Tinitus je medicinski termin za zujanje u ušima u odsustvu spoljašnjeg izvora zvuka. Može biti povremen ili stalan, prisutan u oba ili samo u jednom uvu. Tinitus nije bolest, nego simptom neke bolesti uva ili sistemskog poremećaja koji može remetiti normalno  funkcionisanje slušnog puta. Uzroci tinitusa su brojni. Veoma često je udružen sa oštećenjem sluha (akutna ili hronična akustička trauma, nagli gubitak sluha, postepeni gubitak sluha, staračka nagluvost). Javlja se i kod neuroloških bolesti, smetnji cirkulacije, povreda, različitih bolesti uva, tumora, srčanih oboljenja, dijabetesa, boleti bubrega, štitne žlezde i usled neželjenih dejstva lekova.

Opšte je poznato da virusi mogu dovesti do naglog gubitka sluha i tinitusa (najčešće na jednom uvu)  pa su tako i započeta ispitivanja potencijalnog uticaja novog soja koronavirusa na oštećenje unutrašnjeg uva. Bolest koju izaziva ovaj virus SARS-CoV-2 nazvana je  kovid 19. Virus se prvo pojavio u Vuhanu u Kini krajem 2019,  a bolest se neverovatnom brzinom raširila čitavom planetom i postala pandemija 21.veka. Iako istraživanja vezana za ovaj virus napreduju, i dalje još dosta toga ostaje nepoznato. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Centri za kontrolu bolesti (CDC) nisu tinitus, nagli gubitak sluha i vrtoglavicu, inače simptome koji se javljaju kod oštećenja unutrašnjeg uva, naveli u listi simptoma kovida 19. Međutim, podaci objavljeni u stručnoj medicinskoj literaturi ukazuju drugačije, iako se trenutno, nažalost, oslanjamo na mali broj objavljenih radova koji povezuju koronavirus i tinitus direktno.

Virusi dovode do naglo nastalog oštećenja sluha i/ili tinitusa, tako što oštećuju osetljive slušne ćelije u unutrašnjem uvu. Neki koronavirusi pokazuju afinitet ka zahvatanju nerava. Efekti SARS-CoV-2 na nervne ćelije mogu biti usled direktne infekcije centralnog nervnog sistema ili  usled oštećenja krvnih sudova stvaranjem krvnih ugrušaka. Strukture unutrašnjeg uva su izuzetno osetljive na vaskularna ošećenja, naročito na ishemiju, jer se tu nalaze mali, tanki, terminalni krvni sudovi.

Na osnovu velike multicentrične studije, koja je obuhvatila 15 italijanskih bolnica u kojima su lečeni pacijetni oboleli od  kovida 19, tinitus  je bio prisutan kod 23,2% pacijenta.1 Od toga, u 39,5% tinitus je bio rekurenti, pojavljivao se i nestajao u toku dana, u 23,3% javljao se samo sporadično, u 16,3% je bio kontinuiran sa promenom intenziteta u toku dana, u 9,3% perzistentni uvek prisutan i danju i noću, a u 7% pulsatilni, sinhron sa otkucajima srca. Kod 4,6% je bio kontinuiran, stalno prisutan, istog intenziteta, zbog čega su pacijenti imali problem sa spavanjem. Prema Američkom udruženju za tinitus (American Tinnitus Association), prethodni postojeći zdravstveni problemi povećavaju verovatoću negativnog psihološkog uticaja na pojavu tinitusa ili pogoršanje već postojećeg tinitusa, stresa, depresije i nesanice, usled straha od nepoznate bolesti, socijalne izolacije koja je neophodna u cilju suzbijanja širenja infekcije, straha od gubitaka posla i globalne ekonomske krize.2 Anksioznost sama po sebi nakon postavljanja dijagnoze kovida 19 može doprineti pojavi tinitusa.3 Kevin i saradnici su kod pacijenata koji su bili hospitalizovani u Mančesteru u Univerzitetskoj bolnici zbog ozbiljnosti simptoma, osam nedelja posle postavljanja dijagnoze kovida 19, našli pogoršanje sluha i/ili tinitus kod  13,2% .4 U 87% radilo se o muškom polu, a prosečna starosna dob pacijenata bila je 64 godine (od 44 do 82). Neki pacijenti su prijavili naglo nastalo pogoršanje sluha i/ili tinitus, a neki pogoršanje već postojećeg oštećenja sluha i pogoršanje tinitusa koji su imali odranije. Zapaženo je da se tinitus pojavljuje u toku bolesti, ili kasnije, danima ili čak nedeljama nakon preležanog kovida 19. Prema podacima rada koji je obljavljen u martu 2021. u Internacionalnom audiološkom časopisu (Journal od Interational Audiology), od 60 pacijenata sa kovidom 19, tinitus je imalo 15% odraslih.5 Zapaženo je i da su hospitalizovani pacijenti zbog zabrinutosti oko ishoda lečenja razvijali anksioznost i depresiju koje imaju znatan uticaj na pojavu tinitusa ili pogoršanje već postojećeg.

Nacionalni zdravstveni centar u Velikoj Britaniji je tinitus stavio na listu  (National Health Service) dugotrajnih simptoma, koji se javljaju u toku ili ostaju i posle preležanog kovida 19.6 Postavlja se pitanje da li su tinitus i/ili oštećenje sluha  direktna posledica  infekcije virusom SARS-CoV-2 ili mogu biti posledica negativnih  psiholoških reakcija na bolest ili su posledica lečenja kovida potencijalno ototoksičnim lekovima.7 Hlorokin i hidroksihlorokin su lekovi koji su primenjivani u prvim protokolima  lečenja kovida 19, a zbog svoje ototoksičnosti mogu doprineti pojavi tinitusa. Kao široko dostupni i jeftini, pomenuti lekovi se inače koriste u lečenju malarije i nekih hroničnih autoimunih bolesti (sistemski lupus eritematozus i  reumatoidni artritis). Kasnije su terapijski protokoli modifikovani i ovi lekovi su izbačeni iz primene kod pneumonija usled kovida 19, jer su od neželjenih efekata, pored aritmije, naročito u kombinaciji sa azitromicinom (makrolidnim antibiotikom koji se takođe koristio u terapiji hospitalizovanih pacijenata), retinopatije, slabosti mišića, imali i ototoksični efekat koji je dovodio do oštećenja struktura unutrašnjeg uva, sa pojavom oštećenja sluha i/ili tinitusa i/ili poremećaja ravnoteže. Takođe, i antivirusni lekovi koji se primenjuju u terapiji kovida 19, remdesivir i favipiravir, takođe su pokazali potencijalnu ototoksičnost. Nastala oštećenja unutrašnjeg uva mogu biti prolazna ili trajna.

Kod nekih pacijenata sa kovidom 19 tinitus s vremenom prestaje,  dok se kod drugih  može zadržati više meseci ili ostati trajno. Uporan, perzistentni tinitus često dovodi do insomnije, loše koncetracije, anksioznosti i depresije, što znatno smanjuje kvalitet života.

Sve obolele od kovida 19, kod kojih se pored respiratornih simptoma pojavi tinitus ili se pogorša već postojeći, neophodo je uputiti ORL specijalisti audiologu na pregled radi pravovremene i adekvatne terapije. Radi se proširena, do 16 kHz tonalna liminarna audiometrija. Ako se uoči da je zujanje posledica naglog oštećenja sluha, sprovodi se medikamentno lečenje, lečenje hiperbaričnim kiseonikom, a za tinitus savetovanje, odgovarajuća terapija tinitusa (TRT – tinnitus retraining therapy) i slušni aparati.

S obzirom na nedovoljan broj sprovedenih studija o uticaju SARS-CoV-2 na unutrašnje uvo, a na osnovu preliminarnih rezultata, ne može se sa sigurnišću utvrditi da li je tinitus zaista rezultat infekcije ovim virusom  ili drugih faktora, da li će se i posle koliko vremena u potpunosti povući ili smanjiti na podnošljiv nivo. Nejasno je da li je učestalost tinitusa kao simptoma kovida 19 niska ili je pažnja lekara fokusirana na simptome koji ugrožavaju život obolelim, a ne na zujanje u ušima.  Za sada su podaci u literaturi uglavnom na osnovu prikaza pojedinačnih slučajva, a manji broj na nešto većem broju ispitanika. Neophodna su dodatna istraživanja na ovom polju radi potpunijeg poznavanja novog virusa, razumevanja toka same bolesti i uvođenja preciznih kliničkih protokola u lečenju pacijenata obolelih od kovida 19.

 

LITERATURA:

  1. Viola P, et al. Tinnitus and equilibrium disorders in COVID-19 patients: preliminary results. European Arch Oto-Rhino-Laryngol https://doi.org/10.1007/s00405-020-06440-7
  2. Sriwijitalai W, Wjwanitkit V. Hearing loss and COVID-19: a note. Am J Otolaryngol2020:41(3):102473.
  3. Beukes E, Ulep AJ, Eubank T, Manchaiah V. The Impact of COVID -19 and the pandemic on tinnitus: A systematic review. J Clinl Med2021;10::2763.
  4. Kevin J, Kai Uus, Ibrahim A, Nazia Ch, Veronica Y.Persistent self-reported changens in hearing and tinnitus in post-hospitalisation COVID-19 cases. Int JAudiol 2020; 59 (12):889-890.
  5. AlmufarrijI, Munro KJ. One year on: An updated systematic review of SARS-CoV-2, COVID-19 and audio-vestibular symptoms. Int J Audiol 2021, 1–11.
  6. National Institute for Health and Care Excellence (NICE): COVID-19 Rapid Guideline: Managing the Long-Term Effects of COVID-19. Available online:https://www.nice.org.uk/guidance/ng188/resources/covid19-rapid-guideline-managing-thelongterm-effects-of-covid19-pdf-66142028400325 (accessed on 28 April 2021).
  7. Ciorba A, et al. Don’t forget ototoxicity during the SARS-CoV-2 (Covid-19) Pandemic! Int J Immunopathol  Pharmacol2020; 34: 1-3.