FARMAKOTERAPIJA VRTOGLAVICA

Osnovna pretpostavka lečenja vrtoglavica je tačna dijagnoza, s obzriom da vrtoglavica nije bolest nego ekspresija vestibularnih, cerebelarnih, okulomotrnog sistema, a uzroci mogu biti i somatoformni sindromi koji se mogu biti uzrok vrtoglavice ili nastati nakon izlečenja vrtoglavice (primarni ili sekundarni).

Lečenje različitih oblika vrtoglavice obuhvata medikamentoznu, fizikalnu, psihoterapijsku i ređe hiruršku terapiju.

Veoma važno je antivertiginoznu i simptomatsku terapiju kod akutnog napada vrtoglavice primenjivati najduže 3 dana kako se ne bi usporio proces centralne vestibularne kompenzacije.

Najvažnije preporuke 

BPPV

Preporučuje se terapija manevrima.

Nema dokazanog efekta medikamentozne terapije u lečenju niti prevenciji recidiva BPPV.

Vestibularni neuritis

Kontroverzna je upotreba kortikosteroida u ranoj fazi (prva tri dana) vestibularnog neuritisa. Nemačko udruženje za neurologiju preporučuje peroralnu upotrebu Methylprednosolona 100 mg dnevno 3 dana, sa smanjenjem doze svakog četvrtog dana za 20 mg i pri tome registuju značajno poboljšanje periferne vestibulrane fukcije. Cochranova studija, međutim, ne pronalazi vezu između upotrebe kortikosteroida i oporavka vestibularne funkcije. Lično iskustvo pokazuje da upotreba kortikostroida nema uticaja na oporavak periferne vestubularne funkcije niti na brži oporavak pacijenta. Usaglašeni su stavovi da upotreba antivirusnih lekova nema značaja za lečenje neuronitisa, kao i da vestibularne vežbe značajno ubrzavaju oporavak pacijenta poboljšavajući centralnu vestibularnu kompenzaciju. Upotreba betahistina može ubrzati mehanizme centralne vestibularne kompenzacije.

Morbus Menière

U ranoj fazi Menijerove bolesti intratimpanalna instilacija Dexasona može imati profilaktični efekat na dalji tok bolesti. Profilaktični efekat ima i  dugotrajna terapija Betahistindihydrochloridom. Dnevna doza ovog leka je 48 mg – 2x24mg  ili 3x16 mg, iako se u nekim državama preporučuje i doziranje 3x48 mg i to tokom 12 meseci. Na taj način smanjuje se broj napada. Intratimpalne instilacije Gentamycina u dozi od 10-20 mg/ml ima profilaktično dejstvo iako treba voditi računa o stanju sluha i nikako se ne odlučivati na instratimpanalne istulacije Gentamycina u slučajevima kada na suprotnom uvu postoji nagluvost ili je “ugašen” labirint. U prvom slučaju možemo napraviti obostranu nagluvost, a u drugom bilateralnu vestibulopatiju.

Bilateralna vestibulopatija

Pošto su ototoksične supstancije i obostrana Menijerova bolesti najčešći uzroci bilateralne vestibulopatije prevencija nastanka ovih tegoba se može uraditi pooštravanjem indikacija kod primene ototoksičnih lekova i profilaktična terapija Menijerove bolesti. U samom lečenju bilateralne vestibulopatije medikamenti nemaju nikakav značaj, a preporučuju se intenzivni treninzi ravnoteže i to sa ograničenim očekivanim uspehom.

Vestibularni paroksizmi

Terapija izbora za profilaksu kratkotrajnih ataka vrtoglavice je primena Karbamazepina ili Okskarbazepina iako su još uvek potrebne randomizirane kontrolisane studije za potvru dejstva ovih lekova na vestibulane paroksizme.

Vestibularna migrena

Iako nema kontrolisanih studija za specifičnu terapiju primećeno je da se značajno umanjenje učestalosti i jačine ataka vrtoglavice javlja pri primeni medikamentozne profilakse migrene sa aurom, a sastoji se od primene beta blokatora (antihipertenziva), valproičke kiseline, topiramata (antiepileptici) i magnezijuma.

Preporučuje se izbegavati okidače migrene (ne konzumirati čokoladu, rogač, monosodium glutamat, zrele sireve, aspartam, crno vino, kofein)

Perzistentne posturalne-perceptualne nestabilosti (ranije fobične vrtoglavice)

Za tretman sekundarnih somatoformnih vrtoglavica su od velikog značaja komorbiditeti i ranije psihijatrijska oboljenja.

U tretmanu primarnih PPPD preporučuje se vestibularna rehabilitacija, serotonergični lekovi (SSRIs (selective serotonin reuptake inhibitors) i SNRIs (serotonin norepinephrine reuptake inhibitors) i kognitivno-bihejvioralna terapija.

Kratkotrajna primena visokopotentnih benzodiazepina (klonazepam) se preporučuje kod anksioznih i depresivnih pacijenata, njihov izbor mora biti individualan, a lečenje je potrebno početi sa što manjom dozom i postupno je povećavati do uklanjanja simptoma. Ne preporučuje se kontinuirana primena benzodiazepina duže od šest meseci (zbog gubitka učinka i mogućeg stvaranja zavisnosti). U terapiji se koriste i nebenzodiazepinski anksiolitici (agonisti presinaptičkih i postsinaptičkih 5-HT1A receptora), koji ne izazivaju pojavu tolerancije i razvijanje zavisnosti.

 

Prof. dr Zoran Komazec

Klinički centar Vojvodine, Novi Sad, Klinika za bolesti uva, grla i nosa

Medicinski fakultet, Univerziteta u Novom Sadu