Prevencija bolesti savremeni je stručni i društveni imperativ za čiji su uspeh važni usaglašeni stavovi lekara koji rade u svim nivoima zdravstvenog sistema, nezavisno od toga jesu li direktno ili indirektno uključeni u samo sprovođenje preventivnog programa. I ako je vakcinacija dokazano najuspešniji preventivni program, poslednjih se godina neopravdano dovodi u pitanje. Odbijanje i odlaganje roditelja da vakcinišu svoju decu dovelo je do značajnog smanjenja vakcinalnog obuhvata što je uz globalnu povezanost i migracije za svoj rezultat imalo porast učestalosti bolesti koje su bile u fazi eliminacije.

Vakcinacija je dokazano najuspešniji preventivni program koji je rezultirao smanjenjem mortaliteta i morbiditeta populacije, učestalosti komlikacija bolesti protiv kojih se vakcinacija sprovodi i značajnim ekonomskim uštedama. Osim direktne zaštite od bolesti potiv kojih se dete vakciniše postoji i takozvana kolektivna zaštita, naročito značajna za decu koja se iz objektivnih medicinskih razloga nisu mogla vakcinisati.

Isticanje važnosti vakcinacije za svako pojedinačno dete, uz jasne i razumljive informacije o vakcinama koje će se dati, trebalo bi da bude osnov individualne komunikacije zdravstveni radnik – roditelj, ali i promotivnih kampanja za povećanje obuhvata vakcinacije.

Principi izrade programa vakcinacije u Republici Srbiji utemeljeni su na epidemiološkoj metodologiji izrade javnozdravstvenog programa, koji osim individualne zaštite pojedinaca koji se vakcinišu ima za cilj i zaštitu nevakcinisane populacije, te stvaranje kolektivnog imuniteta, koji bitno menja epidemiološku situaciju. U programu vakcinacije ne nalaze se sve dostupne vakcine već vakcine protiv onih bolesti koje označavaju posebno veliki javnozdravstveni interes. Za uvođenje ili ne, određene vakcine u Program, osim medicinskih kriterijuma, bitan uticaj imaju i nemedicinski kriterijumi koji se ne mogu zanemariti pri izradi Programa. To su na prvom mestu prihvatljivost Programa među onima koji ga sprovode i njihova saradljivost (negativan stav roditelja i/ili lekara prema nekim vakcinama, antipropaganda, razne interesne grupe), koji rezultiraju velikim pritiskom na primenu programa, a u novije vreme kao značajan činilac pojavljuje se i cena, te i dostupnost vakcina.

Zahvaljujući vakcinaciji kao specifičnoj meri prevencije od zaraznih bolesti u Republici Srbiji eradikovane su velike boginje i dečja paraliza, eliminisana je difterija, novorodjenački tetanus, morbile, rubeola i milijarni oblici tuberkuloze kod dece. Neke bolesti su značajno redukovane kao tetanus, veliki kašalj, zauške, meningitis uzrokovan bakterijom, Haemophilus influenzae i hepatitis B.

Zdravstveni radnici i roditelji dece o kojima brinu bi trebalo da budu partneri koje povezuje zajednički cilj – ostvarivanje maksimalno mogućeg potencijala rasta i razvoja deteta u skladu sa naslednim potencijalom. Oni nemaju uvek istu percepciju zdravstvenih prioriteta i problema dece što naročito dolazi do izražaja oko realizacije programa vakcinacije. Roditelji najčešće na zdravlje dece gledaju kao nešto što se podrazumeva „samo po sebi“, zdravstvene radnike smatraju odgovornim za zdravstveni status svoje dece, a bolesti protiv kojih se dete treba vakcinisati ne prepoznaju kao realnu opasnost.

U savremenom svetu svedočimo paradoksalnoj pojavi gde se uprkos dokazanom pozitivnom delovanju vakcina pokušavaju neutemeljeno diskreditovati. Vakcinacija postaje „fenomen“ o kojem rado pišu i govore u medijima volonteri i udruženja, koji se bore za ljudska prava i samozvani stručnjaci raznih profila zaboravljajući na osnovna prava deteta. Deca su najvulnerabilniji deo populacije i s obzirom na svoje biološke i fiziološke osobenosti zavisna su u potpunosti od roditeljskog staranja. Pravo na najveći mogući nivo zdravstvene zaštite, pa time i na vakcinaciju protiv bolesti koje se vakcinama mogu prevenirati, osnovno je pravo svakog deteta.

Percepcija roditelja o vakcinaciji i vakcinama najčešće je individualna i usmerena je na dobrobit sopstvenog deteta. Za roditelje su najvažniji sigurnost vakcine i mogućnost pojave neželjene reakcije pri vakcinaciji njihovog deteta. Strah od neželjenih rekacija na vakcinu veći je od percepcije njenog učinka. Iz perspektive roditelja ne postoji realna opasnost da njihovo dete oboli od bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom. Roditelji zaboravljaju na globalnu i transportnu poveznost u savremenom svetu, migracije stanovništva i ne razmišljaju da pad vakcinalnog obuhvata pogoduje riziku oboljevanja i njihovog nevakcinisanog deteta. Generacija današnjih roditelja, ali i veći deo zdravstvenih radnika nema lično iskustvo sa posledicama bolesti protiv kojih se danas deca besplatno i jednostavno vakcinišu. Tuberkuloza, difterija, tetanus, poliomijelitis, morbile, rubeola u opštoj se populaciji percipiraju kao gotovo zaboravljene i egzotične bolesti dalekog i siromašnog sveta. Zahvaljujući metodama uspešnog lečenja, prognoza obolelih od infektivnih bolesti pa i onih koje se mogu sprečiti vakcinacijom, danas je znatno bolja nego u prošlosti.

Za roditelje je problematičan broj aplikovanih injekcija po poseti, ali i broj bolesti protiv kojih se dete istovremeno vakciniše. Roditelji su skeptični prema kombinovanim vakcinama. Kombinacija raznih antigena koji se istovremeno unose u organizam kombinovanim vakcinama izaziva kod roditelja strah od preopterećenja i kontaminacije još nedovoljno zrelog imunog sistema deteta. Skeptici prema vakcinaciji i antivakcinalni aktivisti svoje stavove uglavnom temelje na naučno neutemeljenim informacijama. Pristup internetu donosi mogućnost površne interpretacije stručnih radova, pristupa netačnim informacijama koje objavljuju nepoznati i neprovereni izvori, a zbunjuju roditelje u pogledu opravdanosti vakcinacije. Odbijanju ili odlaganju vakcinacije doprinose alarmantne objave o pojavi teških neuroloških bolesti, dijabetesa tip I, zapaljenske bolesti creva ili smrti nakon prethodne vakcine, mada nije naučno potvrdjena njihova uzročno posledična veza. I ako je demantovan rad o navodnoj povezanosti vakcinacije protiv morbila i autizma, te razotkriven sukob interesa i degradirani autori, programu vakcinacije nanesena je velika šteta koja se ogleda u smanjenom vakcinalnom obuhvatu i posledičnim lokalnim i sporadičnim epidemijama morbila.

Roditeljima je veoma značajan stav izabranog lekara pri donošenju odluke o vakcinaciji. Poverenje u lekara, angažovanost i motivacija lekara, transparentnost sistema, bitne su karike uspešne vakcinacije. Roditeljima treba dati jasne i precizne informacije o bolesti protiv koje se dete vakciniše, vakcini kojom će se vakcinisati, mogućim neželjenim reakcijama, postupcima koje trebaju preduzeti u slučaju neželjenih reakcija na vakcinu. Takve informacije potrebno je da im da izabrani lekar primarne zdravstvene zaštite u čijoj se ordinaciji dete i vakciniše. Roditelji koji odbijaju vakcinaciju dece trebaju da znaju i da preuzmu odgovornost u slučaju obolevanja sopstvenog deteta od bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom ili pojave komplikacija, ali i za moguće komplikacije i kliničko pogoršanje kod teško obolele dece koja iz objektivnih razloga nisu vakcinisana.

 

LITERATURA

1. World Health Organization (WHO). „Pertussis vaccines: WHO position paper“, Weekly Epidemiological Record, Geneva: 2015:90(35):433-460.
2. World Health Organization. Global Health Observatory (GHO) data. Immunization 2015.
Dostupno na: http://www.who.int/gho/immunization/en/
3. World Health Organization. Immunization Coverage. Fact sheet. 2015.
Dostupno na: http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs378/en/
4. Mello MM, Studdert DM, Parmet WE. Shifting Vaccination Politics – The End of Personal-Belief Exemptions in California. N Engl J Med. 2015; 373(9):785-7
5. Bralić I i suradnici. Cijepljenje i Cjepiva. 2017.