Bol je simptom, a simptom je subjektivni doživljaj telesnih promena koje nastaju tokom  bolesti.

Jedan simptom može biti uzrokovan različitim bolestima i isto tako jedna bolest se ne mora uvek manifestovati istim simptomima. 

Bol  je jedan od najranijih simptoma bolesti, po njemu ljudi sami prosuđuju prisutnost bolesti i ujedno je jedan od najčešćih razloga posete urgentnim centrima širom sveta. 

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, bol je neprijatno čulno ili emocionalno iskustvo povezano sa stvarnim ili potencijalnim oštećenjem tkiva. Zbog bola, nekada kao prvog simptoma bolesti, bez obzira na različitu prirodu bolesti, bolesnici se obraćaju lekaru, stoga mu se mora posvetiti dovoljno pažnje. 

Bol u grudnom košu simptom je brojnih bolesti, kako organa grudnog koša tako i bolesti nekih drugih organskih sistema. 

Uzrok bola u grudima mogu biti bolesti srca, velikih krvnih sudova, bolesti pluća, plućne maramice, bolesti dojke,  bolesti organa za varenje, ali i mišićno-koštanog sistema, bolesti krvi, u prvom redu malokrvnosti, i neka psihijatrijska stanja. 

Najčešći razlog bola u grudima, a vezano za bolest srca, jesu bolesti srčanih arterija, koje mogu dovesti do koronarne bolesti. Koronarna bolest je naziv za grupu bolesti srca koje nastaju usled smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije. Može se manifestovati kao angina pektoris, infarkt srca, poremećaj srčanog ritma i provođenja, srčana slabost ili kao naprasna srčana smrt. Do bolova može doći i usled prisustva bolesti srčanih zalistaka, srčanog mišića ili srčanih ovojnica. 

Disekcija aorte, kao bolest velikih krvnih sudova, predstavlja ozbiljno zdravstveno stanje kod kojeg dolazi do raslojavanja zida aorte, najvećeg krvnog suda koji izlazi iz srca. Plućna tromboembolija pak označava začepljenje plućne arterije ili njenih manjih grana krvnim ugruškom.

Niz bolesti disajnog sistema može se manifestovati  bolom u grudima.  Tako  bol može biti pratilac upale dušnika, upale pluća, upale plućne maramice, pneumotoraksa (prisustvo vazduha u plućnoj maramici koji dovodi do kolapsa pluća). Bol se javlja kod tumora bronhija, najčešće  zloćudnih, ali i medijastinitisa – upale sredogruđa, prostora u grudnom košu u kom se nalaze vitalni organi. 

Od bolesti organa za varenje kao uzroka bola u grudima najčešće se susrećemo sa gastroezofagealnom refluksnom bolesti, koja nastaje usled vraćanja želudačnog sadržaja iz želuca u jednjak zbog slabosti mišića na prelazu jednjaka u želudac. Tu su i ulkusna bolest, bolest gušterače ili žučne kese, na koje se takođe mora misliti.   

Neuromišićno-koštana bol u grudnom košu može biti posledica bolesti vratnog dela kičmenog stuba, te posledičnog pritiska na koren živca, kostohondritisa, što predstavlja upalu rebarne hrskavice, upale ili istegnuća mišića zida grudnog koša ili preloma rebara. 

Nikako ne smemo zanemariti psihijatrijske uzroke, u prvom redu panične napade i anksioznost. Potom herpes zoster, bolest koja je uzrokovana varičela zoster virusom  i može se javiti i na koži  grudnog koša, a manifestuje se osećajem žarenja i bolova jednog dela kože uz vidljive karakteristične grupisane plikove. 

Bol u grudnom košu može biti uzrokovan zapaljenskim bolestima ili tumorskim procesom dojke.

Bol u grudima nekada je pratilac malokrvnosti.  

Bitno je za svakog lekara, a pre svega pacijenta, da se prvo isključi ili potvrdi životno ugrožavajuće bolesti kao uzrok bola u grudima, potom i ostalih stanja koja mogu dovesti do bola u grudima, stoga svaki pacijent sa bolovima u grudima mora proći potrebnu dijagnostičku obradu. 

Počinje se uzimanjem detaljne anamneze sa podacima o početku bola, faktorima koji ga pojačavaju ili smiruju, kvalitetu bola, širenju bola, mestu bola, vremenskim karakteristikama (kada je nastao, koliko traje...),  da li je bol udružen s drugim tegobama, poput  muke, povraćanja, gušenja, gubitka svesti, povišene telesne temperature.  

Svi pacijenti se pitaju i za ranija  oboljenja, bolesti koje aktuelno leče, nedavne događaje (hirurški zahvati, endoskopske procedure, imobilizacija), nasledne bolesti i faktore rizika (bolesti zavisnosti).

Na osnovu dobijenih podataka sužavaju se potencijalni uzroci torakalnog bola i sprovodi potrebna dijagnostika. Najčešće se radi elektrokardiogram, laboratorijske pretrage, ultrazvučna dijagnostika, radiološke pretrage, a u indikovanim slučajevima dodatna dijagnostika. Pacijenti čija dijagnostika ne može biti završena u nadležnim domovima zdravlja bivaju upućeni u odgovarajuće ustanove, dok životno ugroženi pacijenti bivaju odmah upućivani u ustanove gde mogu biti zbrinuti. 

Kada se od diferencijalne dijagnoze dođe do definitivne dijagnoze, počinje se s lečenjem bolesti koja  je dovela do bola pod kontrolom nadležnog specijaliste.