Reanimacija označava skup hitnih mera koje se koriste da bi se osobi koja je doživela zastoj rada srca i/ili zastoj disanja – kardiorespiratorni arest, ponovno uspostavile vitalne funkcije. Osnovni cilj je dopremanje dodatnih količina kiseonika mozgu, srcu i ostalim vitalnim organima sve dok se složenijim medicinskim postupcima ne uspostavi adekvatna srčana akcija i spontano disanje. Oko 95% osoba koje su imale iznenadni srčani zastoj ne preživi do dolaska stručne pomoći.

Akutni prekid cirkulacije (cardiac arrest – srčani zastoj) predstavlja veoma dramatično stanje. Može se dogoditi svakome od nas i na najrazličitijim mestima (u kući, na ulici, u bolnici itd.). Ugrožava život, stoga ga je važno prepoznati, kao i pravilno i brzo reagovati. Vaša brza akcija može spastic život! Efektivna reanimacija koju je odmah pružila osoba koja se zadesila na licu mesta udvostručuje šansu za preživljavanje.

Arrest vreme je period od momenta nastanka srčanog zastoja do momenta započinjanja reanimacije. Nakon tri do pet minuta od nastanka srčanog zastoja nastaje ireverzibilno (nepovratno) oštećenje moždanih ćelija.

Kako prepoznati akutni zastoj srca?
1.Sigurni znaci
• Gubitaks vesti
• Prestanak disanja
• Gubitak pulsa na velikim krvnim sudovima (na vratu, butinama)
• Promena boje kože i vidljivih sluzokoža
2.Nesigurni znaci
• Široke zenice

Postupak reanimacije
-Proverite da ste li vi, unesrećeni i ljudi u blizini sigurni:
- Postoji li opasnost od strujnog udara, pada, udara automobile i slično
-Proverite stanje svesti unesrećenog:
-Protresite ramena unesrećenog i glasno upitajte: „Jeste li dobro?“
-Ukoliko postoji sumnja na povredu vrata,odnosno kičme, koje su česte pri saobraćajnim nesrećama, treba biti vrlo obazriv pri pomeranju povređenog! Ukoliko osobu ne okrećete kao jednu celinu i savijate joj vrat i telo, možete naneti dodatne povrede.
-Ako odgovara:
-Ostavite unesrećenog u položaju u kojem je nađen, pokušajte da saznate šta se dogodilo i po potrebi pozovite pomoć.
-Redovno proveravajte unesrećenog.
-Ako ne odgovara:
-Zatražite pomoć nekog iz okoline.
-Spremite se za primenu veštačkog disanja! Metode su sledeće: usta na usta, usta na nos, maska na usta i nos ili upotrebom reanimacionog balona.
-Okrenite unesrećenog na leđa i otvorite mu disajne puteve laganim zabacivanjem glave prema natrag i podizanjem donje vilice (uhvatiti bradu između palca i kažiprsta i lagano podići prema gore). Ovaj manevar je kontraindikovan ukoliko postoji sumnja na povredu vratnog dela kičme!

-Održavajući disajne puteve otvorenim gledajte, osluškujte i osetite disanje unesrećenog (gledaj, slušaj, oseti)
- Priđite uhom prema žrtvinom nosu, pogled usmerite prema grudnom košu i gledajte pomicanje grudnog koša
- Slušajte zvuk disanja
- Osetite strujanje vazduha na vašem obrazu
-Ako normalno diše:
- Stavite ga u bočni položaj
- Pozovite hitnu medicinsku pomoć na broj 194
- Proveravajte disanje
-Ako ne diše normalno:
-Pozovite hitnu medicinsku pomoć na broj 194 i započnite oživljavanje
-Kleknite pokraj žrtve, sa strane. Priđite žrtvinoj glavi, otvorite disajne puteve na sledeći način: stavite ruku na čelo unesrećnog i nežno zabacite glavu, palcem i kažiprstom iste ruke zatvorite nos unesrećenog. Vrhove prstiju druge ruke stavite na vrh brade unesrećenog i otvorite disajne puteve podizanjem brade.
- Proverite prolaznost disajnih puteva! U slučaju prisustva stranog tela u ustima, savijte kažiprst u obliku udice i izvucite strano telo.
-Proverite puls unesrećenog na karotidnoj arteriji. Ovo ne bi trebalo da traje duže od 10 sekundi (vašim prstima na sredini vrata skliznete u anatomsko udubljenje sa strane vrata – ovo je mesto gde bi trebalo da osetite puls)
- Ukoliko je puls prisutan, a spontano disanje izostaje, primenite 10-12 udaha u minuti ili po jedan udah na svakih pet do šest sekundi. Ukoliko unesrećeni počne da diše samostalno sa opipljivim pulsom, postavite ga u bočnipoložaj i potražite pomoć.
- Ukoliko ne osetite puls, pristupite spoljašnoj masaži srca na sledeći način:
*Novorođenče (KPR 3:1), kompresiju vršiti na sredini grudne kosti sa dva prsta jedne ruke ili palčevima obe ruke.
¬*Odojče i dete (KPR 30:2), kompresiju vršiti na sredini grudne kosti dlanom jedne ruke.
*Odrasla osoba i adolescent (KPR 30:2), kompresije vršiti na sredinu grudne kosti. Stavite koren dlana na sredinu grudnog koša, što odgovara donjoj polovini grudne kosti, stavite dlan druge ruke na ruku postavljenu na grudni koš, isprepletite prste ruku i uverite se da pritisak nije na rebrima; ne vršite pritisak na trbuh ili na donji kraj grudne kosti.
-Postavite se tačno na grudni koši ispruženih ruku utisnite grudnu kost 5-6 cm; kretanje se vrši iz kukova, dok su ramena, laktovi i šake nepomični
- Nakon svake kompresije, otpustite pritisak, dozvolite da se grudni koš sam vrati u prvobitnu poziciju, ne odvajajte ruke od grudnog koša žrtve; kompresija i otpuštanje treba jednako da traju.
- Ukoliko dva spasioca pružaju pomoć, preporuka je da zbog zamora, spasioci zamene mesta na svaka dva minuta i pritom ne prave veću pauzu u kompresiji grudnog koša.
-Nastavite oživljavanje dok:
- Stručna pomoć ne stigne
- Ne primetite znakove oporavka svesti kao što su kašljanje, otvaranje očiju, govor, smislene kretnje, normalno disanje
- Ne budete u potpunosti iscrpljeni, a ne može vas niko zameniti.

Oko 75-80% svih srčanih zastoja koji se dese izvan zdravstvenih ustanova dešavaju se u kući, saobraćajnim nesrećama, u prirodi i na raznim drugim mestima. Ukoliko znate da na pravi način sprovedete mere kardiopulmonalne reanimacije (KPR), to znači razliku između života i smrti svih kojima su u tom trenutku mere kardiopulmonalne reanimacije neophodne.

Dušan Vujović


Literatura:
-Pavlović A. Kardiopulmonalno-cerebralnareanimacija, treće izdanje.
-Pavlović A, Trpković S, Marinković O, at Sekulić A. Nove preporuke u kardiopulmonalnoj reanimaciji odraslih.
-Monsieurs KG, Nolan JP, Bossaert LI, Greif R, Maconochie IK, Nikolaoui NI, et al. European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation 2015. Section 1.Executive summary. Resuscitation.