Glavobolja je verovatno stara koliko i čovečanstvo. Ona se prvi put pominje u Ebersovom papirusu 1.500 godina p. n. e. i u vavilonsko-asirskim tekstovima.

Mali  je broj  osoba koje tokom života nisu osetile glavobolju. Smatra se da  oko 90% ljudi  doživi neku vrstu glavobolje, a svaka treća osoba doživi jaku glavobolju.
Tokom bola često postavimo pitanje „Šta to tako jako boli u glavi?”
Najveći deo moždanog parenhima i kosti lobanje su neosetljivi na bol, dok su poglavina, venski sinusi, deo tvrde moždanice, meningealne arterije i arterije baze mozga, kao i senzitivni živci osetljivi na bol.
S obzirom na to da primarni uzrok bola može biti izvan glave, ovaj simptom je značajan u svim oblastima medicine.
Postoji  veći broj klasifikacija.
Najjednostavnija  je na  primarne I sekundarne glavobolje i neuralgije glave i lica.
Primarne  su glavobolje koje imaju svoje specifične karakteristike i način ispoljavanja koji se ne može pripisati drugim poremećajima.
Sekundarne  glavobolje su simptomi drugih bolesti i ispoljavaju se uporedo s njima i pripisuju određenom poremećaju.
Neuralgija je bol u distribuciji pojedinačnog perifernog nerva.

Najznačajnija primarna glavobolja je MIGRENA. Njenom značaju doprinosti i činjenica da je česta i da bitno remeti kvalitet života. Može početi u bilo kom periodu života, najčešće u adolescenciji. Učestalost napada, kao i težina, različiti su od osobe do osobe, a i tokom vremena kod iste osobe. Javlja se kod oba pola, mada je kod žena veća učestalost. Često se javlja porodično. Migreničari imaju karakteristične psiholoske crte. Opisani su kao ambiciozni, pedantni, opsesivni, preosetljivi, perfekcionisti.
U trudnoći se napadi obično proređuju. U menopauzi može doći do prolaznog pogoršanja obične migrene.
Kao provokativni faktori navode se stres, iscrpljenost, putovanje, jaka svetla (diskoteke), previše ili premalo spavanja, preskakanje obroka, klimatske promene, menstrualni ciklus, alkohol, neki  lekovi. Poznato je da posebna osetljivost prema nekoj vrsti hrane ili pića može isprovocirati migrenski napad (sir, crni luk, čokolade i crno vino). 

Naziv potiče od grčke reči hemicranias (pola glave), što označava osnovnu kliničku karakteristiku ove glavobolje – bol u polovini glave.
Obična migrena je najčešći tip. Fazi bola satima, a nekada i danima mogu prethoditi manifestacije u vidu promene raspoloženja (depresija ili euforija), preterano zevanje, žeđ, pospanost, želja za određenom vrstom hrane ili pića, uznemirenost...
Bol najčešće počinje nakon buđenja u jutarnjim satima, mada može početi i u bilo koje doba dana. Najčešće je lokalizovan u polovini glave, mada može početi i obostrano i može se tokom napada širiti ili prelaziti s jedne na drugu stranu. Klasično se opisuje kao težak i pulsirajući. Obično se pri aktivnostima pogoršava. Bolesniku smetaju svetlost i jači zvuci, česti su mučnina i povraćanje. Napad migrene obicno traje od četiri do 72 sata.
Nakon napada obično se javljaju iscrpljenost i bezvoljnost, mada ima izuzetaka kada su pacijenti neuobičajeno sveži i euforični.
Tokom ponovljenih napada migrenski bol se samo kod petine bolesnika uvek javlja sa iste strane, dok se kod većine strana glave zahvaćena bolom menja iz napada u napad.

Pored  obične, postoji i klasična migrena ili „migrena s aurom“. U ovom slučaju fazi bola prethodi aura. Ona se obično razvija  tokom 5–20 minuta i traje do 60 minuta. Glavobolja može početi tokom aure ili češće u roku od  60 minuta od aure.
Auru karakterišu različiti vidni, senzorni i motorni poremećaji (nejasan vid, viđenje zvezdica, linija, polomljenog stakla, lopte u sredini vidnog polja, bleskovi ili ispadi u vidnom polju, osećaj jakih ili neprijatnih mirisa, trnjenje lica ili polovine tela – češće ruke, otežan govor...). Kod istog bolesnika se ne mora javiti tokom svakog napada.
Faza bola koja nastupa nakon aure je identična bolu kod obične migrene.          

Kako se boriti s migrenom?
Izbegavati faktore rizika.
Uzimanje lekova tokom napada migrene.
Profilaktička terapija, koja podrazumeva svakodnevno uzimanje lekova. Ova terapija se predlaže kada su napadi češći od dva do tri puta mesečno, ukoliko traju duže od 48 sati, ukoliko bolesnik nije u stanju da se s njima nosi i ukoliko je akutna terapija bola neuspešna ili praćena neprihvatljivim neželjenim efektima.

Pored  migrene, i GLAVOBOLJA TENZIONOG TIPA  zaslužuje posebnu pažnju zbog svoje učestalosti. Ova glavobolja se naziva psihogena, stresna, kontrakciona.
Tenziona glavobolja podjednako zahvata oba pola, a kod starijih je često simptom depresije.
Bol  se  u ovom slučaju javlja bez aure i pratećih simptoma. Bolnefaze traju od nekoliko sati do više dana. Osnovna osobina bola je njegova obostrana lokalizacija, nepulsirajući, stalan kvalitet, blaga do umerena jačina, bez pogoršanja tokom aktivnosti. Često se opisuje kao osećaj pritiska ili stezanja u glavi, osećaj probadanja, povremeno sa širenjem bola ka vratu, stegnuto kao obruč, kao kapa, obično nema mučnine, može smetati svestlost ili jak zvuk. Pored bola, ovde su često prisutni i drugi simptomi: uznemirenost, drhtanje, preznojavanje, nesanica, strah, lupanje srca, stezanje u grudima...
Ova glavobolja je česta,svakodnevna ili gotovo svakodnevna, znatno funkcionalno onesposobljava bolesnika.
Tenziona glavobolja je uzrokovana psihosocijalnim stresovima, anksioznošću i depresijom, funkcionalnim i morfoloskim poremećajima vratne kičme, nefizioloskim položajem tela tokom  rada, dijetetskim greškama...
Lečenje tenzione glavobolje obuhvata različite programe vežbi, relaksacione tehnike, popravljanje položaja tela, odvikavanje od pušenja, izbegavanje određenih napitaka, psihoterapeutski rad i uzimanje lekova.
Glavobolja tenzionog tipa i migrena su najčešće glavobolje u grupi primarnih glavobolja, gde se uzrok ne može pripisati drugim poremećajima.

SEKUNDARNE GLAVOBOLJE se javljaju sa drugim simptomima ili kao  izolovani simptom kod drugih bolesti.
Glavobolju mogu da izazovu različiti sistemski i metabolički poremećaji.

  • Tumori mozga su kod oko polovine bolesnika praćeni glavoboljom i često je ona početni simptom. Bol je često stalan i progresivan. Može se javljati tokom noći i ometati san. Može biti lokalizovan iznad mesta tumora, ali to nije pravilo.
  • Glavobolja kod subarahnoidnog krvarenja (nastalog usled pucanja aneurizme) opisuje se kao  nagla, jaka glavobolja – kao udarac, najteža doživljena. Može se širiti u vrat i duž kičmenog stuba. Može se širiti i u čeoni predeo i zahvatiti čitavu glavu. Najčešće su praćene i drugim simptomima (mučnina, povraćanje, ukočenost vrata...)
  • Zapaljenski uzroci glavobolje, u koje spadaju infekcije sinusa, lokalni apscesi, poremećaj zuba i desni – bol  je lokalizovan zavisno od zahvaćenog sinusa i obicno je teži u ležećem nego u stojećem položaju.
  • Povećan očni pritisak može dati jaku glavobolju u predelu oka i oko njega, kao i crvenilo sklere.
  • Temporalni artritis je autoimuno oboljenje kod koga dolazi do jake pulsirajuće glavobolje u predelu slepoočnice, gde se može napipati otečena arterija temporalis.
  • Povišen krvni pritisak daje često glavobolje koje mogu biti lokalizovane u čeonom, slepoočnom ili potiljačnom predelu. Obično se javljaju ujutru i gube se sa dnevnim aktivnostima. Nagli porast krvnog pritiska po pravilu je praćen glavoboljom.

Pored  pomenutih, postoji još mnogo razloga koji mogu dovesti do glavobolje: infektivne bolesti mozga, razni oblici trovanja, poremećaji cirkulacije, povrede glave, moždana krvarenja, apscesi. Glavobolje zbog različitih oboljenja oka, uha, sinusa, zuba, kao i oboljenja ostalih struktura glave i vrata (periost, zglobovi, mišići, ligamenti). Razlog mogu biti i prekomerno uzimanje lekova i psihijatrijske bolesti. 

Lečenjem osnovne bolesti leči se i glavobolja kao njen simptom.

NEURALGIJE GLAVE I LICA su poseban vid glavobolje kod kojih se bol javlja u distribuciji pojedinacnih perifernih nerava.
Dominantno mesto zauzima neuralgija trigeminalnog živca.
Bol je uglavnom u jednoj polovini lica i ima karakter udara ili uboda,  kao ubod nožem. Traje nekoliko sekundi i ima osobinu da se ponavlja. Broj ponovljenih napada može da bude od dva do tri puta, pa do više stotina napada dnevno. Bol može da bude isprovociran govorom, žvakanjem, umivanjem, pranjem zuba, izlaskom na hladan vazduh ili dodirom pojedinih tačaka lica.
Neuralgija se leči medikamentima, a moguće je i operativno lečenje.