Herpes zoster je virusna infekcija koju uzrokuje virus varičela zoster. To je isti virus koji izaziva ovčje boginje od kojih se oboli najčešće u detinjstvu. Nakon preležanih boginja, virus ostaje neaktivan u pojedinim nervnim ćelijama – ganglionima nerava i kada se reaktivira, uzrokuje herpes zoster.

Učestalost herpes zostera raste u starijem životom dobu. Oko 15- 20% osoba koje su preležale ovčje boginje će tokom života imati herpes zoster, a većina ga dobije samo jednom. Oslabljenost imunološkog sistema, neka druga bolest, trauma i stres mogu reaktivirati virus i dovesti do herpes zostera.

Najčešće se manifestuje na trupu, zadnjici, ređe na licu, rukama i nogama, gotovo uvek samo sa jedne strane. Prvi simptomi mogu biti žarenje, peckanje, svrab, osetljivost ili bol u nivou kože inervisane nervom koji je zahvaćen virusom. Ovi simptomi mogu biti prisutni jedan do tri dana pre pojave kožnih promena, koje se manifestuju prvo crvenilom, a potom i pojavom vodenastih plikova koji u daljem toku postaju kruste.

Herpes zoster najčešće spontano prolazi tokom nekoliko nedelja. Ukoliko se dijagnostikuje u ranoj fazi, mogu se ordinirati antivirusni lekovi koji sprečavaju dalje razmožavanje i širenje virusa. Neophodna je i lokalna terapija koja sprečava naknadnu infekciju kožnih promena i smanjuje bol i svrab zahvaćene kože.

Najčešća komplikacija herpes zostera je postherpetična neuralgija, koja se manifestuje bolom, utrnulošću, osećajem pečenja, žarenja, probadanja u regiji zahvaćenoj herpesom koji traju i posle potpunog povlačenja svih kožnih promena. Učestalost neuralgije raste s godinama starosti – od 5% kod pacijenata mlađih od 60 godina do preko 20% kod starijih od 80 godina. Izaziva je oštećenje senzitivnih nervnih vlakana, što dovodi do posebne vrste bola koji se naziva neuropatski bol.  Bol se javlja  povremeno, najčešće u napadima u trajanju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, sa različitim razmacima između njih. Može da se provocira i blagim dodirom kože, pranjem zuba ili dodirom odeće. Nekada je bol toliko jak i čest da izaziva poremećaj spavanja, onesposobljava bolesnika za obavljanje uobičajenih dnevnih aktivnosti i čak dovodi do depresije. U zahvaćenim regijama kože može se javiti i izmenjen osećaj ili gubitak osećaja dodira. 

Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka koje pacijent daje o učestalosti i karakteristikama bolova. Nema specifičnog testa kojim se dokazuje postherpetična neuralgija. U većini slučajeva neuralgija traje od mesec dana do tri meseca, a kod 10-20% obolelih može potrajati i duže od godinu dana.

Lečenje neuralgije posle herpes zostera je veoma kompleksno i često su potrebne kombinacije različitih lekova i postupaka kako bi bol prestao. Terapija mora biti prilagođena individualno svakom pacijentu. Ona se sprovodi lokalnim sredstvima, lekovima i fizikalnim procedurama. Lokalno se primenjuju lidokainski flasteri i preparati koji sadrže kapsaicin. Preporučeno je da se koriste minimalno četiri nedelje.

Uobičajeni  lekovi, analgetici, koji se koriste za druge vrste bolova, najčešće nisu dovoljni, tako da su lekovi prvog izbora za neuralgiju pojedini antiepileptici, kao što su pregabalin i karbamazepin, i antidepresivi, među kojima se izdvajaju amitriptilin i noviji antidepresiv duloksetin. Kao druga terapija izbora mogu se davati i opioidni analgetici (tramadol). Lekovi se uvode postepeno, u maloj dozi, da bismo postigli maksimalni učinak uz minimalna neželjena dejstva.

Pregabalin je među lekovima prvog izbora kod svih bolnih neuropatija, pa i postherpetične neuralgije, jer deluje brzo i ima najmanje interakcija s drugim lekovima. Preporučena početna doza je 150 mg dnevno podeljeno u dve doze, a potom se za svakog pacijenta individualno postepeno povećava doza do maksimalne od 600 mg dnevno uz stalnu kontrolu lekara. Najčešća neželjena dejstva su vrtoglavica i pospanost. Obično su blagog do umerenog intenziteta i ne zahtevaju obustavu terapije.

Kao deo interdisciplinarnog pristupa preporučuje se fizikalna terapija, u prvom redu primena  elekrične nervne stimulacije, kao i psihoterapija. Dužina lečenja je individualna, a rano prekidanje terapije može dovesti do ponovne pojave bolova. Kod ozbiljnijih i  dugotrajnijih oblika neuralgija može sa razmatrati i neurohirurško lečenje.

Dr Svetlana Đoković

neurolog, Euromedik