Izraz ,,kućna ili priručna apoteka’’ čujemo često u reklamama za lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta ili pomoćne lekovite proizvode za koje se savetuje da ih je korisno imati u rezervi, pri ruci, kod kuće, na poslu ili putovanju. Ako bismo pravili anketu ili popis ovih malih ličnih ili porodičnih kolekcija, pri vrhu top-liste najzastupljenijih lekova svakako bi bili analgetici – lekovi protiv različitih vrsta bolova, uključujući migrenske glavobolje. Osobe koje pate od migrene obično pripadaju radno aktivnoj starosnoj grupi, a  intenzivna glavobolja koja se javlja periodično ima drastičan negativan uticaj na kvalitet života - sposobnost obavljanja svakodnevnih ličnih, socijalnih i profesionalnih aktivnosti. Mnoštvo radnih obaveza i ubrzan tempo života često ne ostavljaju dovoljno vremena da se potraži savet lekara, već se pribegava samomedikaciji odnosno lečenju na svoju ruku, što može rezultirati izostankom trajnog terapijskog rezultata, a u nekim slučajevima i intenziviranjem zdravstvenog problema. S obzirom na to da je migrena veoma uporna u smislu dužine trajanja i ponavljanja tegoba, pacijenti obično dugi niz godina pate od karakterističnih simptoma u vidu jake, jednostrane, pulsirajuće glavobolje, praćene preosetljivošću na svetlost, zvuke i/ili osećajem mučnine. Ako se lekovi analgetici ne koriste u pravilnim dozama i striktno po preporuci lekara, vremenom raste rizik od pogoršanja osnovnih tegoba, kada se može  dijagnostikovati takozvana ,,glavobolja zbog prekomerne upotrebe medikamenata’’. Dakle, umesto rešenja zdravstvenog problema, pacijenti samoinicijativnim uzimanjem analgetika za migrenu često ulaze u začarani krug intenziviranja tegoba uporedo s povećanom potrebom za daljim konzumiranjem navedenih lekova. Ovakvo stanje je teško prihvatljivo za pacijente i njihovo radno i privatno okruženje, jer dodatno negativno utiče na ionako smanjene kapacitete u svakodnevnom funkcionisanju koje uzrokuje migrena. Takođe, komplikuju se i terapijski izazovi jer uporedo treba lečiti migrenske glavobolje i redukovati primenu analgetika.

Od suštinske je važnosti sopstvene tegobe shvatiti kao zdravstveni problem za koji postoji rešenje ukoliko mu se pristupi na pravilan način, uz pridržavanje preporuka lekara kako bi se predupredila prekomerna primena analgetika. Savremene terapijske opcije u vidu bioloških lekova – monoklonskih antitela – donele su znatan napredak u prevenciji tegoba s kojima se susreću pacijenti s migrenom, kao i ohrabrenje u onim slučajevima gde tradicionalni lekovi kao što su analgetici, nisu dali očekivane rezultate. Inovativne terapijske opcije se koriste profilaktički, sa ciljem da preduprede napade migrenske glavobolje i tako afirmišu u praksi preventivni princip koji se generalno oduvek potencira u medicini – bolje sprečiti, nego lečiti.