Prehlada i grip imaju veliki značaj za javno zdravlje zbog svoje učestalosti i lakog prenošenja, usled čega su čest razlog odsustvovanja iz škole i sa posla.

Prehlada i grip spadaju u akutne respiratorne infekcije virusnog porekla. Obično se javljaju u periodu hladnijeg vremena ili nakon naglih temperaturnih promena.

Putevi prenošenja sa bolesne na zdravu osobu mogu biti:

Kapljični, odnosno kapljicama sekreta iz gornjih disajnih puteva koje dolaze u vazduh prilikom kijanja ili kašljanja bolesne osobe i zatim dospevaju na kožu ili sluzokožu zdrave osobe.

Direktni, odnosno kontaktom između bolesne i zdrave osobe ili preko predmeta i na taj način prenošenjem sekreta.

Glavni faktor u generisanju simptoma prehlade ili gripa nije oštećenje disajnih puteva virusom, već imunološki odgovor na infekciju. Imajući u vidu da se isti mehanizmi aktiviraju u sklopu virusne, bakterijske i gljivične infekcije, otud i razlog za često preplitanje kliničkih slika respiratornih infekcija generalno. Glavna razlika između gripa i prehlade leži u intenzitetu bolesti.

Prehlada

Prehlada je najčešća virusna respiratorna infekcija. Obično se javlja tokom jesenjih i prolećnih meseci. Prehladu uzrokuju virusi iz više različitih porodica virusa. Poznato je više od 100 različitih virusnih podtipova prehlade i zato je učestalost prehlade visoka. Izazivači prehlade su rinovirusi (30-50% svih prehlada), koronavirusi (10-15%), virusi influence (5-15%) i parainfluence (5%), respiratorni sincicijalni virusi (5%), adenovirusi (<5%), enterovirusi (<5%) i dr. U većini slučajeva traje oko nedelju dana ukoliko se ne iskomplikuje bakterijskom infekcijom.

Prehlada obično počinje postepeno, odlikuje se normalnom ili blago povišenom temperaturom, nazalnom kongestijom, rinorejom, kijanjem, pojačanim suzenjem očiju. Glavobolja, bolovi u grlu, kao i kašalj, takođe se mogu javiti, ali su blažeg intenziteta u odnosu na grip.

Znaci i simptomi prehlade se razlikuju od bolesnika do bolesnika, a svi su blagi. Inkubacioni period za prehladu je kratak i većinom traje od dva do pet dana.

Sezonski grip (influenca)

Grip je akutno respiratorno oboljenje koje kod ljudi izazivaju virusi influence tip A i tip B. Na osnovu površinskih antigena hemaglutinina (H) i neuraminidaze (N) izvršena je dalja podela influence tipa A na podtipove. Poslednje četiri decenije, pored influence tipa B, uglavnom se sreću H3N2 i H1N1 podtip influence A. Virusi gripa spadaju u vrlo promenljive viruse, a rezultat promena je nova antigenska varijanta virusa, koja u populaciji može da prouzrokuje epidemiju. Epidemije gripa izbijaju naglo, obično zimi, i traju nekoliko nedelja. Za razliku od prehlade, grip ima veoma izražen sezonski karakter.

Sezonski grip nastaje naglo, uvek je praćen visokom temperaturom, groznicom, jezom, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, osećajem umora i iscrpljenosti i suvim, neugodnim kašljem. Za razliku od prehlade, nazalna kongestija (zapušen nos) i kijanje se kod gripa ređe javljaju.Takođe, prehlada obično ne dovodi do ozbiljnijih zdravstvenih problema, dok grip može da izazove upalu pluća, bronhitis, upalu sinusa i druge ozbiljne probleme sa respiratornim organima. Kod osoba starijih od 65 godina, influenca je povezana sa visokom stopom hospitalizacije i visokim mortalitetom.
U tabeli su prikazani osnovni simptomi jedne i druge bolesti:

Lečenje prehlade i gripa podrazumeva mirovanje, hidrataciju, simptomatsku terapiju i prevenciju komplikacija.

Nazalna kongestija(zapušen nos) se može olakšati primenom nazalnih ili oralnih preparata-dekongestiva, a rinoreja(curenje iz nosa), kijanje i suzenje očiju antihistaminicima. Preparati za ublažavanje gušobolje ili kašlja mogu se koristiti po potrebi, kao i analgoantipiretici kod povišene temperature i bolova u mišićima i zglobovima. Vitamini i preparati za poboljšanje imuniteta takođe mogu biti od koristi. U praksi su popularni i veoma efikasni kombinovani preparati koji mogu da sadrže antipiretik(za snižavanje temperature), antihistaminik, antitusik(za kašalj) i vitamin C, s tim što treba biti oprezan sa nekritičkom primenom ovih preparata zbog neželjenih efekata na kardiovaskularni sistem. Antibiotici se ne preporučuju, osim u slučajevima dokazane bakterijske superinfekcije.

Primarna mera borbe protiv gripa je godišnja vakcinacija, koja smanjuje kako učestalost infekcije tako i razvoj komplikacija, hospitalizaciju i smrtni ishod. Godišnja vakcinacija se preporučuje za osobe sa visokim rizikom od komplikacija od gripa, kao što su mlađa deca, trudnice, starije osobe, osobe sa različitim hroničnim oboljenjima. Poslednjih godina, uobičajeno se pripremaju trivalentne vakcine koje sadrže inaktivisane virusne čestice dva soja virusa tipa A i jedan soj virusa B. Antivirusni lekovi (inhibitori neuraminidaze) efikasni su protiv virusa influence A i B, ali korist od njihove primene veoma zavisi od vremena uvođenja terapije. Idealno je uzimanje leka u toku prvih 12 sati od pojave simptoma, a licencirani su za primenu u roku od 48 sati od pojave simptoma.


Petar Vasiljević