Mit plemena Huron kaže da je u drevna vremena, kada je zemlja bila neplodna i ljudi su gladovali, veliki duh poslao ženu da spase čovečanstvo. Dok je putovala svetom, svugde gde joj je desna ruka dodirnula tlo počeo je da raste krompir, a gde joj je leva ruka dodirnula tlo kukuruz. A kad je svet bio bogat i plodan, ona je sela i odmorila se. Kada je ustala, na tom mestu je nikao duvan.

Duvan je iz Amerike dospeo u Evropu krajem 15. veka. U početku je upotrebljavan u medicinske svrhe, da bi se kasnije naširoko koristilo kao sredstvo za uživanje skoro 100 godina. Pušenje lule je omogućilo udisanje duvanskog dima, a nakon toga su se pojavile cigare i cigarete kao dominantna forma u svim razvijenim zemljama između dva svetska rata.

Medicinski dokazi o štetnosti duvana gomilani su 200 godina, u početku povezano sa karcinomom, usana a zatim i sa srčanim oboljenjima i karcinomom pluća. Dokazi su ignorisani sve do objavljivanja dve velike studije 1950-ih godina, jedna američkog i druga britanskog naučnika. Od 1970-ih se nagomilavaju dokazi o štetnosti pasivnog pušenja nepušača, naročito dece.

Ljudi koji puše 20 cigareta dnevno tokom 40 godina preliće svoja pluća toksičnom, karcinogenom maglom 2,9 miliona puta. Širom sveta oko pet miliona ljudi umire godišnje od bolesti koji su prouzrokovani duvanom. Samo u razvijenim zemljama između 1951. i 2000. pušenje je prouzrokovalo 62 miliona smrtnih slučaja ili 13% ukupne smrtnosti (20% kod muškaraca i 4% kod žena). Svaki pušač u proseku izgubi 13 godina života. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će do 2020. godine teret bolesti koji se može pripisati duvanu premašiti onaj prouzrokovan bilo kojom drugom bolešću. Prema tome, ako se sadašnje pušačke navike nastave, biće preko milijardu smrtnih slučajeva povezanih sa pušenjem duvana u 21. veku u poređenju sa približno 100 miliona smrtnih slučaja u 20. veku.

Dosad je utvrđeno da je pušenje vezano za blizu 40 oboljenja ili uzroka smrti. Duvanski dim oštećuje skoro svaki organ u organizmu dovodeći do različitih bolesti, smanjenja kvaliteta života, kao i do smanjenja očekivanog trajanja života. Četvrtina smrtnosti usled pušenja odnosi se na karcinom pluća i hroničnu opstruktivnu bolest pluća, druga četvrtina na ishemijsku bolest srca, dok se druga polovina odnosi na druge neoplazme (usana, želuca, urinarnog trakta) i druge kardiovaskularne bolesti.

Duvanski dim je heterogeni aerosol dobijen nepotpunim sagorevanjem lista duvana. Identifikovano je više od 4.000 supstanci u duvanskom dimu, uključujući i neke koje su farmakološki aktivne, antigene, citotoksične, mutagene i karcinogene. U duvanskom dimu čestice su u obliku gasne disperzije. Dim koji se direktno udiše je 92–95% u gasnoj fazi i sadrži 0,3–3,3 biliona čestica u 1 ml. Srednja veličina čestica je veličine 0,2–0,5 μm i usled toga ima dobru depoziciju i u malim disajnim putevima. Od posebnog značaja je činjenica da duvanski dim sadrži u visokoj koncentraciji reaktivne organske radikale (ROR) i supstance koje su sposobne da stvore ROR.

Među efektima duvanskog dima na respiratorni trakt razlikuju se dva glavna: 1) indukcija inflamacije/upale; 2) mutageni/karcinogeni efekat.

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) četvrti je najčešći uzrok smrti širom sveta i jedini vodeći uzrok čija je prevalencija i dalje u porastu. Ustanovljeno je da je pušenje jedini najvažniji uzrok HOBP. Supstance koje se nalaze u duvanskom dimu dovode do upale disajnih puteva i destrukcije plućnog tkiva.

Na početku 20. veka karcinom pluća je bila retka bolest, da bi do sada postala najčešći tip smrtonosnog karcinoma u svetu. Poznato je da duvanski dim sadrži mešavinu visokotoksičnih sastojaka kao što su iritansi, mutageni i karcinogene materije, uključujući ROR, koji su sposobni da dovedu do oštećenja hromozoma, pospešuju rast mutiranih ćelija i aktivaciju onkogena.

U obolevanju i smrtnosti kao posledica pušenja infektivne bolesti (upala pluća, akutni bronhitis, upala bronhiektazija) mogu rivalizirati karcinomima i srčanim oboljenjima. Mehanizmi kojima pušenje povećava rizik od infekcije uključuju strukturne promene u respiratornom traktu i smanjenje imunog odgovora. Pušenje je elementarni faktor rizika za virusne i bakterijske infekcije. Na primer, pušači imaju od dva do četiri puta veći rizik od invazivne pneumokokne pneumonije. Rizik od gripa je nekoliko puta veći i mnogo ozbiljniji kod pušača u poređenju sa nepušačima.

U većini razvijenih zemalja aproksimativno 25% odraslih sa astmom su pušači. Aktivno pušenje u astmi dovodi do ozbiljnijih simptoma, ubrzanog propadanja plućne funkcije i smanjenja odgovora na inhalatornu terapiju. Duvanski dim modifikuje inflamaciju (upalu disajnih puteva) koja je prisutna u astmi.
Pušenje cigarete jedini je od vodećih uzroka smrti i oboljenja u razvijenim zemljama koji se može izbeći, a u zemljama u razvoju je u rapidnom porastu i predstavlja i sada i ubuduće najveću pretnju zdravlju u svetu.


Dr Kristina Tot Vereš
IPBV Sremska Kamenica