Alchajmerova bolest (AB) najčešći je uzrok demencije i smatra se da od nje aktuelno boluje oko 34 miliona ljudi širom sveta. Predviđa se da će broj obolelih biti trostruko veći u narednih 40 godina.
Nažalost, dosad nije pronađen lek koji bi imao sposobnost da promeni tok bolesti, kao ni način da se nervne ćelije izumrle u procesu neurodegeneracije obnove. Dakle, put ka izlečenju je još uvek maglovit i nesaglediv. Činjenica da se simptomi bolesti razvijaju duži niz godina, a da bolest započinje i decenijama pre prvih simptoma, rasvetlila je i otkrila upravo ovaj prostor kao mesto za primenu preventivnih strategija. Istraživanje grupe naučnika iz Sjedinjenih Američkih Država procenjuje da bi odlaganje pojave simptoma za samo jednu godinu moglo da dovede do smanjenja broja obolelih čak za devet miliona u narednih 40 godina.

Rezultati istraživanja pokazuju i da se nastanak bolesti kod više od polovine dijagnostikovanih slučajeva može pripisati delovanju faktora rizika na koje je moguće uticati.

Povišen krvni pritisak u srednjoj životnoj dobi, dijabetes melitus, gojaznost, povišen nivo masti u krvi su tzv. kardiovaskularni faktori rizika koji su povezani sa povećanom rizikom obolevanja od sporadične AB i vaskularne demencije. Vaskularni faktori rizika doprinose arteriosklerozi, smanjenju moždanog krvnog protoka vršeći nepovoljan uticaj na energetski metabolizam nervnih ćelija. Uvećano masno tkivo kod gojaznih osoba stvara supstance koje pokreću čitavu kaskadu zapaljenskih i metaboličkih procesa koji rezultuju nakupljanjem patoloških proteina u mozgu i pokreću neurodegeneraciju. Pre svega se ističe značaj poremećenog metabolizma insulina. Njegovo povećanje u krvi dovodi do smanjenja njegovog stvaranje u mozgu. Nedostatak moždanog insulina upleten je u procese koji dovode do povećenog taloženja amiloida beta, patološkog proteina tipičnog za AB.
Kardiovaskularni faktori rizika mogu decenijama da budu prisutni i da prethode ispoljavanju pojave patoloških promena u mozgu i simptoma kognitivnog oštećenja.

Depresija je jedan od psihosocijalnih faktora čija je povezanost sa dvostruko većim rizikom obolevanja od demencije potvrđena mnoštvom istraživanja. Budući da postoje dokazi o uzajamnoj vezi depresije i vaskularne bolesti, otuda je to jedno od objašnjenja mogućeg mehanizma kojim depresija doprinosi ispoljavanju demencije. S druge strane, depresiju prate poremećaji hormona, faktora rasta nervnih ćelija, kao i smanjenje zapremine hipokampusa – dela mozga najodgovornijeg u procesu učenja i pamćenja.

Loše životne navike i rizična ponašanja dovode se u vezu sa poremećajem kognitivnih funkcija. Skorija istraživanja su pokazala povezanost između pušenja cigareta i češćeg obolevanja od demencije.Procenjeno je da je udeo ove štetne navike takav da joj se može pripisati odgovornost za čak 14% slučajeva AB širom sveta. Pušenje s jedne strane doprinosi arteriosklerozi i cerebrovaskularnim bolestima, a s druge strane, duvanski dim sadrži stotine štetnih hemikalija koje deluju neurotoksično podstičući oksidativni stres i upalne procese.

Rezultati jedne studije koja je sprovedena u preko 50 zemalja sveta ukazali su da je skoro 18% ispitanika vodilo fizički neaktivan život. Prednjačile su osobe ženskog pola, stariji ispitanici i oni koji su živeli u urbanijim područjima. Sedanterni način života, koji diktira savremeno društo, naročito u visokourbanim sredinama, dovodi se u vezu sa povećanim rizikom obolevanja od demencije. Fizička neaktivnost sa svoje strane doprinosi pojavi kardiovaskularnih faktora rizika koji su značajni za nastanak demencije (dijabetes, gojaznost, hipertenzija). S druge strane, fizička aktivnost, sama po sebi, ima direktan povoljan uticaj na razvoj i funkciju mozga.

Niži stepen obrazovanja i nedovoljna mentalna aktivnost imaju važan uticaj na ispoljavanje simptoma AB i znatno doprinose povećanom riziku obolevanja. Aktivan profesionalni, socijalni i kuturni život, investiranje u sopstveno obrazovanje, nova saznanja i iskustva tokom života pomažu mozgu da obezbedi takozvanu kognitivnu rezervu. Zahvaljujući tome osoba će moći da bude mnogo duže funkcionalna i nezavisna, uprkos tome što je njen mozak zahvaćen patološkim procesom karakterističnim za AB. Ovakve osobe će ispoljiti kasnije i blaže simptome kognitivnog oštećenja, čime se uvećava njihov potencijal i kupuje vreme za rehabilitaciju i preventivne procedure.

Zdrav način ishrane je odskora u žiži interesovanja i predstavlja jednu od okosnica preventivnih strategija u borbi protiv demencije.
Pokazano je da je češće obolevanje od AB povezano s lošim nutritivnim navikama: povećan unos hidroginizovanih ulja ili trans-masti, zasićenih masnih kiselina, namirnica životinjskog porekla, smanjena konzumacija voća i povrća. Ovakav način ishrane pospešuje inflamatorne procese, stimuliše stvaranje slobodnih radikala koji su inače normalan produkt metabolizma. Višak slobodnih radikala može dovesti do oštećenja i smrti sofisticirane i osetljive nervne ćelije.

Pošto još uvek ne raspolažemo „čarobnim lekom“ kojim bismo savladali Alchajmerovu bolest, koja čeka i preti, jedina moguća i ispravna borbena strategija je kupovina vremena, odnosno prevencija u usporavanju njene progresije.
U tom pogledu, osnovni zadaci zdravstvenog i socijalnog sistema bi bili:
- Edukacija i podizanje svesti opšte javnosti o tome da je prevencija prioritet.
- Multidisciplinarni, multimodalni i integrativni pristup primenom farmakoloških i nefarmakoloških mera u redukciji faktora rizika i tretmanu obolelih.
Svako od nas ponaosob snosi deo lične odgovornosti i zato brigom o sebi i svojim bližnjima možemo učiniti mnogo. Imajmo u vidu da mnoge faktore rizika možemo promeniti i skloniti pre nego što oni uspeju da dovedu do bolesti.

Ključni elementi prevencije:
- Rano otkrivanje kardiovaskularnih faktora rizika redovnim sistematskim pregledom i njihovo blagovremeno lečenje (krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, gojaznost).
- Prestanak pušenja i umerena konzumacija alkohola (preporuka 1–2 dl crvenog vina)
- Aktivan stil života, boravak u prirodi, opuštanje. Preporučuje se redovna fizička aktivnost u vidu aerobnih vežbi, brzog hoda (preporuka: 40-ak minuta tri puta nedeljno).
- Umerena i pravilna ishrana obogaćena vitaminima, mediteranski princip.
Preporučuje se: smanjen unost zasićenih i trans masti (životinjsko crveno meso, mast, palmino ulje); veća zastupljenost povrća, mahunarki, voća, celih zrna žitarica. Dovoljan unos vitamina E prevashodno iz hrane: semenke, orašasti plodovi, zeleno lišće.
- Održavati redovnost i ritam spavanja (preporuka je 7–8 sati tokom noći).
- Mentalna aktivnost kroz sopstvenu edukaciju, učenje novog. (preporuka: 30-ak minuta 4–5 puta nedeljno).
- Izlazak iz svakodnevne rutine kroz nove izazove i širenje interesovanja, obogaćivanje socijalnog i kulturnog života.

 

Doc. dr Smiljana Kostić
Klinika za neurologiju VMA