Simptomatska terapija MS ima za cilj ublažavanje ili otklanjanje pojedinih simptoma bolesti i olakšavanje svakodnevnih aktivnosti bolesnika.

Tegobe bolesnika sa MS koje se mogu lečiti simptomatskom terapijom zavise od dužine i težine bolesti i mogu se javiti povremeno ili biti trajne. Najčešće  se javljaju: spasticitet grčevi, bolni sindromi, tremor, umor, depresija, poremećaji kontrole sfinktera i seksualne disfunkcije. Ove tegobe znatno utiču na fizičko, emocionalno i psihološko funkcionisanje bolesnika i na taj način na svakodnevni kvalitet života obolelih.

Terapija grčeva

Veliki broj bolesnika, zavisno od dužine i težine bolesti, ima izražen osećaj zategnutosti i ukočenosti mišića eksteremiteta, često izraženije na donjim ekstremitetima, što znatno utiče na pokretljivost i hod bolesnika. Nelečen spasticitet može dovesti do preloma. U terapiji grčeva, zavisno od težine simptoma,  koriste se: dijazepam, baklofen, tizanidin, dantrolen.

Terapija bolnih sindroma

Neuropatski bol se  manifestuje kao osećaj peckanja, žarenja i mravinjanja, a najčešće se javlja  u ekstremitetima i u predelu lica (neuralgija trigeminusa). Čest je  kod bolesnika i hronični bol u leđima zbog ataksije.

Za lečenje neuropatskog bola, zavisno od izraženosti tegoba, koriste se triciklični antidepresivi, karbamazepin, gabapentin, okskarbazepin, pregabalin. Doza leka se postepeno povećava do postizanja odgovorajuće kontrole bola. Hronični bol u leđima dobro se kontroliše primenom nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

Terapija tremora

Tremor se manifestuje u vidu nevoljnog podrhtavanja distalnih delova ekstremiteta. U terapiji tremora kod bolesnika sa multiplom sklerozom primenjuju se propranolol, klonazepam i primidon.

Terapija zamora

Zamor je jedan od najtežih simptoma bolesti, naročito u letnjim mesecima kada su visoke spoljne temperature. Bolesnicima prija tuširanje hladnijom vodom ili plivanje u bazenima s hladnijom vodom. Savetuje se i redovan ritam života (spavanje i ishrana), izbegavanje preterane fizičke aktivnosti, izbegavanje stresnih situacija i čuvanje od virusnih infekcija. U lečenju umora primenjuje se amantadin.

Terapija depresije

Depresija kod bolesnika sa multiplom sklerozom leči se primenom antidepresivne terapije – najčešće se primenjuju amitriptilin i fluoksetin.

Terapija poremećaja mokrenja i defekacije

Poremećaj mokrenja, zavisno od toka bolesti, javlja se kod 80-90% bolesnika sa multiplom sklerozom. Manifestuju se u vidu poremećaja u zadržavanju urina i poremećaja u pražnjenju bešike. U lečenju se, zavisno od tegoba, primenjuju lekovi iz grupe antiholinergika –oksibutinin, tolteridon, trospijum hlorid. U terapiji poremećaja pražnjenja bešike primenjuju se i spazmolitici – baklofen.

Poremećaji defekacije javljaju se i kod 50% bolesnika sa multiplom sklerozom. Manifestuju se u vidu zatvora (opstipacije) ili nemogućnošću zadržavanja stolice (fekalna inkontinencija). U terapiji se primenjuju laksativi za opstipaciju i loperamid za inkontinenciju stolice. 

Terapija poremećaja seksualnih funkcija

Poremećaj seksualnih funkcija javlja se i kod muškaraca i kod  žena obolelih od multiple skleroze. Manifestuju se smanjenjem seksualne želje, poremećajem orgazma, bolovima pri odnosu, poremećajem erekcije i sl. Zavisno od tegoba, primenjuju se lubrikanti, sildenafil, tadalafil, vardenafil.

Fizikalna terapija

Fizikalna terapija zauzima važno mesto u životu obolelih od multiple skleroze i prilagođena je tegobama bolesnika  bilo da su u pitanju samostalne vežbe relaksacije i istezanja ili vežbe i fizikalne procedure pod nadzorom fizioterapeuta radi povećanja snage mišića, poboljšanja koordinacije poktreta, smanjenja bola i sl. 

Dr Vera Cvijanović


__________________________________________________________________________________________
Literatura:

[1] Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje multiple skleroze. Urednik, Čovičković Šternić N., Rukovodilac radne grupe, Drulović J., Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Beograd, 2013.

[2] Multipla skleroza. Drulović J., urednik. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2013.

[3] Radica Stepanović Petrović  i  Ana Micov, Novine u terapiji multiple skleroze, Arh.farm. 2015;65: 223 – 236.