Demencija je sindrom uzrokovan bolešću mozga i obično se radi o hroničnom i progresivnom oboljenju kod kog dolazi do gubitka funkcionalnosti i samostalnosti u svakodnevnim životnim aktivnostima usled kognitivno-bihevioralnih ispada koji se razvijaju u toku bolesti. Da bi se postavila dijagnoza demencije, pored narušenog samostalnog funkcionisanja pojedinca, potrebno je da se dokaže da postoje ispadi u bar najmanje dva kognitivna domena: pamćenju, jeziku, vizuopercepciji, egzekutivnosti i ponašanju.

Alchajmerova bolest (AB), prema zastupljenosti, predstavlja vodeći  socijalno-zdravstveni problem i najčešći oblik demencije koji zahteva pravovremeno prepoznavanje i lečenje. AB je progresivna degenerativna bolest mozga koja se klasično ispoljava gubitkom pamćenja, smanjenjem sposobnosti  rasuđivanja i promenama na bihevioralnom planu i/ili na planu raspoloženja. Ne sme se zanemariti ni činjenica da bolest ima mnogo drugih lica i da treba da mislimo i na atipične prezentacije, posebno na početku bolesti, koje su ređe, ali mogu da nam otežavaju prepoznavanje bolesti.

Nažalost, moramo da priznamo da demenciju ne prepoznajemo dovoljno rano na početku bolesti iz mnogo razloga. Na tom dijagnostičkom putu, koji počinje od samog pacijenta i neposrednog okruženja,  imamo mnogo osetljivih karika koje često dovode do velikog odlaganja u  postavljanju dijagnoze demencije. Kompenzatorni mentalni mehanizmi i kognitivna rezerva dosta često maskiraju prve simptome bolesti, a s druge strane, opšte kulturološke predrasude nas zavaravaju da starenje nosi kognitivne probleme i da to nije zabrinjavajuće. Moramo da napomeno da se radi o bolesti koja ima skoro neprimetne suptilne znake na početku, kao i da postepeno napreduje, posebno u početnim stadijumima.

Istraživanja pokazuju da zbog specifičnosti bolesti prva karika u postavljanju dijagnoze AB su anamnestički podaci, ne samo od pacijenta već od osoba koje su u neposrednom kontaktu s pacijentom i koji provode dovoljno dugo vremena (najmanje 72 sata nedeljno) s njim, a to su prevashodno supružnici, deca, bliski rođaci

Isto tako, izabarani doktor treba da obrati pažnju da li pacijent redovno dolazi na zakazane preglede, da li je precizan prilikom uzimanja lekova, da li ima nerazjašnjeno i neuobičajeno odsustvo odgovora na lečenje drugih hroničnih bolesti, ukoliko ih ima, npr. neregulisanu šećernu bolest, hipertenziju i sl. S obzirom na preopterećenost primarne zdravstvene zaštite, nekada je nemoguće posvetiti dovoljno vremena pacijentu da bi se primetili kognitivni ispadi, te je važno da medicinska sestra u opštoj ambulanti isto u svom kontaktu s pacijentom ima na umu da bilo kakva izmena u ponašanju, govoru ili hodu može da bude dovoljna naznaka da pacijent razvija demenciju.

Pojednostavljeno rečeno, i pacijenti i rodbina i medicinsko osoblje treba da obrate pažnju na ovo:

  • Nemogućnost da se zapamte skorašnje informacije i događaji iz svakodnevice
    1. Odnosi se na važne događaje iz bližeg ili šireg okruženja osobe u okviru porodice ili na druga značajna dešavanja u njihovoj neposrednoj okolini. Ne znaju koji je dan ili imaju poteškoća u prepoznavanju osobe s kojom su se već susreli. Zbog gubitka pamćenja često ponavljaju neke dnevne zadatke nekoliko puta, ponovo pričaju iste priče istim osobama ili u jednom razgovoru ponavljaju ista pitanja ili već izgovorene informacije.
    2. Zaturaju stvari u kući – gubitak ličnih stvari, kao što su dokumenta, pare, nakit i sl., i drugih vrednih stvari. Ne sećaju se kada su ih ostavili i gde, te onda sledi optuživanje da ih neko potkrada. To bude posebno neprijatno za njihove najbliže ili za negovatelje koji im pomažu.
  • Narušene operativne/instrumentalne aktivnosti
    1. Problem s procenom i donošenjem odluka osoba postaje nesposobna da donosi odluke, ima probleme sa bankovnim računima i finansijama
    2. Problemi u izvršavanju složenijih zadataka – poteškoće u izvođenju složenijih zadataka kao što su administrativne ili finaninsijske transakcije ili igranja igara koje imaju mnogo pravila. Mogu se pojaviti i poteškoće pri usvajanju nekih novih pravila ili rutina vezano za finansijsku računicu i sl., ili ne mogu da prate i sprovedu u delo recept za jelo, što im ranije nije bio problem.
    3. Teškoće sa izvođenjem uobičajenih aktivnosti u kući ili van kuće – ne umeju da obave dobro savladane i poznate aktivnosti: vožnju do kuće, uključivanje mašina i uređaja, plaćanje redovnih računa.
  • Zbunjenost /smetenost – kada se gube sećanja, moguće su pogreške u prepoznavanju lica, pronalasku pravih reči i slično, pojavljuje se zbunjenost koja se može odnositi na različite situacije. Događa se da osoba postane izgubljena ili zbunjena jer se ne seća zašto izvodi neku radnju ili zaboravlja što je trebalo da uradi. To se može odnositi na gubitak ličnih stvari, dezorijentaciju oko trenutnog datuma ili poteškoća u prepoznavanju osobe s kojom su se već susreli.
  • Problem u prostornom snalaženju i analizi slika – poremećaji u osećaju prostorne orijentacije u poznatom okruženju počinju dosta rano i pogoršavaju se s napredovanjem demencije. To znači da osoba ne prepoznaje mesta na kojima je već bila nekoliko puta ili ne zna kako da se vrati kući s pijace, iz doma zdravlja ili iz banke. 
  • Problemi s rečima u spontanom govoru, pisanju i čitanju
    1. Nemogućnost da pronađu odgovarajuće reči i problem sa iskazivanjem misli.
    2. Poteškoće prilikom praćenja konverzacije.
    3. Osoba ne razume i ne može da sledi nečiju priču – ovo je klasičan rani simptom, kao i osećaj izgubljenosti, jer ne mogu pratiti televizijske vesti, pa se naljute ili imaju slične reakcije.
    4. Osoba s demencijom može imati poteškoća u objašnjavanju nečega ili pronalaženju ispravnih reči u izražavanju.

Razgovor s osobom koja ima demenciju može biti težak, a može potrajati duže nego što se to inače događa.

  • Povlačenje s posla i/ili iz socijalnih aktivnosti
    1. Osobe počinju da se povlače, socijalne komunikacije su oskudne, kao da prepoznaju da imaju probleme s kojima se suočavaju.
    2. Ne bave se više svojim hobijima, sportom
    3. Ne žele više da izlaze, niti da rade bilo šta zabavno.
  • Promene raspoloženja i ponašanja
    1. Ispoljavaju strah ili razdražljivost, neopravdano su sumnjičavi ili su depresivni, mogu da se pojave i promene ličnosti.
    2. Apatija, nebriga ili bezobzirnost se obično javljaju u ranoj demenciji.
    3. Gube interes za druženje s prijateljima i porodicom, deluju da su postali emocionalno ravnodušni.

Ključna razlika između zaboravljanja i ostalih kognitivnih ispada u okviru fenomena starenja i zaboravljanja kao simptoma demencije jeste što u prvom slučaju ne dolazi do znatnog pada funkcionalnosti.

Dakle, zaboravljanje ili bilo koji drugi kognitivni ispad ne narušava sposobnost osobe da samostalno funkcioniše i obavlja svoje uobičajene aktivnosti.

Ovo su znaci zaboravljanja povezani sa starenjemkoji ne predstavljaju indikatore rizika od demencije:

  1. Povremeno zaboravljanje gde ste ostavili stvari koje stalno koristite, kao što su ključevi ili naočare.
  2. Povremeno zaboravljanje zašto ste ušli u određenu prostoriju.
  3. Produženo vreme pri učenju i usvajanju novih veština.
  4. Zaboravljanje imena poznanika ili permutovanje imena ljudi iz okruženja.
  5. Povremeno zaboravljanje nekih dogovora ili sastanaka.
  6. Problem s pažnjom blažeg oblika.
  7. Zaboravljanje onoga što ste pročitali ili detalja nekog razgovora.
  8. Osećaj da vam je reč na vrh jezika.

Ovde nije kraj poteškoćama u dijagnostičkom putu, sledeća osetljiva karika je precizna dijagnoza, jer pored AB postoje i drugi oblici demencije, kao što su frontotemporalna demencija, demencija s Levijevim telima, vaskularna demencija i mešovita demencija, a u poslednjih nekoliko godina se pominju neki specifični oblici koji su vezani za populaciju stariju od 85 godina.

Ne postoji jedinstveni test za demenciju.

Dijagnoza se zasniva na kombinaciji kognitivnih, neuroloških testova i neurovizualizacionih metoda (kompjuterska tomografija – CT), magnetna rezonanca (MRI), pozitronska emisiona tomografija (PET)) i dopunskih bioloških markera.

Biološki markeri iz cerebrospinalne tečnosti (CST)  i krvi  predstavljaju veliku nadu da će omogućiti mnogo bolji uvid i razvrstavanje demencija, ali ima mnogo nedoumica, jer su studije pokazale da je senzitivnost i specifičnost varijabilna, čak i u Alchajmerovoj bolesti, koja u odnosu na ostale tipove demencija ima relativno pouzdan profil CST markera. Krvni markeri su obećavajući i aktuelno se testira njihova primena. Međutim, dostupnost ovih dijagnostičkih testova za Alchajmerovu bolest i srodne demencije je i dalje ograničena. Za posebnu populaciju osoba s demencijom kod kojih postoji sumnja na porodično nasleđe bolesti koriste se i genetski testovi.

 

Literatura:

  1. Dubois B, Villain N, Frisoni GB, Rabinovici GD, Sabbagh M, Cappa S, Bejanin A, Bombois S, Epelbaum S, Teichmann M, Habert MO, Nordberg A, Blennow K, Galasko D, Stern Y, Rowe CC, Salloway S, Schneider LS, Cummings JL, Feldman HH. Clinical diagnosis of Alzheimer's disease: recommendations of the International Working Group. Lancet Neurol. 2021 Jun;20(6):484-496. doi: 10.1016/S1474-4422(21)00066-1. Epub 2021 Apr 29. PMID: 33933186; PMCID: PMC8339877.
  2. Kivipelto M, Knapp M, Mangialasche F, Melis R, Nordberg A, Rikkert MO, Qiu C, Sakmar TP, Scheltens P, Schneider LS, Sperling R, Tjernberg LO, Waldemar G, Wimo A, Zetterberg H. Defeating Alzheimer's disease and other dementias: a priority for European science and society. Lancet Neurol. 2016 Apr;15(5):455-532. doi: 10.1016/S1474-4422(16)00062-4. PMID: 26987701.