanism-based classification of pain in multiple sclerosis. J. Neurol. 2013, 260, 351–367, doi:10.1007/s00415-012-6579-2.
  10. Boldt, I.; Eriks-Hoogland, I.; Brinkhof, M.W.G.; Bie, R.A.; Von Elm, E. Non-pharmacological interventions for chronic pain in people with spinal cord injury (Protocol). Cochrane Database Syst. Rev. 2011.
  11. Finnerup, N.B.; Attal, N.; Haroutounian, S.; McNicol, E.; Baron, R.; Dworkin, R.H.; Gilron, I.; Haanpaa, M.; Hansson, P.; Jensen, T.S.; et al. Pharmacotherapy for neuropathic pain in adults: Systematic review, meta-analysis and updated NeuPSig recommendations. Lancet Neurol 2015, 14, 162–173, doi:10.1016/S1474-4422(14)70251-0.Pharmacotherapy.
  12. NB, F.; M, O.; HJ, M.; TS, J.; SH, S. Algorithm for neuropathic pain treatment: an evidence based proposal. Pain 2005, 118, 289–305, doi:10.1016/J.PAIN.2005.08.013.