Vrtoglavica predstavlja veoma neprijatan osećaj okretanja okoline koji, pored toga što može dovesti do pada i povređivanja, izaziva i osećaj straha kod bolesnika. Postoji zabrinutost da se radi o ozbiljnoj bolesti koja možda i ugrožava život. Srećom, ovakve vrtoglavice su izuzetno retke. Uzroci vrtoglavica su brojni , one nastaju kao posledica poremećaja centra za ravnotežu u unutrašnjem uvu ili moždanih puteva čula ravnoteže.

Centar za ravnotežu smešten je šupljinama kosti unutrašnjeg uva i sačinjavaju ga tri polukružna kanala – spoljni, zadnji i prednji, mešnica (utrikulus) i kesica (sakulus). Senzorni receptori polukružnih kanala stimulišu se pokretanjem tečnosti unutrašnjeg uva (endolimfe) pri rotaciji glave. Pravolinijska ubrzanja i promena položaja glave u odnosu na silu gravitacije dovode do pomeranja otolita (ušnih kamenčića) u utrikulusu, oni stimulišu senzorne ćelije i tako dobijamo informacije o položaju i održavanju ravnoteže.

 

Najčešća vrsta vrtoglavica je BPPV. Ranije je značajan broj vrtoglavica uzrokovan ovim poremećajem pripisivan promenama na vratnom delu kičme, pa su bolesnici upućivani na fizikalnu terapiju i nisu adekvatno lečeni. Sada se lako dijagnostikuju i leče.            

U osnovi ove bolesti su otoliti - kristali kalcijum karbonata koji se normalno nalaze u unutrašnjem uvu, u utrikulusu, ali dospevaju na pogrešno mesto, u polukružne kanale i u određenom položaju glave stimulišu njihove senzorne ćelije.  To rezultuje osećajem vrtoglavice , odnosno  pogrešnom informacijom da se okrećemo u odnosu na okolinu.

Do odvajanja kristala iz utrikulusa i njihovog dospevanja u polukružne kanale dolazi iz više razloga. Osteoporoza i poremećen metabolizam D vitamina pogoduju lakšem odvajanju kristala. Usled povreda glave, mogu biti mehaničkom silom izbačeni iz ležišta.  Stabilnost kristala se nekad poremeti i nakon upale centra za ravnotežu ili degenerativnih promena u utrikulusu koje su posledica slabije cirkulacije ili starenja....

Tegobe pacijenta koje  verovatno ukazuju na BPPV su:

  • probudila me vrtoglavica u krevetu

  • kada legnem na jednu stranu vrti mi se, prestaje čim se okrenem na drugu stranu

  • vrti mi se nakon ustajanja iz kreveta, povuče me nazad ili u stranu

  • vrtoglavicu mi provocira zabacivanje glave, kada kačim zavese ili perem kosu kod frizera

  • zavrti mi se kada se sagnem da vežem pertle

BPPV se dijagnostikuje položajnim testovima. Glava bolesnika se dovodi u određeni položaj koji će mu provocirati vrtoglavicu. Dok postoji osećaj vrtoglavice postoji i određeni tip nevoljnih pokreta očiju (nistagmus) koji potvrđuje dijagnozu.

Obzirom da postoje tri polokružna kanala, postoje i tri tipa položajnih testova. Daleko najčešće je poblem izazvan kristalima u zadnjem polukružnom kanalu, što se može pokazati Dix Hallpike testom. Ovaj test podrazumeva okretanje glave u stranu, nakon čega se bolesnik naglo spušta u ležeći položaj sa lako zabačenom glavom. Ređe se javlja BPPV spoljnog polukružnog kanala. Test specifičan za ovaj kanal izvodi se u ležećem položaju, sa lako uzdignutom glavom koja se okreće u levu i desnu stranu. Izuzetno retko vrtoglavica i nistagmus se provociraju zabacivanjem glave unazad u ležećem položaju, što ukazuje na zahvaćenost prednjeg polukružnog kanala.

Obzirom da su u osnovi bolesti kristali koji se nalaze na pogrešnom mestu, lečenje se sastoji u njihovom vraćanju u utrikulus. To se izvodi repozicionim manevrima. Postoji više tipova ovih manevara, a koji od njih će biti primenjen zavisi od toga koji polukružni kanal je zahvaćen.

Normalno je da tokom repozicionog manevra bolesnik oseti vrtoglavicu. Po pravilu, što je jači osećaj vrtoglavice tokom repozicije, veća je verovatnoća brzog izlečenja. Nekada je potrebno manevar ponoviti više puta, pri čemu je pri svakom novom izvođenju vrtoglavica sve manja i obično prestaje za nekoliko dana.

Bolesnici mogu sami na internetu da pronađu da li njihova tegoba odgovara BPPV-u, ali ne bio smeli sami da rade repozicione manevre, jer se samo nakon lekarskog pregleda može utvrditi koji od navedenih manevara zaista može da im pomogne.

Dr Violeta Jaćimović

Audiolog, spec. ORL

Vojnomedicinska Akademija Beograd