Vitamin D obuhvata grupu vitamina rastvorljivih u mastima. Sintetizuje se u organizmu kao posledica izlaganja suncu ili se unosi putem hrane i vitaminskih dodataka.

Zbog širokog spektra dejstva na organizam u odnosu na ostale vitamine često se postavlja pitanje da li je vitamin D vitamin ili hormon. To je zapravo prohormon koji naše telo proizvodi reagujući na sunčeve zrake. Receptori koji reaguju na vitamin D nalaze se u skoro svom ćelijama našeg tela. On se sintetiše u organizmu kao posledica direktne izloženosti sunčevoj svetlosti.

Vitamin D višestruko korisno utiče na naše zdravlje:¹

  • Popravlja i održava zdravlje kostiju
  • Povećava apsorpciju kalcijuma
  • Smanjuje prelome
  • Smanjuje rizik od srčane bolesti
  • Popravlja kontrakciju mišića i funkciju nerava
  • Snižava povišeni krvni pritisak
  • Popravlja toleranciju na glukozu
  • Smanjuje rizik od kancera i demencije
  • Popravlja funkciju bubrega
  • Aktivira i reguliše imunosistem u organizmu

Iako je vitamin D jedini vitamin koji nastaje u organizmu, njegov nedostatak je česta pojava.

Nedostatak vitamina D je mnogo češći nego što se ranije mislilo, posebno među adolescentima, ženama i starijim osobama.

Do nedostatka vitamina D mogu dovesti neka stanja ili bolesti.

Osobe kod kojih može doći do nedostatka vitamina  D su:²

  • One koje se retko izlažu suncu, nose zaštitnu odeću i koriste sredstva za zaštitu od sunca
  • Osobe tamnijeg tena
  • Gojazni
  • Oni koji uzimaju lekove koji utiču na metabolizam vitamina D
  • Hospitalizovani pacijenti i osobe smeštene u institucijama
  • Osobe starije dobi
  • Trudnice
  • Bolesnici sa osteoporozom
  • Bolesnici sa zapaljenskim bolestima creva
  • Bolesnici s bolestima bubrega i jetre
  • Bolesnici s autoimunim, malignim, endokrinološkim, neurološkim, kardiovaskularnim, psihijatrijskim bolestima itd.

Najefikasniji način da ljudski organizam proizvede vitamin D je izlaganje kože suncu, tačnije ultraljubičastim B zracima.

Dok se leti preporučuje izlaganje sunčevim zracima određeno vreme, zimi se, pored konzumacije hrane bogate vitaminom D, preporučuje i upotreba preparata na bazi ovog vitamina.

Vitamin D prisutan je većinom u namirnicama životinjskog porekla. Namirnice bogate vitaminom D uključuju ribu, morske plodove, punomasni sir, punomasni kefir i neke vrste gljiva (posebno šitake). Ima ga i u maslacu i žumancu.

Nedostatak vitamina D može se uspešno lečiti preparatima različitih oblika.

Bez obzira na oblik preparata, postoje preporuke doziranja kod pacijenata različite životne dobi.²

Kod odraslih osoba s nedostatkom vitamina D savetuje se doza  održavanja od 1.500 do 2.000 IJ na dan.²

Jednostavnim krvnim testom može se odrediti  nivo  vitamina D, aktivnog oblika (25-OH) D u organizmu.

Preporuke za prevenciju nedostatka vitamina D bile bi sledeće:

  • izlazak i aktivnosti na otvorenom
  • redovna fizička aktivnost
  • odgovarajuća pravilna i uravnotežena ishrana
  • od oktobra konzumacija hrane bogate vitaminom D i upotreba preparata na bazi ovog vitamina

Tokom dugotrajne suplementacije vitaminom D neophodno je redovno praćenje koncentracije kalcijuma u serumu i urinu, kao i provera funkcije bubrega određevanjem koncentracije kreatinina u serumu. Ukoliko je potrebno, dozu treba prilagoditi u skladu s koncentracijom u serumu.

Literatura:

  1. Vitamin D: Classic and Novel Actions, Ángel Gila–d Julio Plaza-Diaza–c María Dolores Mesaa Ann Nutr Metab 2018;72:87–95
  2. Vranešić Bender D, Giljević Z, Kušec V, Laktašić Žerjavić N, Bošnjak Pašić M, Vrdoljak E, et al. Smjernice za prevenciju, prepoznavanje i liječenje nedostatka vitamina D u odraslih. Liječ Vjesn 2016;138:121-132