Odavno je u medicini poznata povezanost šećerne bolesti i srčanih oboljenja.

Šećerna bolest je metabolički poremećaj sa hroničnim nedostatkom insulina ili neosetljivošću tkiva na insulin,  a posledica  je povišen nivo  glukoze u krvi - hiperglikemija. Glukoza je osnovni izvor energije ćelijama i do njih dolazi krvotokom, a višak glukoze je štetan,  jer ubrzava aterosklerotske promene na krvnim sudovima.

Oštećenje srca i krvnih sudova kao posledica dijabeta dugo ne daje simptome, pa se zato najčešće kasno i otkriva. Šećerna bolest ubrzava arterosklerozu, proces taloženja naslaga holesterola i zapaljenjskih produkata  na zidovima arterija.  Arterije se sužavaju i javlja se povišen krvni pritisak koji je glavni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Kada su arterije sužene, usporava se krvotok, te najčešće dolazi  do začepljenja arterija koje ishranjuju srčani mišić. Kao posledica mogu se javiti  anginozni napadi i na kraju srčani udar  uz popuštanje rada srca.

Kardiovaskularne bolesti su i dalje glavni uzrok smrti u većini zemalja, a vodeći su uzrok smrtnosti kod bolesnika sa šećernom bolešću. Preko 50% pacijenata sa novootkrivenim dijabetom ima znake i koronarne bolesti. Zbog promena na krvnim sudovima srca, srčani mišić se slabije ishranjuje i njegova funkcionalna sposobnost pri naporu je manja. Kod klasičnog anginoznog napada javlja se bol u grudima  u početku pri  jačem naporu, a kasnije i pri  aktivnostima nižeg intenziteta. Bol može biti potmuo i opominjući, ali i naglo oštar, u vidu proboda, stezanja, pečenja, i često se širi prema vratu i levom ramenu. Kod obolelih od šećerne bolesti anginozni napadi javljaju se ranije nego kod nedijabetičara i brže se pogoršavaju, a najčešće kod njih izostaju klasični anginozni bolovi. Zato se ovaj tip naziva i „nema angina pektoris“.  Kao ekvivalent klasičnih anginoznih simptoma kod obolelih od šećerne bolesti javljaju se gušenje, malaksalost ili preznojavanje.

Šećerna bolest je toliko važan činilac za srčani udar da se osobe koje imaju šećernu bolest  inače, prema preporukama, procenjuju i leče kao da su već imale srčani udar.

Promene na malim krvnim sudovima srca dovode do slabosti srca. Pacijenti vrlo često nisu svesni rizika od kardiovaskularnih bolesti i zato je važna uloga lekara da ukaže na značaj lečenja i prevenciju ovih bolesti.

Šećerna bolest je takođe najčešće povezana sa prekomernom telesnom težinom, povišenim krvnim pritiskom i povišenim nivoom triglicerida i holesterola. Takva stanja obično prate slabija fizička aktivnost i pušenje duvana, što znači da imamo sve faktore rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Koje ciljeve lečenja treba da ostvare pacijent i lekar da bi sprečili oboljenje srca?

  1. Vrednost HbA₁c ispod 7%.
  2. Krvni pritisak ispod 130/80 mmHg.
  3. LDL holesterol manji od 2,60 mmol/l.

Kako doći do cilja?

Potrebno je napraviti plan za ostvarenje ciljeva koji će dovesti do smanjenja rizika  od kardiovaskularnih bolesti.

  1. Redovna  samokontrola šećera u krvi
  2. Merenje krvnog pritiska je važna mera samokontrole šećerne bolesti. Ako je krvni pritisak normalan, merite jednom mesečno, a ako je povišen, svaki dan.

Kod povišenog krvnog pritiska neophodno je doživotno uzimanje lekova i trajno otklanjanje loših navika.

  1. Uzimajte hranu koja ima malo masnoća, koncentrovanih šećera i soli, a više sirovih vlakana. Muškarci koji imaju obim struka veći od 102 cm, a žene od 86 cm izloženi su visokom zdravstvenom riziku.
  2. Hodajte 30 minuta dnevno jer tako trošite prekomerne zalihe masti. Ako ste pušač, redukujte ili ostavite cigarete jer je konzumiranje duvana ključni činilac povezan sa kardiovaskularnim bolestima.
  3. Uzimajte lekove za šećernu bolest i povišen krvni pritisak redovno po preporuci lekara.

Dr Tatjana Pavlović

Spec. opšte medicine, DZ Leskovac