Vestibularni neuritis je drugi najčešći uzrok perifernog vestibularnog vertiga (prvi je benigni paroksizmalni pozicioni vertigo). Od ukupnog broja pacijenata koji se javljaju ambulantama specijalizovanim za lečenje vrtoglavice ima oko 7 procenata pacijenata sa ovom dijagnozom i ima incidenciju od oko 3,5 na 100.000 stanovnika. Ključni znaci i simptomi vestibularnog neuritisa su akutni početak trajnog rotatornog vertiga, posturalnog disbalansa sa Rombergovim znakom (tj. pada sa zatvorenim očima prema pogođenom uvu), horizontalni spontani nistagmus (prema nepromenjenom uvu) sa rotacionom komponentom i mučnina. Kalorijsko ispitivanje (irigacija uva toplom ili hladnom vodom) uvek pokazuje ipsilateralnu slabost ili odsustvo odgovora, head-impulse test je pozitivan ka oboleloj strani, head-shaking pojačava postojeći nistagmus.

VEMP (vestibularni evocirani miogeni potencijali) u najvećem broju slučajeva biće obostrano prisutni, jer je donja grana vestibularnog živca retko zahvaćena. Međutim kada je zahvaćen ceo živac, vestibulo-cervikalni refleks će sa obolele strane izostajati.

MR glave nije od pomoći u postavljanju dijagnoze, jer kod vestibularnog neuritisa ne mogu se videti nikakve promene. Magnetna rezonanca se koristi u slučajevima kada je klinička slika nejasna i kada je potrebno otkloniti sumnju ka drugim patološkim entitetima.

Slika 1. Strukture unutrašnjeg uva i funkcija (1)

U prošlosti je smatrano da je zapaljenje vestibularnog nerva ili ishemija labirinta uzrok vestibularnog neuritisa. Trenutno naučni dokazi ukazuju na virusni uzrok. Međutim, ovi dokazi ostaju indirektni. Postmortem studije su pokazale atrofiju vestibularnog živca i vestibularnog senzornog epitela koji je sličan histopatološkim nalazima kod poznatih virusnih poremećaja, kao što je herpes zoster otikus. Herpes simpleks virus tip 1 (HSV-1) DNK je otkrivena na autopsiji uz upotrebu polimerazne lančane reakcije u oko dva od tri humana vestibularna ganglija. Ovo ukazuje na to da su vestibularne ganglije latentno zaražene HSV-1, kao i druge ganglije kranijalnih nerava. Sličan uzrok se takođe pretpostavlja za Belovu paralizu, a snažan dokaz je otkrivanje DNK HSV-1 u endoneurijalnoj tečnosti ugroženih osoba.

Oporavak nakon vestibularnog neuritisa je obično nepotpun. U istraživanju na 60 pacijenata, pareza horizontalnog polukružnog kanala je pronađena kod oko 90 procenata mesec dana nakon pojave simptoma i 80 procenata nakon šest meseci; kalorijski odgovori se normalizuju samo u 42 procenta. Na osnovu incidence ove bolesti, značajan i trajni jednostrani dinamički deficit vestibulo-okularnog refleksa, koji se ne može nadoknaditi drugim mehanizmima, se razvija u približno 4000 ljudi godišnje samo u Sjedinjenim Državama. Taj deficit dovodi do poremećaja vida i posturalne neravnoteže prilikom hodanja, a naročito tokom pokreta glave prema pogođenom uvu.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

Benigni pozicioni vertigo

Centralni vertigo

Labirintitis

Migrena

Moždani udar, ishemijski ili hemoragijski,

a treba isključiti i druge uzroke vrtoglavice kao što su:

povreda glave, kardiovaskularne bolesti, alergija, neželjeno dejstvo lekova na recept ili bez recepta (uključujući alkohol, duvan, kofein i mnoge nelegalne droge)

Uprkos pretpostavljenom virusnom uzročniku vestibularnog neuritisa, efekti kortikosteroida, antivirusnih sredstava ili ova dva u kombinaciji su neizvesni. Nedavno prospektivno, randomizovano ispitivanje(141 pacijent, 3 terapijske grupe  i placebo) o ovim tretmanima kod pacijenata sa vestibularnim neuritisom, u kojima je procenjivana vestibularnu funkciju na početku i promene nakon 12 meseci pokazalo je da je lečenje samo sa metilprednizolonom značajno poboljšalo dugoročni ishod periferne vestibularne funkcije među pacijentima sa vestibularnim neuritisom, dok tretman sa antivirusnim sredstvom valaciklovir nije poboljšao ishod. Kombinacija ovih lekova nije bila efikasnija od metilprednizolona.

Kada su druge bolesti isključene, a simptomi se pripisuju vestibularnom neuritisu ili labirintitisu, lekovi se često propisuju za kontrolu mučnine i za suzbijanje vrtoglavice tokom akutne faze. Primeri su Vestibo (Betahistin), Benadril (difenhidramin), Antivert (meclizine), Phenergen (promethazine hidrochloride), Ativan (lorazepam) i Valium (diazepam). Ostali lekovi koji se mogu propisati su steroidi (npr. Prednizon), antivirusni lek (npr., Aciclovir) ili antibiotici (npr., Amoksicilin) ako je prisutna infekcija srednjeg uva. Ako je mučnina dovoljno jaka da izazove prekomernu dehidrataciju, može se davati intravenozna tečnost.

Međutim, u nekim slučajevima može doći do trajnog gubitka sluha, od jedva detektibilnog do teškog. Moguće je stalno oštećenje vestibularnog sistema. Poziciona vrtoglavica ili BPPV (benigni paroksizmalni pozicioni vertigo) takođe može biti sekundarni tip vrtoglavice koji se razvija od neuritisa ili labirintitisa i može se ponoviti sam po sebi.

Prognoza
Većina pacijenata se oporavlja od teške vrtoglavice u roku od jedne nedelje. Manji broj pacijenata ima ponavljajuće, manje teške napade ili uporne simptome. Verovatnoća nepotpunog dugoročnog oporavka može se predvideti na osnovu inicijalnog testiranja. 

Savetovanje pacijenata

Uopšte, pokret i aktivnost u meri u kojoj ih može tolerisati pacijent može ubrzati cerebralnu kompenzaciju i oporavak. Na kraju, pacijenti se mogu naučiti određenim vežbama očiju i vrata – vestibularne vežbe, kako bi ubrzali cerebralnu kompenzaciju i oporavak. Vežbe su retko praktične tokom akutne epizode zbog nelagodnosti pacijenta.

Doc Dr Mila Bojanović

Klinika za bolesti uva,nosa i grla

 KC Niš