Proces starenja nosi izvesne promene u našim intelektualnim i mentalnim sposobnostima. Poznato je da čak i normalno starenje ima nepovoljan efekat na našu kogniciju, sposobnost da naučimo, zapamtimo, razumemo. Većina starijih osoba ispoljava blagi pad u pojedinim domenima kognicije, kao što su vizuelno i verbalno pamćenje, vizuoprostorne, govorno-jezičke sposobnosti, brzina obrade informacija, rezonovanje. S druge strane, neke kognitivne funkcije ostaju stabilne ili se čak i poboljšavaju sa starenjem, kao što je sposobnost rasuđivanja i  kristalizovana inteligencija – sposobnost da se koriste veštine, znanje i iskustvo stečeno tokom života (1).

Starenje uslovljava i strukturne promene u mozgu kao što su smanjenje ukupnog volumena mozga, ali i delova mozga odgovornih za učenje i  pamćenje. Istraživanja su pokazala da ukupan gubitak zapremine mozga, zbog atrofije, od naše adolescencije do starosti iznosi oko 15% (2). Uprkos tome, mnogi ljudi stariji od 65 godina žive zdrav, srećan i nezavisan život.

Takođe, starenjem se uvećava rizik za nastanak oboljenja koja dovode do rapidnog i progresivnog opadanja kognitivnih sposobnosti koje se odražava na sposobnost ovih osoba da funkcionišu adekvatno u svakodnevnom životu i njihovu samostalnost. Tada govorimo o demenciji. Postoji nekoliko tipova demencije, među kojima je najčešća Alchajmerova, koja čini približno 70% svih demencija. Na osnovu trenutnih procena, smatra se da oko 50 miliona ljudi na planeti boluje od ove vrste demencije, koja predstavlja problem kako za pojedinca i porodicu tako i za zdravstveni sistem i celokupno društvo (3).

Imajući u vidu činjenicu da još ne raspolažemo lekovima koji bi mogli zaustaviti i promeniti tok ove bolesti od trenutka kada je dijagnoza postavljena, pribegavamo primeni raspoložive, simptomatske terapije, kojom postižemo izvesne, nezanemarljive efekte, pre svega stabilizaciju stanja pacijenta i poboljšanje njegove funkcionalnosti. Na ovaj način nastojimo da produžimo trajanje blažih faza bolesti, a time i boravak pacijenta u okruženju njegove porodice i lokalne zajednice.  

Kako u nastanaku demencije figurira prisustvo više različitih faktora, tako je i u lečenju važno, pored lekova, delovati i na druge aspekte koji doprinose napredovanju i nastanku bolesti. U prvom redu mislimo na faktore rizka koji su podložni promeni: kardiovaskularni faktori (hipertenzija, gojaznost, dijabetes, povišene masnoće u krvi, srčana bolest) i stil života. Intervencije kojima možemo odložiti nastanak ili usporiti napredovanje kognitivnog poremećaja značajne su za smanjenje kako ukupne stope oboljevanja tako i težine same bolesti u populaciji.

Ishrana ili takozvana neuroprotektivna dijeta predstavlja važan i potvrđeno dobar način kako bismo mogli da utičemo na prevenciju, ali i na promenu krajnjeg ishoda.

Mediteranska dijeta privukla je mnogo pažnje u medicinskim krugovima, s obzirom na to da njene pozitivne efekte i korisnost potvrđuju relevantna klinička istraživanja. 

Poznata je i jasna dobrobit mediteranske ishrane na stanje kardiovaskularnog sistema i protivupalne procese, a time i njena povezanost sa zdravim starenjem, smenjenim rizikom za nastanak kardiovaskularnih, malignih bolesti, dijabetesa, neurodegenerativnih oboljenja (4-6).

Ispitanici podvrgnuti principima mediteranske dijete imali su za 30% niži rizik za nastanak i smrtni ishod zbog srčanog i moždanog udara (6,7). Njena široka primena mogla bi da napravi značajne pomake u pogledu poboljšanja zdravlja opšte populacije. 

Novija istraživanja dovode u vezu zdrav način ishrane sa očuvanjem vitalnosti i funkcionalnosti mozga. Uticaj nutrijenata na proces starenja mozga je složen. Smatra se da se akumulacija slobodnih radikala, oksidativni stres i inflamacija nalaze u osnovi tri ključna mehanizma: smanjenje moždanog protoka, formiranje aterosklerotskih plakova i disfunkcija mitohondrija odgovornih za regulaciju energetskog metabolizma ćelije (8,9).

Rezultati skorašnjih studija pokazali su da je primena mediteranske dijete, dobro pridržavanje i istrajnost, povezana sa smanjenom stopom opadanja kognitivnih sposobnosti, nižim rizikom od kognitivnog oštećenja i demencije, čak i na populacionom nivou (9,10). 

Kliničke studije koje su pratile povezanost mediteranske dijete i kognicije sugerisale su da ispitanici koji su podvrgnuti ovom načinu ishrane imaju čak 45 do 60 procenata manji rizik za nastanak kognitivnog poremećaja (11). Pokazana je pozitivna povezanost sa poboljšanjem kognitivnog funkcionisanja, naročito u domenu memorijskih, jezičkih i izvršnih funkcija, koje su od velikog značaja za opšte kognitivno funkcionisanje i funkcionalnost u svakodnevnom životu (12,13).

Još fascinantniji su rezultati koji su ukazali na to da ovakav režim ishrane ima protektivni efekat na nastanak strukturnih promena u mozgu, globalnu moždanu atrofiju, a posebno atrofiju  regiona visoko odgovornih za učenje i pamćenje (14).

Ishrana zasnovana na mediteranskim pricipima utiče na smanjenje nivoa beta amiloida i tau proteina u mozgu (15). 

Praćenjem bioloških markera Alchajmerove bolesti kod starijih kognitivno očuvanih ispitanika koji su bili podvrgnuti mediteranskoj ishrani, pokazalo se da je opterećenje mozga beta amiloidom i tau proteinom, koji je u osnovi patofiziološkog procesa nastanka i razvoja ove bolesti, bilo znatno niže, što sugeriše njeno protektivno delovanje (16).

Šta znači pridržavati se mediteranske ishrane?

Pre svega istrajnost i dugoročne promene navika u ishrani baziranoj na konzumiranju prirodne hrane s mnogo voća, povrća, integralnih žitarica, orašastih plodova, mahunarki i zdravih masti.

Principi mediteranske dijete 

Mediteranska dijeta sadrži nizak procenat proteina i zasićenih masti. Maslinovo ulje je glavni izvor masti u ovoj dijeti, a akcenat je na svežem voću i povrću, koje je sastavni deo gotovo svakog obroka, žitaricama od celog zrna i mahunarkama. Masne ribe, poput divljeg lososa, sardine, tunjevine, jezerske pastrmke i skuše, obiluju omega-3 masnim kiselinama, pa se preporučuju najmanje dva puta nedeljno. Piletina, jaja i mlečni proizvodi se preporučuju povremeno u umerenim porcijama, dok je crveno meso vrlo ograničeno, u malim količinama, jednom ili dva puta nedeljno. Naglašena je upotreba začina, integralnih žitarica i njihovih proizvoda, koštunjavog voća, semenki. Crveno vino je dozvoljeno umereno, uz obrok.

Postavlja se pitanje koji od navedenih nutrijenata bi mogao imati ključnu ulogu ili nezavisno povoljan efekat. Važna uloga pripisuje se dejstvu omega-3 masnih kiselina (14). Imajući u vidu kompleksne biološke interakcije, veruje se da bi upravo primena celokupnog modela ove ishrane imala najveću korist zbog sinergističkog efekta hranljivih materija (14,17).

Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije iz 2015. sugeriše da bi uz posvećenost i globalnu akciju zdravstvenog sistema protiv starenja, starost od 70 godina mogla zaista biti ekvivalentna biološkoj starosti od 60, dok bi starost gerijatrijske populacije potencijalno mogla da varira od 65 do znatno više od 100 godina (18).

S obzirom na dokazane prednosti konzumiranja mediteranske dijete na opšte zdravlje, a pogotovo na zdravlje mozga, bilo bi mudro i primereno savetovati i propisivati ovu dijetu u ranijoj životnoj dobi, već kod mlađih odraslih osoba.




LITERATURA: 

  1. Murman DL. The Impact of Age on Cognition. Semin Hear. 2015;36(3):111-121.
  2. Gu T et al. Age-Related Whole-Brain Structural Changes in Relation to Cardiovascular Risks Across the Adult Age Spectrum. Front Aging Neurosci. 2019 Apr 24;11:85
  3. Langa KM et al. Comparison of the prevalence of dementia in the United States in 2000 and 2012. JAMA Intern Med. 2017;177(1):51-58.
  4. Casas R et al. The immune protective effect of the Mediterranean diet against chronic low-grade inflammatory diseases. Endocr Metab Immune Disord Drug Targets. 2014;14(4):245-254.
  5. Ramón Estruch et al.  Primary Prevention of Cardiovascular Disease with a Mediterranean Diet Supplemented with Extra-Virgin Olive Oil or Nuts. 2018 N Engl J Med 2018; 378:e34
  6. Romagnolo DF et al. Mediterranean Diet and Prevention of Chronic Diseases, Nutrition Today: 9/10 2017 - Volume 52 - Issue 5 - p 208-222
  7. Spence JD. Nutrition and Risk of Stroke. Nutrients. 2019 Mar 17;11(3):647
  8. Yankner BA et al. The aging brain. Annu Rev Pathol 2008;3: 41–66
  9. Danuta Petersso S. Mediterranean Diet, Cognitive Function, and Dementia: A Systematic Review of the Evidence. Adv Nutr 2016;7:889–904;
  10. Keenan TD et al. Adherence to a Mediterranean diet and cognitive function in the age-related eye disease studies 1 & 2. Alzheimer's Dement. 2020; 16: 831– 842.
  11. McEvoy CT et al. Neuroprotective diets are associated with better cognitive function: The Health and Retirement study. J Am Geriatr Soc. 2017;65:1857-1862.
  12. Anastasiou CA et al. Mediterranean diet and cognitive health: initial results from the Hellenic Longitudinal Investigation of Aging and Diet. PLoS One. 2017;12(8):e0182048
  13. Wright KC. Mediterranean Diet Improves Cognition, Memory, and Brain Volume. Today's Dietitian. Vol. 20, No. 6, P. 40
  14. Luciano M et al. Mediterranean-type diet and brain structural change from 73 to 76 years in a Scottish cohort. Neurology. 2017;88:449-455
  15. Tommaso Ballarini et al. Mediterranean Diet, Alzheimer Disease Biomarkers, and Brain Atrophy in Old Age. Neurology Jun 2021, 96 (24) e2920-e2932;
  16. Rainey-Smith SR et al. Mediterranean diet adherence and rate of cerebral Aβ-amyloid accumulation: Data from the Australian Imaging, Biomarkers and Lifestyle Study of Ageing. Transl Psychiatry 8, 238 (2018)
  17. American Academy of Neurology. Does eating a Mediterranean diet protect again memory loss and dementia? Available at https://www.aan.com/PressRoom/Home/PressRelease/4891. Accessed May 5, 2021.
  18. World Health Organization. World report on ageing and health. http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/186463/1/9789240694811_eng.pdf?ua=1. Published 2015.