BMI je visinsko-težinski pokazatelj uhranjenosti neke osobe.

Koristi  se za definisanje gojaznosti u medicine i kao statistički pokazatelj.

Svetska zdravstvena organizacija ga koristi u svojim statističkim proračunima i namenjen je proučavanju društvenog zdravlja.

Visina i težina pojedinca se mere za vreme lekarskih pregleda u svim zemljama i svim kulturama, pa tako mogu da se koriste u najširem uzorku populacije.

BMI omogućava da se uporedi stepen uhranjenosti sa stepenom rizika obolevanja od pojedinih oboljenja.

Neke bolesti se javljaju češće kod osoba s nižim stepenom uhranjenosti, npr. osteoporoza s patološkim prelomima, dok su neke učestalije kod prekomerno uhranjenih i gojaznih (dijabetes, kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja, a prema novim epidemiološkim studijama i karcinom dojke i debelog creva).

Svest ljudi o izgledu i zdravlju se menjala tokom godina. Osobe koje su nekada bile uzor lepote i zdravog izgleda danas bi verovatno bile svrstane u gojazne.

Stoga se danas BMI koristi kao podsticaj u promovisanju zdravog načina života i širenja svesti o potrebi zdravog načina ishrane i fizičke aktivnosti. 

U praksi, ljudi se pomoću BMI raspoređuju u nekoliko kategorija. Važno je naglasiti da se pojedinci ne mogu automatski svrstati u gojazne – npr. bodi-bilderi, koji imaju veliki udeo mišićne i koštane mase u BMI.

BMI se računa tako što se telesna masa osobe u kilogramima podeli sa visinom izraženom u metrima. Ovo izračunavanje se koristi kod osoba starijih od 20 godina, dok za decu važe druge vrednosti.

Iako svako može da izračuna svoj BMI uz upotrebu kućne vage, metra i raznih kalkulatora, ne preporučuje se samostalno tumačenje nađene vrednosti  bez konsultacije sa stručnom osobom – lekarom, dijetetičarem, nutricionistom.

Pogrešno tumačenje može pojedinca da dovede u zabludu, pa da preduzme mere samolečenja koje će ga uvesti u drugu grupu bolesti, posebno kod mlade populacije (bulimija, anoreksija).

Uz pomoć stručnog lica, uz odgovarajući način ishrane (individualno preporučen za pojedinca) i pojačanu fizičku aktivnost moguće je preći iz jedne u drugu kategoriju predstavljenu u tabeli, i to u kraćem vremenskom periodu. Još važnije je što se promenom BMI smanjuje rizik obolevanja od pojedinih bolesti.

Dr  Anamaria Simić Milovanović



Reference

Principles of internal medicine – Harrison’s

Nouveau Larousse medical