Za alergije kažu da su bolesti savremenog čoveka i kao takve, prisutne su u svim starosnim strukturama. Poprimile su razmere epidemije: jedno od troje ljudi koje sretnete na ulici skoro sigurno se bori s alergijom. Počevši od alergije na polen, preko alergija na orahe i kikiriki, do kućne prašine i grinja, dlaka mačaka i pasa, lista alergena je sve duža i duža. Procenjuje se da oko 30–40% osoba u svetu boluje od jedne ili više alergijskih bolesti, pa alergiju nazivaju i bolešću modernog doba.

Ranije se smatralo da su alergični samo oni koji imaju nekog srodnika sa ovim problemom. Najnovija istraživanja, međutim, pokazuju da alergijska oboljenja dobijaju i oni koji nemaju genetsku predispoziciju za to.

Povećano obolevanje od alergijskih bolesti u savremenom svetu tumači se tzv. higijenskom teorijom, koja pretpostavlja da su široka primena antibiotika i vakcina, manja učestalost bakterijskih infekcija i manja izloženost endotoksinima bakterija, kao i ređi kontakti sa domaćim životinjama, razlog slabe stimulacije imunološkog sistema, čije se reakcije zato okreću u alergijskom smeru. „Zapadnjački način života“ u zemljama s najvećim ekonomskim prosperitetom takođe doprinosi razvoju alergijskih bolesti. Savremeni čovek veliki deo vremena provodi u zatvorenom prostoru, promenio je i način ishrane i ona sadrži manje svežih namirnica, više dodataka hrani i polugotovih jela, a kuće se grade s boljom izolacijom i jače se zagrevaju. Život u takvim „sterilnim“ uslovima, ali i promena klime, uz prisustvo izduvnih gasova i drugih toksina, okolnosti su koje pogoduju alergijskim bolestima. Sve je veća učestalost alergijskih bolesti zapažena u porodicama sa manje dece i u porodicama sa višim primanjima, a manja je kod dece koja su pohađala vrtiće, imala braću i sestre i živela na selu. Ranije se smatralo da alergije posle puberteta prolaze, danas znamo da je alergija bolest koja zahvata ceo organizam i traje skoro ceo život.

ALERGIJSKE BOLESTI DISAJNIH PUTEVA najčešći su oblik alergije. U blažoj formi manifestuju se kijanjem, sekrecijom iz nosa ili zapušenošću, svrabom očiju, nepca i ušiju. Težu alergijsku bolest sistema za disanje predstavlja astma, u kojoj su zahvaćeni donji disajni putevi, a ispoljava se simptomima napada kašlja, osećaja stezanja u grudima, sviranja i otežanog disanja, odnosno gušenja.

NUTRITIVNA ALERIJA na hranu više pogađa decu nego odrasle. Najčešće alergijske reakcije na hranu nastaju zbog uspostavljanja preosetljivosti na proteine mleka, jaja i ribe, a ređe žitarica. Alergijske reakcije na hranu mogu biti posledica ukrštene preosetljivosti sa koštunjavim voćem i nekim povrćem, kao i na mahunarke, kikiriki, bademe i orahe. Kod odraslih osoba najčešće su alergijske reakcije na ribu, školjke i rakove, a uzročni alergeni u hrani mogu da budu boje, aditivi, konzervansi i steroidi. Hrana može da bude kontaminirana plesnima i njihovim produktima alfatoksinima, kao i da sadrži molekule antibiotika, što kod preosetljivih osoba izaziva alergijsku reakciju u vidu oticanja jezika, usana i grla, svraba i suzenja očiju, svraba nepca. Mogu da se jave koprivnjača, otežano disanje, povraćanje, abdominalni bolovi, prolivaste stolice, a kod najtežih slučajeva i gubitak svesti i za  život opasan anafilaktički šok.

KOŽNE ALERGIJE se kod dece u najranijem detinjstvu javljaju u obliku atopijskog ekcema, koji se pojavljuje na koži lica i na pregibima u vidu crvenila, hrapave i zadebljane kože  sa ogrebotinama od češanja zbog svraba. Atopijski ekcem obično se u najranijem detinjstvu smiruje, a posle nekoliko godina ga zamenjuje astma. Poslednji u tom „ alergijskom maršu“ javlja se rinitis.

LEKOVI mogu da prouzrokuju neželjene reakcije u raznim organima, a preosetljivost na lekove može da bude posledica alergijske (penicilinski antibiotici) ili nealergijske reakcije, odnosno pseudoalergijske reakcije, u kojima imunološki sistem nije aktivan (acetilsalicilna kiselina i lekovi za lečenje reumatskih bolesti). Alergija na lekove se najčešće manifestuje u vidu kožnih osipa ponekad praćenih otokom ždrela, gušenjem ili anafilaktičkim šokom.

UBODI INSEKATA, posebno pčela, osa i stršljena, mogu izazvati lokalne alergijske reakcije, a kod posebno osetljivih blaže ili teže sistemske reakcije, pa i najteže manifestacije alergije – anafilaktički šok, koji može i smrtno da se završi. Bolesnik koji je u šoku je bez krvnog pritiska, nepokretan, obliven hladnim znojem, ima osećaj da gubi svest. Može da se javi osip po telu, otok kapaka i usana, kašalj i otežano disanje, stezanje u vratu, promuklost i gušenje.

Uz različite rizične faktore za nastanak alergijske bolesti utvrđena je i pozitivna veza između pojava alergija i udisanja DUVANSKOG DIMA. Danas je štetan uticaj pušenja na ispoljavanje bolesti naučno dokazana činjenica. Upozoravajući je podatak do kojeg su došli istraživači, dokazavši veću učestalost alergijskih bolesti kod one dece čije su majke u trudnoći bile izložene duvanskom dimu. Takođe, mnoge studije su pokazale da je duvanski dim poseban rizični faktor za povećanje koncentracije IgG antitela – ključnih molekula u patofiziološkom procesu alergijske bolesti.

Koliko je ZAGAĐEN VAZDUH u gradovima odgovoran za povećan broj alergijskih bolesti i koliko zaista otežava stanje alergičnim osobama? U gradovima je smanjeno industrijsko zagađenje, a povećano zagađenje gasovima automobila. Ozon izaziva upalne reakcije u disajnom sistemu, a povećana osetljivost tkiva olakšava prolazak i dejstvo alergena.

Alergijske bolesti imaju veliki uticaj na KVALITET ŽIVOTA OBOLELOG. Naime, bolest utiče na životne odluke kojima se bolesnik prilagođava svojoj alergiji, što može da ima dugotrajne posledice na njegov život, poput porasta težine usled izbegavanja fizičke aktivnosti, smanjenog samopouzdanja ili učinka na poslu ili u školi. Teži oblici alergije na inhalacione alergene mogu uzrokovati napad astme, probleme sa snom, razdražljivost i učestalu glavobolju.

PREVENCIJA je najefikasnije sredstvo borbe protiv alergija. Strategija izbegavanja kontakta sa alergenima ima veliki značaj za sprečavanje alergija, ali je njena praktična primena često nemoguća. Kontakt sa alergenima iz spoljne sredine često je neizbežan. Ipak, primena pojedinih najjednostavnijih praktičnih mera može znatno da doprinese smanjenju simptoma alergije, naročito ako su one izazvane polenima. Treba voditi računa da se u slučaju preosetljivosti na polen osobe ne zadržavaju predugo u prirodi, ali ako je to neophodno, po povratku kući treba se istuširati, a garderobu oprati. Prostorije treba provetravati kasno po podne, uveče ili noću, a nikako u prepodnevnim satima, naročito po vetrovitom i suvom vremenu, jer je tada koncentracija polena u vazduhu najveća. Osobe preosetljive na nutritivne alergene moraju da se pridržavaju određene eliminacione dijete i pažljivo biraju namirnice čitajući deklaracije o sastavu.

Nažalost, alergije se još ne mogu potpuno izlečiti, ali dobro odabranom terapijom alergijski odgovor se može smanjiti i na taj način se mogu prorediti simptomi. Pre svega treba dijagnostifikovati tip alergije. Nakon toga treba pristupiti primeni proverenih procedura lečenja, što lekova, što pomoćnih sredstava lečenja. Ne treba čekati da se pojave tegobe da bi se započela terapija. Za manje tegobe dovoljno je piti antialergijske lekove (antihistaminike), a komplikovanija stanja, kao što je astma, leče se samo uz konsultaciju s lekarom (antagonisti leukotriena, bronhodilatatori, kortikosteroidi). Način lečenja i lekovi koji se kod nas primenjuju isti su u celom svetu. Pojedine lekove bolesnici moraju svakodnevno da uzimaju, a neke mogu da koriste po potrebi. Prirodni preventivni lekovi za alergiju su brokoli, crno vino, beli luk... Veoma je važno unositi vitamin D i antioksidanse. Veća količina vitamina C, pored toga što podiže imunitet, pojačava resorpciju kalcijuma, a on je neizostavni deo terapije. Ali i alternativna medicina ima svoje mesto u lečenju alergija, poput kvantne medicine, akupunkture, homeopatije...

Hiposenzibilizacija je jedan od načina lečenja alergije. To je oblik imunoterapije kojim se postiže smanjivanje preosetljivosti na pojedine alergene davanjem „vakcine“ protiv alergena, uzročnika alergije, uz progresivno smanjivanje imunološkog odgovora. Takav tretman može ili da smanji osetljivost, ili da je potpuno eliminiše i sprovodi se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.

 

Prim. dr sc. med Snežana Stojanović Ristić
Specijalista opšte medicine