Izraz „boli me glava“ svrstava se, bez dileme, u najčešće žalbe koje čujemo u svakodnevnom životu kada su zdravstvene tegobe u pitanju. Svako od nas, ako bi vodio evidenciju, mogao bi verovatno da je zabeleži samo tokom jedne sedmice – na sopstvenom primeru ili u svom radnom i privatnom okruženju. Možda baš zbog toga što je uobičajena, ljudi koji imaju tu sreću da ne pate od glavobolje izjavu „boli me glava“ olako shvataju, nekad i kao izgovor, i ne pridaju joj veći značaj. Koliko takav pristup nije korektan, znaju najbolje osobe s migrenom – specifičnom vrstom glavobolje koja se javlja periodično u vidu napada koji drastično ugrožavaju kvalitet života pacijenta jer utiču negativno na sve aspekte njegovog/njenog funkcionisanja, uključujući sfere socijalnih aktivnosti, radnih kapaciteta, sposobnosti učenja, porodičnih obaveza, emotivnog života…

Migrenski napadi javljaju se u vidu intenzivne, pulsirajuće glavobolje, koja zahvata obično jednu polovinu glave, traje od četiri do 72 sata i često je udružena sa osećajem mučnine ili specifičnim svetlosnim, zvučnim ili mirisnim senzacijama koje pacijenti registruju nekad i neposredno pre početka samog tipičnog migrenskog bola. Intenzitet glavobolje je tokom ataka migrene kod većine pacijenata potenciran svakodnevnim aktivnostima, tako da je obično jedino rešenje izolacija, mirovanje u zamračenoj prostoriji uz minimalne napore do završetka napada. Upravo ovako veliki uticaj na kvalitet svih oblasti života pacijenata I članova njihovog ličnog i radnog okruženja ono je što migrenu razlikuje od „obične“ glavobolje, koja se može javiti ponekad usled stresa ili, na primer, variranja krvnog pritiska.

Više od polovine pacijenata s migrenom ima napade koji zahtevaju striktno mirovanje i ležanje, a jedna trećina pacijenata izbegava planiranje ličnih ili poslovnih aktivnosti zbog straha od mogućeg otkazivanja.

Delimično zbog nerazumevanja okoline ili neprepoznavanja težine tegoba s kojima se suočavaju u okviru zdravstvenih sistema, osobe koje pate od migrene često praktikuju samomedikaciju, tj. lečenje na svoju ruku, što podrazumeva uzimanje lekova za ublažavanje glavobolje po potrebi. To predstavlja medicinski problem jer ne samo da ne pomaže pacijentima na duže staze nego često može da dovede do kontraefekta ukoliko se lekovi uzimaju nekritički i bez nadzora i preporuke lekara. Naime, s vremenom usled takve prakse, aktuelne tegobe čak se mogu i intenzivirati – razvija se glavobolja zbog prekomerne upotrebe medikamenata.

Nedovoljna efikasnost lekova analgetika i drugih grupa lekova koji su se tradicionalno primenjivali u tretmanu migrenskih tegoba jedan je od uzroka svojevrsne demotivacije pacijenata u striktnom pridržavanju preporuka lečenja. Terapijsku perspektivu i svetlo na kraju tunela predstavljaju biološki lekovi, koji su sintetisani iz bioloških izvora po najsavremenijim standardima i koji se primenjuju profilaktički jednom mesečno ili jednom u tri meseca sa ciljem da preveniraju, tj. spreče ponavljanje migrenskih napada. Predstavnici ove grupe lekova su fremanezumab, erenumab, galcenezumab i eptinezumab. Nakon velikih kliničkih studija koje su pokazale efikasnost i bezbednost bioloških lekova, pozitivni terapijski rezultati potvrđuju se i u praksi tokom primene ovih lekova u tretmanu migrene u opštoj populaciji.

Zbog težine tegoba i stepena negativnog uticaja na kvalitet života pacijenata, migrena je definitivno u medicinskom smislu više od glavolje. Međutim, primenom specifične biološke terapije za prevenciju migrenskih ataka moguće je znatno poboljšati funkcionisanje u svim segmentima života osoba koje pate od ovog onesposobljavajućeg neurološkog poremećaja.