Bol u vratu predstavlja glavni simptom grupe oboljenja koja se zove cervikalni sindrom. Lokalizovan je u predelu zadnje strane vrata, gde se nalaze mišići vrata. Posledica je napetosti mišića i nadražaja ili oštećenja nerava. Može da se širi ka ramenima, u ruke, prema sredogruđu, potiljku ili u gornji deo leđa. Pokreti u vratu pogoršavaju bol i zato su često ograničeni.

Uzrok ovih tegoba najčešće je razvoj degenerativnih promena vratnog kičmenog stuba. Degenerativne promene su proces koji zahvata ceo kičmeni stub, tako da bol u vratu  prati i bol u krsnom delu leđa. Često je uzrok bola u vratu slabost mišića vrata i upala mišića koja nastaje nakon većeg opterećenja mišića vrata. Uzrok pojave bola u vratu mogu biti i učestale male povrede vrata (mikrotraume) ili veće povrede vrata.

Bol u vratu praćen je preosetljivošću mišića vrata na dodir. Dodirom (palpacijom) mišića vrata mogu se opipati bolna mesta, takozvane miogeloze, koja mogu biti ograničena na manji deo jednog mišića ili u više mišića.

Učestalost bola u vratu i cervikalnog sindroma se povećava s godinama života. Bolovi su najčešće hronični, skoro svakodnevni, sa pogoršanjima pri nekim provokativnim faktorima. Provokativni faktori su dejstvo neke spoljašnje sile na vratnu kičmu. To su aktivnosti guranja, podizanja ili nošenja teškog predmeta. Zauzimanje dugog neadekvatnog položaja, i to prinudnog, pri radu ili tokom odmora i spavanja (podizanje ruku iznad glave, situacije kada glava bez adekvatnog oslonca pada na stranu). Izloženost hladnoći takođe je jedan od provokativnih faktora.

Osim bola u vratu, u okviru cervikalnog sindroma se mogu javiti i druge tegobe: glavobolje, vrtoglavice,  trnjenje i gubitak osećaja  dodira u šakama.

Anatomska građa vratne kičme razlikuje se od anatomske građe krsnog dela kičme.  Diskus hernija (pomeranje jastučića koji se nalaze između pršljenskih tela) najteža je komplikacija degenerativnih promena kičme i znatno ređe se javlja u vratu. Dijagnoza cervikalnog sindroma se u većini slučajeva zasniva na  prepoznavanju kliničke slike. Radi se rutinski rendgen pregled vratne kičme.

U slučajevima kada postoji sumnja na zapaljenske, infektivne ili maligne bolesti potrebno je uraditi magnetnu rezonancu vratne kičme.

Lečenje bola u vratu zavisi od kliničke slike i faze bolesti. Kada je u pitanju jak bol (akutna faza bolesti), potrebno je prvo lečenje medikamentima koji smanjuju bol (analgetici, lekovi za opuštanje mišića, kortikosteroidni preparati, lekovi za smirenje – sedativi). Rasterećenje vratnog dela kičme i ograničenje pokreta glave postiže se ležanjem. Važan uslov za postizanje povoljnog efekta ležanjem predstavlja korišćenje jastuka ispod vrata u vidu rolne. On treba da bude dovoljno mekan kako bi pri ležanju na leđima obezbedio oslonac vratu. Pri ležanju na boku ovakav jastuk treba da ispuni prostor između ležaja i odgovarajuće strane lica. Važna je i obuka o zaštitnim položajima da se ne bi bolovi pogoršavali, a često se preporučuje korišćenje Šancove kragne, koja ima ulogu u rasterećenju vratnih mišića.

Ako se bol nastavi i nakon sedam dana od početka terapije, potrebno je uključiti pacijenta u fiziorehabilitacioni program.

Određene metode fizikalne terapije se koriste u terapiji akutnog bola. Kineziterapija je fizička aktivnost: vežbanje u lečenju bola vrata. U akutnoj fazi bola se rade vežbe disanja, obuka relaksacije, a mogu se primenjivati statičke vežbe ako ne provociraju bol. Vežbe se biraju po složenosti i težini uz pripremu i relaksaciju. Rade se u rasterećenom ležećem položaju, pa u sedećem, na kraju stojećem.

Važno je da pacijenti usvoje nove obrasce ponašanja, da u svakom trenutku postanu svesni položaja svog kičmenog stuba, koji treba uvek da bude prav, da izbegavaju brze nagle pokrete i dugotrajni prinudni položaj. Za pokrete saginjanja, uspravljanja, okretanja, guranja ili nošenja treba koristiti zglobove i mišiće nogu i ruku. Radnu površinu prilagoditi funkciji ruku i rasteretiti kičmeni stub, leđa treba uvek da imaju odgovarajući oslonac. Vežbe snage vratnog dela kičme su važne kako u procesu oporavljanja i smanjenja bola u vratu tako i u sprečavanju novog bola. Ove vežbe se planiraju u cilju jačanja mišića koji su više opterećeni u svakodnevnom životu. Terapijski bazen je idealna sredina za ublažavanje bola. Voda omogućuje rasterećenje tela i bezbolno održavanje položaja. Plivanje je idealna vežba za  poboljšanje  elastičnosti i snage  mišića, kao i poboljšanje pokretljivosti ramena i leđa.

 

Dr Anka Mitrašinović

Neurolog, Euromedik