U savremenom svetu susrećemo se sa činjenicom da broj starih ljudi u populaciji raste. Bolesti koje su vezane za starenje su u porastu, a među njima demencije imaju posebno mesto. Prevalenca demencija se udvostručava svakih pet godina posle 65. godine starosti. Prema podacima iz 2015, širom sveta živelo je 47 miliona ljudi s demencijom, a predviđa se da će ih 2050. godine biti tri puta više. Demencije predstavljaju sve veći zdravstveni i socijalni izazov.

Sa starenjem prirodno dolazi do usporavanja mentalnih procesa, ali demencije nisu normalno starenje. Demencija je stečeno stanje globalnog opadanja kognitivnih  funkcija, udruženo sa izmenama ličnosti, što ometa normalno socijalno, profesionalno i svakodnevno funkcionisanje.

Minimalni kognitivni deficit (MKD) stanje je između normalne kognicije i demencije, gde je oštećena jedna psihička funkcija (pamćenje – amnestički MKD). Čak četvrtina ovih pacijenta će vremenom da razvije demenciju.

Demencije nisu ni fenomenološki ni etiološki jedinstavena grupa oboljenja, te se i kliničke slike razlikuju. Najčešći tip je demencija Alchajmerovog tipa, dok je vaskularna demencija druga po učestalosti.

Tačan uzrok zašto dolazi do patoloških procesa se ne zna, ali su poznati neki faktori rizika koji su udruženi s kognitivnim padom i demencijom. Oni se mogu podeliti na:

1) one na koje ne možemo da delujemo

2) one na koje možemo da delujemo.

U prvu grupu spadaju starenje (ovo je i najvažniji faktor rizika), pozitivna porodična istorija bolesti, genetski faktori. Na ove faktore ne možemo da utičemo.

Dosadašnja ispitivanja, iako ponekad kontroverzna, pokazala su dovoljno činjenica koje ukazuju na to da postoji povezanost između nekoliko faktora rizika i kognitivnog pada, kao i da njihovom korekcijom može da se smanji rizik za nastanak demencije. U ove faktore rizika spadaju:

a) Hipertenzija – značajan faktor rizika za cerebrovaskularne insulte (CVI), bolest malih krvnih sudova mozga koji  mogu da dovedu do kognitivnog pada i do vaskularne demencije. Dosadašnja ispitivanja pokazala su da je hipertenzija i nezavisan faktor rizika za vaskularnu demenciju, ali i za Alchajmerovu demenciju. Loše kontrolisna hipertenzija, posebno u srednjem životnom dobu, predstavlja faktor rizika za kognitivni pad. Lečenje hipertenzije smanjuje rizik kako za nastanak vaskularnih događaja, tako i za kognitivnu deterioraciju. Metaanalize su pokazale da se za 36% smanjuje rizik za CVI ako jehipertenzija dobro lečena.

b) Šećerna bolest (dijabetes melitus) poznat je faktor rizika za vaskularne bolesti. Ispitivanja su pokazala da je dijabetes udružen s kognitivnim padom. Oboleli od  dijabetesa su u  povišenom riziku za razvoj demencije. Najveći rizik od  vaskularne demencije, ali i od AD,  postoji kod insulin zavisnog DM. Takođe, istraživanja su pokazala da pacijenti sa MKD, koji imaju DM, imaju viši rizik za progesiju u demenciju od pacijenta koji imaju MKD, a ne boluju od DM. Regulisanjem glikemije rizik se smanjuje.

c) Gojaznost (posebno u srednjem životnom dobu) predstavlja povišeni rizik za kognitivni pad i razvoj demencije. Redukcija telesne težine i regulacija BMI smanjuju rizik za pojavu demencije. Nedavna istraživanja pokazala su da mediteranski tip ishrane (u kojem su više zastupljeni povrće, voće, orašasti plodovi, riba) smanjuje rizik nastanka demencije.

d) Fizička aktivnost, kao šetnja, smanjuje rizik od kognitivog pada. Istraživanja su pokazala da je kod zdravih, ali fizički neaktivnih stariji ljudi, kada su počeli da vežbaju, došlo do znatnog poboljšanja kognitivnih funkcija.

e) Pušenje je donekle kontroverzni faktor rizika, ali su istraživanja pokazala da je rizk za nastajanje demencije uopšte, kao i za AD, kod pušača dvostruko povišen.

f) Kardiovaskualrne bolesti, atrijalna fibrilacija, utiču na pojavu moždanog udara i mikroishemija u mozgu. Atrijalna fibrilacijaje značajan faktor rizika za pojavu vaskularne demencije i brzo dovodi i do teških formi demencije.

g) Povišene masnoće u krvi poznat su faktor rizika za vaskularne bolesti. Rezultati studija o povezanosti povišenog holesterola i demencije su različiti, a neka istraživanja čak i ne nalaze povezanost. Primena statina  u kontroli masnoća u krvi  je pokazala u nekim istraživanjima da smanjuje rizik za demenciju. Međutim, i podaci o upotrebi statina za smanjenje rizika od demencije nisu konzistentni.

Možemo da zaključimo da adekvatno i pravovremeno lečenje hipertenzije, šećerne bolesti, srčanih bolesti, povišenih masnoća u krvi, smanjenje telesne težine, kao i korigivanje životnog stila, sprovođenje redovne, umerene, fizičke aktivnosti, prekid pušenja, kao i bavljenje intelektualnim aktivnostima (čitanje knjiga, učenje novih veština), smanjuju rizik za nastanak demencije.

 

Doc. dr Tatjana Smiljković

Kliničko odeljenje za neurologiju

KBC Zvezdara