Migrena se manifestuje glavoboljom koja je obično unilateralna i često pulsirajuća, često udružena sa mučninom, povraćanjem, fotofobijom, fonofobijom i malaksalošću.

Prodromalni simptomi uključuju poremećaj raspoloženja i apetita, želju za određenom vrstom hrane i poremećaj kognicije (intelektualna usporenost, pad koncentracije) što se dešava kod otprilike polovine pacijenata.

Migrena klasičnog tipa obično počinje u ranim jutarnjim satima ili u toku dana, dostižući maksimum za nekoliko do 30  minuta i traje, bez obzira na tretman  4-24 sata, katkad i do 72 sata i duže. Migrenozni pacijent ima nekoliko napada nedeljeno, uobičajeno kombinaciju migrene i tenziogene glavobolje kao i analgetske rebound glavobolje.

Migrenozni ataci mogu početi vizuelnom ili drugom vrstom aure u otprilike 15-20% pacijenata. 2/3 do ¾ slučajeva migrene se dešava u žena. Početak napada može biti ran, otprilike 25% počinje u prvoj dekadi života, 55% do 20 –te godine života i više od 90% pre 40-te godine života. Porodična istorija migrene je prisutna u mnogo slučajeva.

Genetika migrene:

Redak podtip migrene sa aurom, familijarna hemiplegična migrena koja je autozomno dominantna  sa visoko penetrantnim naslednim obrascem.Tri genska lokusa za familijarnu hemiplegičnu migrenu ( FHM 1-3) su identifikovana: jedan na hromozomu 19p13(udružen sa mutacijama u genu za voltažno zavisne p/q Ca kanale i dva susedna lokusa na hromozomu 1q udružena sa glijalnom Na+K+ pumpom i voltažno zavisnim neuronalnim Na+ kanalom).

Ova familijarna hemiplegična migrena kao i možda migrene u celini su poremećaji jonskog transporta( jonopatije).

Intrakranijalna vazokonstrikcija i vazodilatacija su dugo smatrane za respektabilne uzroke aure i bolne faze migrene.Teorija je bila podržana efikasnošću ergota alkaloida( ergotamin) u terapiji akutnih migrenoznih ataka i vazodilatatora u otklanjanju aure. Studije su pokazale da regionalni cerebralni protok za vreme migrenoznog ataka pokazuje redukciju protoka, koji počinje u okcipitalnom regionu za vreme faze aure. Ipak promene u cerebralnom protoku kod migrene su sekundarne u odnosu na primarni poremećaj u neuronalnoj funkciji u moždanom stablu.Stimulacija moždanog stabla u periakveduktalnoj sivoj masi i nucleus raphe dorsalis uzrokuju glavne simptome migrene. Migrena je izazvana širećom depresijom u korteksu i moždanom stablu (trigeminalni senzorni sistem). Za vreme šireće depresije u korteksu, difuzni perivaskularni trigeminalni senzorni nervi se aktiviraju i projektuju se od  nucleus trigeminalis caudalis u moždanom stablu (trigeminovaskularni sistem) do periakveduktne sive mase, senzornog talamusa i senzornog korteksa. Ovaj senzorni input se doživljava kao bol. Ovaj princip se koristi za kontrolu migrene. Podizanje praga za kortikalnu šireću depresiju je mehanizam dejstva profilaktičke terapije poput valproata, topirimata, lamotrigina, pregabalina, levetiracetama.

Mnogo godina, zahvaljujući istraživanjima Harolda Wolffa, migrenozna glavobolja je pripisivana dilataciji ekstrakranijalnih arterija. Danas, izgleda da je migrenozna glavobolja kompleks intrakranijalnog i ekstrakranijalnog porekla, moguće povezana sa senzitizacijom krvnih sudova i njihovih susednih struktura. Aktivacijom trigeminovaskularnog sistema( trigeminalnog nerva i krvnih sudova koje inerviše) dolazi  do inflamatornog odgovora koji je generisan lokalnim neuronalnim mehanizmima“neuronalnoj inflamaciji“ .

U mlađih žena , migrena  često ima tendencu da se dešava za vreme premenstrualnog perioda  u otprilike 15% takvih slučajeva, ataci su isključivo perimenstrualno (katamenijalna migrena). Menstrualna migrena , smatra se da je uzrokovana padom estradiola. Poznato je  da je uticaj seksualnih  hormona na migrenu daleko kompleksniji. Migrene imaju tendencu da dođe do njihovog prekida za vreme drugog i trećeg trimestra trudnoće u 75-80% žena a kod drugih dolazi do njihovog nastavka sa redukovanom frekvencijom. Manje često ataci migrene ili udruženih neuroloških simptoma se prvo pojavljuju za vreme trudnoće, uobičajeno u prvom trimestru.

 

Triptani su agonisti serotoninskog receptora, jaki vazokonstriktori kranijalnih krvnih sudova, inhibitori ekstravazacije u neurovaskularnoj upali, te inhibitori perivaskularnih ogranaka nervusa trigeminusa. Triptani inhibišu oslobađanje neurotransmitera i blokiraju centralnu transmisiju od nucleus caudalisa.

Kontrola migrene  može biti podeljena u dva dela:

  1. Kontrola individualnih akutnih ataka
  2. Prevencija koja uključuje medikamentozni tretman i modifikaciju životnog stila.

Terapija migrene:

       Kod lakših formi migrene uobičajena je primena analgetika i NSAIL.

  1. Analgetici
  2. NSAIL (ne koristiti duže od dve nedelje kako bi se sprečio nastanak glavobolje zbog prekomerne upotrebe analgetika)

Kod težih formi sledeći lekovi:

  1. Triptani ( najefikasniji u prvih 30-60 minuta, najefikasniji u nazalnoj formi i subkutano). Kod oralnih preparata latenca olakšanja bola je duža nego kod preparata sa subkutanom primenom ili inhalacione forme triptana.
  2. Dihidroergotamin DHE (primena posle aure, u piku napada migrene)( ergot preparati i triptani su kontraindikovani kod simptomatske i asimptomatske koronarne arterijske bolesti i slabo kontrolisane hipertenzije.
  3. Antidepresiva( amitriptilin, duloksetin).Amitriptilin pogodniji kod migrena kombinovanih sa hroničnim tenziogenim glavoboljama
  4. Antiepileptika ( profilaktička terapija valproati, topiramat, lamotrigin kod migrena sa aurom, pregabalin).

 

Reference: Clinical Neurology 7 th edition   Roger P. Simon  Michael J. Aminoff  David  A. Greenberg

                Adams and Victors    10 th edition  Allan  H. Ropper  Martin A. Samuels  Joshua P.Klein