Pojam kanabis označava rod jednogodišnjih biljaka poreklom iz Azije. Vekovima se koristi u industrijske, medicinske, religiozne svrhe, ali i kao psihoaktivna supstanca.

Kao opojno sredstvo nosi različite nazive: kanabis (latinski), marihuana (meksički), ganja (indijski), trava (žargon).

Kanabis je najčešće korišćena ilegalna droga u Evropi i SAD.

Aktivni sastojci kanabisa su kanabinoidi od kojih su najznačajniji tetrahidrokanabinol (THC), kanabidiol (CBD) i kanabinol (CBN). Ključni psihoaktivni sastojak biljke je THC, dok su CBD i CBN blago psihoaktivni.

Kanabis se koristi pušenjem i ingestijom. Koncentracija THC koji se koristi u uživalačke svrhe može biti izuzetno visoka što ima značajan uticaj na zdravstvene posledice usled zloupotrebe.

Osoba pod dejstvom kanabisa ima veoma glasan i ubrzan govor, smeje se bez jasnog povoda, ispoljava zaboravnost tokom razgovora, crvenilo vežnjača i proširene zenice, povećan apetit (posebno za slatkišima) i dezorijentaciju u vremenu (zbog osećaja sporijeg proticanja vremena).

Sve štetne efekte upotrebe kanabisa možemo podeliti u dve grupe: kratkoročne i dugoročne.

Kratkoročni štetni efekti su: oštećenje kratkoročne memorije, teškoće u učenju i upamćivanju, oštećenje motorne koordinacije (uključujući i upravljanje motornim vozilom), povećan rizik od povređivanja, izmenjeno rasuđivanje sa povećanom verovatnoćom za stupanje u rizične seksualne odnose, psihotična epizoda (paranoja, halucinacije).

Dugoročni štetni efekti su: zavisnost od kanabisa (9% svih uživalaca, 17% onih koji su počeli sa upotrebom u adolescenciji), opadanje koeficijenta inteligencije i lošiji ishod školovanja, smanjena motivacija i zadovoljstvo životom i postignućima, simptomi i znaci hroničnog bronhitisa, povećan rizik za hronične psihotične poremećaje.

U SAD 12% osoba starijih od 12 godina koristi kanabis. U Srbiji, 10% osoba uzrasta 16-35 godina koristi kanabis, a čak 34% je bar jednom probalo ovu drogu.

Upotreba kanabisa se dovodi u vezu sa različitim psihijatrijskim poremećajima.

Upotreba kanabisa u ranom uzrastu povećava rizik za razvoj sindroma zavisnosti čak 2-4 puta češće i brže negokod osoba koje su sa upotrebom počele u odrslom dobu. Rani početak upotrebe kanabisa je snažan prediktorni faktor za razvoj zavisnosti od drugih psihoaktivnih supstanci. Naime, kod većine zavisnika od psihoaktivnih supstanci, dobija se podatak da je kanabis bio "prva droga koju su probali".

Redovna upotreba kanabisa pet puta povećava rizik za anksiozne i depresivne poremećaje u odraslom životnom dobu u odnosu na osobe koje ne koriste kanabis.

Psihotični simptomi (sumanute ideje i halucinacije) spadaju u grupu najozbiljnijih posledica upotrebe kanabisa. Čak 15% korisnika kanabisa iskusi neke od psihotičnih simptoma. Takođe se mogu javiti i dezorijentacija, paranoja, depersonalizacija, konfuzija, ekstremna uznemirenost.

Psihotična simptomatologija nakon upotrebe kanabisa može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana i potpuno se povući bez posledica čak i bez tretmana. Kod nekih osoba, međutim, može doći do razvoja trajnog psihotičnog poremećaja.

Od pedesetih godina prošlog veka rađena su brojna istraživanja psihotičnih poremećaja izazvanih upotrebom kanabisa. Većina istraživanja ukazuje da upotreba kanabisa povećava rizik za psihotične poremećaje, uključujući i spektar shizofrenije.

Mlade osobe (oko 15. godine života) su posebno osetljive zbog specifične faze razvoja centralnog nervnog sistema u tom dobu.

Pod posebno visokim rizikom su osobe sa genetskom predispozicijom za psihotične poremećaje.

Veća koncentracija THC, kao i češća izloženost kanabisu u mlađem uzrastu, jesu faktori rizika za pojavu prve psihotične epizode.

Osobe koje boluju od shizofrenije i koriste kanabis imaju lošiju prognozu od pacijenata koji ne koriste ovu supstancu.

dr  Marija Sarajlija                              

psihijatar, Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti, Beograd