Agresivno ponašanje kod shizofrenih pacijenata

Shizofrenija je težak, hroničan duševni poremećaj koji karakterišu pogoršanja i poboljšanja. Pripada grupi psihotičnih poremećaja, progredijentnog toka i dovodi do socijalne i radne onesposobljenosti (Timotijević, Stefanović 2003). Zahvata celu ličnost, sve psihičke funkcije. Javlja se u 1% opšte populacije. Počinje najčešće u ranoj mladosti, neprimetno – osoba se povlači u sebe, izbegava komunikaciju, zapušta ličnu higijenu, nezainteresovana je za socijalni život. Moguć je i iznenadni početak u vidu agresivnog ponašanja, nasilja i psihomotornog nemira.

Simptomi shizofrenije

Najupadljiviji simptom kod obolelih od shizofrenije je poremećaj mišljenja po formi (disocirano, ubrzano, verbigeracija, neologizmi, mutizam) i sadržaju (sumanute ideje – ideje proganjanja, odnosa, interpretativne sumanutosti, ideje mesijanstva, veličine, religiozne, hipohondrijske). Poremećaj opažanja takođe se javlja kod ovih bolesnika u vidu halucinacija (akustičke, optičke, cenestopatske, olfaktivne) koje često imaju imperativni karakter. Afekat kod bolesnika može biti zaravnjen, sa redukovanom modulacijom i poremećenom emocionalnom rezonancom, neadekvatan u odnosu na misli, razdražljiv, propraćen psihomotornim nemirom. Što se tiče poremećaja volje i motorike, javlja se hipobulija, abulija, ambivalencija, ambitendencija, ehopraksija. Kognitivni poremećaji nastaju kao posledica poremećaja pažnje, koncentracije, volje i memorije. Prisutni su i poremećaji nagona, a najozbiljniji je poremećaj vitalnog nagona, koji vodi u suicidalnost.

Agresivnost i agresija

“Sa etimološkog stanovišta, reč agresija vodi poreklo od latinskih reči ad – ka i gradus – korak, što bi označavalo korak ka nečemu, a u širem smislu aktivnost koja je usmerena ka postizanju određenog cilja.” (Štirić, 2007).

Agresija može biti iskazana u mislima, rečima, fizički, prema predmetima, životinjama i ljudima. Osim pojma agresije, u čestoj je upotrebi pojam agresivnost, koji označava trajniju osobinu ili stanje ličnosti, dakle agresija je manifestacija trenutka, a agresivnost crta i karakteristika ličnosti (Štirić, 2007). Svetska zdravstvena organizacija (SZO) agresivnost definiše kao namernu upotrebu sile, zaprećenu ili izvršenu, protiv sebe ili druge osobe, a koja rezultuje ili postoji mogućnost da rezultuje povredom, smrću, psihološkom štetom, otežanim razvojem ili sputavanjem osoba u njihovom napretku (Svetska zdravstvena organizacija, 2002).

Agresivno ili nasilno ponašanje kod shizofrenih bolesnika je uglavnom nepredvidivo, dramatično i može biti veoma opasno za samog pacijenta i okolinu. Teško je predvideti agresivno ispoljavanje kod pacijenata. Moraju se uzeti u obzir podaci iz anamneze – da li je postojala veza između psihotične simptomatike i ranije nasilnosti, da li postoji upotreba psihoaktivni supstanci, uvid bolesnika u sopstveni poremećaj, genetske predispozicije, prihvatanje lečenja, te da li postoji veza između bolesnika i žrtve, odnosno kakav je odnos među njima (Timotijević, Stefanović 2003).

Kako lečiti nasilnog pacijenta

Lečenje agresivnog pacijenta je kompleksno i izazov je za svakog psihijatra. Na prvom mestu je pokušaj odgovarajuće komunikacije kako bismo razgovorom smirili pacijenta, našli uzrok nasilnog ponašanja i objasnili mu potrebu za lečenjem. Lekar treba da pokaže svoju smirenost i dobronamernost kako bi lakše smirio pacijenta i primenio medikamente. Ako je moguće, daje se peroralna terapija (na primer olanzapin odt), a ukoliko to nije moguće, daje se parenteralna terapija, antipsihotik i sedativ, anksiolitik. Kao poslednja mera je fizičko sputavanje. Nakon sedacije, razmatra se uvođenje odgovarajuće antipsihotične terapije u narednom periodu uz psihoterapijsku podršku.

Agresivnost može biti vezana za samu kliničku sliku shizofrenije. Najčešće se javlja kod paranoidne shizofrenije kao posledica sumanutih misli (Žena mi je podmetnula otrov u hranu, morao sam da je sprečim o tome.) ili imperativnih halucinacija (Govorili su mi da ga ubijem.).

Da bismo sprečili nasilničko ponašanje, potrebno je da stvorimo dobru komplijansu sa pacijentom i njegovim saradnikom kako bi uzimanje terapije bilo uredno i kako bi redovno dolazio na kontrole. Svaki bolesnik zahteva individualni pristup i prijateljski prilaz lekara.

Reference

[1] Тimotijević I., Stefanović L. Shizofrenija – vodič za dijagnostiku i terapiju. Beograd: Institut za mentalno zdravlje; 2003.
[2] Štirić Z. (15. 1. 2007) Agresija i agresivnost. Preuzeto u maju 2020. iz izvora: https://www.stetoskop.info/psihologija-danas/agresija-i-agresivnost
[3] Krug, E. G. "World Report on Violence and Health, World Health Organization." http://www.who. int/violence_injury_prevention/violence/world_report/en/ (2002).