Alergijski rinitis, ambrozija

Alergijski rinitis je jedno veoma dosadno i zamorno stanje. Javlja se uglavnom u proleće, kada počnu da cvetaju biljke iz okruženja. Međutim, može da se javi i tokom cele godine, pogotovo u periodu cvetanja ambrozije.

Zašto je ambozija toliko opasna?

Ambrozija, tj. njen polen, predstavlja jedan od najvećih alergena u priridi. Samo 8–10 zrnaca polena ambrozije može da izazove alergijsku reakciju kod čoveka. Najveća koncentracija polena ambrozije u vazduhu se nalazi u periodu od kraja jula do oktobra i tada treba posebno obratiti pažnju na alergijski rinitis koji ona izaziva. Doba dana kada je koncentracija najveća je između 10 ujutru i 15 časova. Inače je izuzetno otporna na herbicide, pa je vrlo teško otarasiti je se. Takođe, još neke biljke imaju sličan polen, kao što su žalfija, crni pelen, čak i kamilica, pa ljudi koji su alergični na ambroziju mogu biti alergični i na ove biljke.

Kako nastaju alergijski rinitis i alergijska reakcija?

Alergija je reakcija organizma na spoljašnje faktore (za većinu ljudi bezopasne) s kojima naš organizam dolazi u kontakt .Ti spoljašnji faktori se zovu alergeni. S njima dolazimo u kontakt  obično udisanjem,  preko kože ili gutanjem. Alergeni podstiču naš imunosistem da proizvodi  IgE antitela, koja se onda vezuju za ćelije imunosistema. Sledeći put kad dođemo u kontakt s tim alergenom, naš organizam deluje jače jer pamti prvi kontakt. To dovodi do oslabađana histamina i drugih supstanci, što dovodi do alergijske reakcije. 

Najčešći uzročnici alergija su polen, prašina, grinje, plesni, ali često i dlaka i izlučevine nekih životinja. Naravno, i mnoge druge materije mogu da budu uzročnici.

Koji su simptomi alergijskog rinitisa?

Alergijski rinitis se manifestuje prvenstveno simptomima kao što su curenje iz nosa, kijanje, šmrkanje, zapušen nos, svrab u predelu nosa, ali ga često prate i suzenje očiju, kao i alergijski konjunktivitis, kašljucanje, grebanje i svrab u grlu i na nepcima. Takođe, ljudi koji imaju astmu često pate i od alergijskog rinitisa, pa postoje i simptomi otežanog disanja, pištanja i zviždanja u grudima...

Rinitis može biti sezonski, koji se najčešće javljaju  tokom proleća, leta i u ranu jesen, kad mnogo biljaka cveta i ima puno polena koji je najznačajniji njegov uzrok. Druga vrsta rinitisa je onaj koji traje tokom cele godine.

Šta je bitno za alergijski rinitis?

Ono što je bitno znati jeste da alergijski rinitis može biti interminentan (povremen) i onda traje manje od četiri dana nedeljno ili manje od četiri nedelje uzastopno. Ovaj tip rinitisa bi odgovarao onom sezonskom, jer većina ima alergiju na pojedine vrste polena. Drugi tip rinitisa je perzistentan (uporan), kada simptomi traju duže od četiri dana nedeljno ili duže od četiri nedelje uzastopno. Po težini, alergijski rinitisi mogu biti blagi, kad ne ometaju san i svakodnevno funkcionisanje, umereni – kad postoje poremećaji spavanja ili ometaju svakodnevno izvršavanje obaveza, a ozbiljni su kada ometaju oba.

Kako se otkriva alergijski rinitis?

Dijagnoza rinitisa se uspostavlja pregledom i kožnim probama. Kožnim probama pacijenti mogu da se testiraju na najčešće uzročnike alergija (alergene), a to su polen trava i drveća, grinje, buđ, ambrozija, perje, kao i na hranu (belance, kikiriki...). Test se izvodi jednostavno, tako što se kap rastvora u kojem je alergen nanese na kožu podlaktice i malo se zagrebe lancetom da bi se omogućio bolji kontakt. Posmatra se reakcija i ako nakon 20 minuta dođe do otoka, svraba i crvenila, test je pozitivan za taj alergen. Prednost ovog testa je što rezultate znate odmah.

Kako se leči alergijski rinitis?

Lečenje se sprovodi na više načina. Najznačajnija je upotreba antihistaminika, lekova koji blokiraju efekte gorepomenutog histamina. To su lekovi koji odavno postoje i postoje dve generacije iz te vrste. Lekovi druge generacije su sastavljeni od molekula koji ne prolaze u velikoj meri hematoencefalnu barijeru, prosto rečeno, ne vezuju  se za receptore u mozgu, pa samim tim nemaju uspavljuće dejstvo na osobu koja ga uzima.

Za lečenje alergijskog rinitisa se koriste i kortikosteroidi u obliku sprejeva. Kortikosteroidi su supstance koje imaju dejstvo da smanjuju upalu, a kad su u obliku sprejeva, deluju samo lokalno na sluznicu nosa, tako da je mogućnost za njihovo sistemsko neželjeno delovanje minimalna.

Takođe se sprovodi terapija antagonistima leukotrijenskih receptora, kao i imunoterapija, ali je to obično kada se ne postiže zadovoljavajuć odgovor prethodnom terapijom.

Pored pomenutih preparata, treba dodati i dekongestive, koji mogu biti u obliku kapi i sprejeva. Oni obezbeđuju bolju prohodnost nosa i smanjuju lučenje sekreta. Njihova primena treba da bude kratkotrajna , najviše do sedam dana.

Pored ovih lekova, pomaže i redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom, jer se na taj način nos bukvalno čisti od alergena kao što su polen, grinje, prašina...

Kako da najbolje pomognete sebi?

Ako ste alergični na polen, bitno je da se posle izlaska obavezno istuširate i promenite odeću, jer se on zadržava na vama. Takođe, ako možete, izbegavajte da budete napolju u doba dana kad je koncentracija polena najveća. Uvek uz sebe imajte neki antihistaminik. To je posebno važno ako se nađete u situaciji da ste daleko od bilo koje zdravstvene ustanove.


Dr Ivan Djurić