Demencija je bolest sa širokom lepezom simptoma koji se kako bolest napreduje intenziviraju ili menjaju, a samim tim se menja i ponašanje bolesnika. Mnogi smatraju promene u ponašanju obolelih osoba najtežim efektom bolesti i neretko su to prvi simptomi zbog kojih se traži pomoć lekara (psihijatara, neurologa). Takve promene uključuju neke od simptoma kao što su uznemirenost, uzbuđenost, agresija, besmisleno ponavljanje određenih radnji ili pitanja, neprikladno seksualno ponašanje, sumnjičavost, pogrešna verovanja (sumanute ideje), halucinacije, loše raspoloženje, apatija, strah, poremećaji sna. Ove promene se mogu javiti pojedinačno ili više njih istovremeno u različitom intenzitetu. Tek što se prilagodimo jednom ponašanju, bolesnik se menja i neretko ono što smo juče s lakoćom uradili danas može da predstavlja veliki napor. Dakle, ovi simptomi mogu imati ogroman uticaj na negovanje i kvalitet života obolelih osoba koje žive s porodicom, kao i onih koje su trajno smeštene u ustanovu za negu.

Kao i kod simptoma Alchajmerove bolesti i drugih demencija koji se odnose na kognitivne sposobnosti, osnovni uzrok simptoma vezanih za ponašanje i psiholoških simptoma je progresivno oštećenje nervnih ćelija. Često može biti izraz diskomfora ili neispunjene potrebe osobe koju demencija sprečava da shvati ili verbalizuje ono što joj smeta. Ovi mogući uzroci simptoma koji se odnose na ponašanje uključuju:
• Zdravstveno stanje i fizičku nelagodnost dementnih – Bolovi, simptomi infekcije ili bolesti, koji se mogu lečiti, mogu uticati na ponašanje. Upala pluća ili infekcija urinarnog trakta mogu izazvati neprijatnost. Nelečena infekcija uha ili sinusa može izazvati vrtoglavicu i bol. Žeđ, glad, problemi sa stolicom (zatvor) mogu takođe uzrokovati promene ponašanja dementnih.
• Uticaj okoline – Prekomerna stimulacija (velika buka, prevelika gužva, previše toplo ili hladno), nepoznato okruženje (nemogućnost da prepozna svoj dom), komplikovani zahtevi, neadekvatna komunikacija (ubeđivanje, svađa, suprotstavljanje). Situacije koje mogu uticati na ponašanje uključuju selidbu u novo mesto stanovanja ili novu ustanovu za negu, umišljene pretnje, strah i zamor obolele osobe pri nastojanju da razume svet koji je zbunjuje.
• Neželjena dejstva lekova – Može doći do neželjenog dejstva prepisanih lekova. Može doći do neželjene interakcije lekova u situacijama kada se koristi više lekova za nekoliko različith poremećaja.
Postoje dve vrste terapije kada su u pitanju simptomi koji se odnose na ponašanje: terapija bez lekova i prepisani lekovi.

Prvo treba pokušati sa terapijom bez lekova. U slučaju pojave promena ponašanja savetuje se sledeći pristup kako bi lakše identifikovali ponašanje i njegov uzrok:
1. Identifikujte i ispitajte ponašanje
• Šta je prethodilo ovom ponašanju? Da li ga je neko ili nešto podstaklo?
• Šta se desilo odmah nakon ponašanja? Kako ste reagovali?
• Da li je ponašanje opasno za osobu ili druge?
• Da li je došlo do promene uobičajene rutine, lokacije ili lekova?
2. Istražite potencijalna rešenja
• Koje su potrebe osobe s demencijom? Da li su one zadovoljene?
• Kako možete promeniti svoju reakciju ili pristup ponašanju? Da li na ponašanje odgovarate smireno?
3. Pokušajte da odgovorite na različite načine (prilagodite pristup)
• Da li novi način pomaže?
• Da li su vam potrebna druga rešenja? Ukoliko jesu, šta možete da promenite?
• Prilagođavanje treba da bude takvo da u svakom momentu prati raspoloženje i trenutno stanje dementne osobe.
Utvrđivanje razloga zbog koga je nastao određeni način ponašanja često može pomoći pri odabiru najboljeg pristupa. Otklanjanje uzroka obično dovodi do povlačenja simptoma. S obzirom na to da osobe koje boluju od demencije postepeno gube sposobnost da komuniciraju, važno je redovno pratiti da li se one osećaju prijatno i predvideti njihove potrebe.

Prepisani lekovi mogu biti delotvorni za određene simptome koji se odnose na ponašanje, ali se moraju pažljivo upotrebljavati, a imaće najviše efekta ako se koriste u kombinaciji sa strategijama koje ne uključuju upotrebu lekova. Lekovi treba da leče tačno određene simptome kako bi moglo da se prati kako pacijent reaguje na terapiju. Upotreba bilo kog leka kod osobe koja boluje od demencije dozvoljena je samo ukoliko je lek prepisao lekar. Nikako ne treba koristiti lekove na svoju ruku i u pogledu vrste i doze lekova. Upotrebu lekova za simptome koji se odnose na ponašanje i psihijatrijske simptome treba pažljivo pratiti s obzirom na mogućnost pojave neželjenih efekata.

Saveti osobama koji neguju obolele
Stvorite mirno, bezbedno okruženje koje je prilagođeno sposobnostima obolele osobe:
• eliminišite nered, buku i jako svetlo
• uspostavite umirujuće rituale sa redovnim, dnevnim rutinskim aktivnostima, predmetima sa kojima se pacijent oseća prijatno, laganom muzikom i dodirom koji pruža ohrabrenje
• obezbedite mogućnosti za vežbe i aktivnosti koje predstavljaju zadovoljstvo za pacijenta i koje su prilagođene njegovim sposobnostima
• pratite da li se pacijenti osećaju prijatno: obezbedite prijatnu temperaturu i redovno proveravajte da li pacijent oseća bol, glad, žeđ, umor, da li ima zatvor, punu bešiku, infekciju ili nadraženost kože
• imajte razumevanja za frustraciju koju pacijent oseća pri saopštavanju želja ili potreba
• umesto svađe ili neslaganja sa pacijentom, preusmerite njegovu pažnju
• pojednostavite zadatke i rutinske aktivnosti
• izbegavajte tzv. otvorena pitanja – umesto toga postavljajte pitanja na koja se odgovara sa „da“ ili „ne“
• omogućite da se pacijent dovoljno odmori između stimulativnih događaja kao što su posete prijatelja ili suseda
• koristite oznake kako biste pacijentu pomogli da se seti
• ugradite sigurnosne brave na vrata i kapije
• uklonite oružje i opasne predmete.

 

Prof. dr Vladimir Janjić, psihijatar
Klinika za psihijatriju KC Kragujevac
Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu

Literatura:

1. Basics of Alzheimer’s disease. The Alzheimer’s Association, 2016.
2. Agronin M. Agitation and psychosis In: Alzheimer’s Disease and Other Dementia-A Practical Guide. Routledge 2014; 153-182.
3. Alchajmerova bolest – nacionalni vodič dobre kliničke prakse. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, 2013.