„Konfrontacije između dveju vrsta psihijatara – klasičnih, tzv. organičara, i psihodinamski orijentisanih – moraju biti lišene emocija i utoliko dublje usmerene ka suštini procesa u čoveku: procesa koji nisu ni organski ni psihički, nego i jedno i drugo, i to istovremeno izvirući i uvirući jedni u druge.“
Akademik prof. dr Jovan Ristić


Postoji određen broj odavno opisanih, ali u novijim udžbenicima sve ređe citiranih psihijatrijskih sindroma, koji se mogu javiti izolovano ili u okviru drugog mentalnog poremećaja. Neka od takvih stanja su od opšte važnosti za kliničku praksu u celom svetu, dok su druga vezana za kulturu, odn. od značaja za transkulturalnu psihijatriju. Esencijalno je opisati klinički poremećaj što je preciznije moguće. Određivanje podtipova bi trebalo uraditi kad god je to isplativo, posebno radi specifikacije simptoma koji će biti cilj tretmana. Upotreba šire ili nespecifikovane terminologije dostupna je za one slučajeve koji su fenomenološki manje specifični.

U medicinskoj literaturi se mogu naći tri sindroma koja pripadaju neuropsihijatrijskoj nozologiji, a koja je opisao švedski neurolog Karl Aksel Ekbom (Geteborg, 23. 9. 1907. – Uppsala, 15. 3. 1977). Opisuju se Ekbomov sindrom – sumanuta parazitoza, sindrom nemirnih nogu ili Vitmak–Ekbomov sindrom i Ekbomov ili Piza sindrom. U radu se daje kratak istorijski pregled svakog sindroma kao kliničke karakteristike.

Sumanutu parazitozu je prvi opisao Tibjerž (fr. dermatovenerolog Georges Thibierge, 1856–1926) 1894. godine. Iscrpan opis šest slučajeva dao je Ekbom 1938, zbog čega se često i naziva Ekbomovim sindromom, dok su naziv sumanuta parazitoza 1946. uveli Vilson i Miler (W. Wilson & H. E. Miller). U literaturi se sreće i kao zoofobija, parazitofobija (Eller, 1929), akarofobija (Myerson, 1929) i kao dermatozoična sumanotost (Cambell, 1996). Poremećaj karakterišu sumanute ideje o zarazi kože, osoba veruje da su njegovo telo ili njegova neposredna okolina preplavljeni insektima ili parazitima. Osoba percipira prisustvo parazita u koži (formikacije). Fizikalnim pregledom se otkrivaju iritacije kože zbog upotrebe antiseptika, potom ogrebotine i ekskorijacije kao posledice češanja. Poremećaj taktilne i vizuelne percepcije se takođe mogu javiti i izraženiji su noću. U pojedinim slučajevima postoji i poremećaj pamćenja, najčešće u obliku falsifikovanja sećanja. Poremećaj se može javiti kao izolovan simptom, ali je češće deo paranoidno-depresivne bolesti ili u sklopu shizofrenije. Simptom je takođe dobro poznat tokom prošlog veka u sklopu kokainizma i kl. slike koja prati dr. supstance zloupotrebe. Može se ispoljiti i u formi psihotičnog poremećaja folie à deux, a opisan je slučaj (Evans i Merskey, 1978) kada je cela porodica, roditelji i dve kćeri, delila verovanje u kožnu infestaciju (folie à famille ili folie partagée). Skot (Skott, 1978) identifikuje nekoliko slučajeva gde je bila prisutna moždana organska patologija, a u skorije vreme nekoliko autora nalazi vezu između sumanute parazitoze i somatskih oboljenja, Trabert (1985) sa hiperparatiroidizmom, Harper i sar. (1990) sa Hantingtonovom bolešću, a Renvoa i sar. (1987) sa demencijom Alchajmerovog tipa, Sunahra i sar. povezuju nastanak sumanute parazitoze sa stanjem nakon moždanog udara (2000). Sloter i sar (Slaughter et al.) opisuju pak psihogenu parazitozu iz perspektive dinamske psihijatrije na 12 slučajeva (1998). U slučaju kada je simptom izolovan ili organski uslovljen, prognoza je teža, a prisutna je i tendenca ka hronicitetu. Danas, kada je aktuelna 10. međunarodna klasfikacija bolesti, kao izolovan i monosumanuti sindrom sumanuta parazitoza se dijagnostikuje pod osnovnom šifrom F-22, dok ga 11. međunarodna klasifikacija kodira pod 6A24.Z.

Sindrom nemirnih nogu ili Vitmak–Ekbomov sindrom (1945, 1956), (Theodor Witmaack, nemački kliničar) Simonds (Simmonds, 1953) definiše kao noćni mioklonus. Ovaj sindrom se može naći opisan i pod raznim nazivima, npr. noćna mlatarajuća parestezija (Bonduelle i Jolivet) ili kao tahiatetoza. Radi se o neurološkom oboljenju, jedinstvenom simptomatokompleksu sa intermitirajućim pokretima DE u toku noći i u ležanju. Prisutni su i bolovi, koji se ispoljavaju u vidu parestezija i disestezija ili u vidu pravih bolova u području spoljašnje strane potkolenice. Narušen je i san, pa se opisuje i kao
poremećaj sna nemirnih nogu. U skorijoj literaturi se ovaj sindrom sve češće definiše kao periodično mrdanje ekstremiteta u snu (Periodic Limb Movement in Sleep), s obzirom na to da se pokreti zapažaju i na DE i GE. Tipični PLMS se karakteriše ponavljanom fleksijom kukova, kolena i članaka u trajanju od 0,5 do pet sekundi, što se ponovo javlja u fazama sna 1 i 2. Opisuje se i u starijoj dobi, narkolepsiji, uremiji, polineuropatiji, anemiji i tokom trudnoće. Sa psihijatriskog stanovišta diferencijacija prevashodno akatizije i poremećaja sna je neobično važna jer se terapijski pristup ovom poremećaju bazira na stimulaciji dopaminergične aktivnosti.

Ekbomov ili Piza sindrom (pleurototonus) ili aksijalna distonija opisan je 1974. Kod sindroma „tornja u Pizi“ glava i rame nepogođene strane bivaju istureni ka napred, dok su obolela strana i trup u zadnjoj rotaciji. Zbog poremećaja osoba biva karakteristično nakrivljena na jednu stranu (baš kao i toranj iz Pize). Sindrom je opisan kod distonija trupa ako je predominantno ili isključivo unilateralna, ali i kao neželjeni efekat antipsihotika ili terapije inhibitorima acetilholinesteraze i antidepresiva.

Literatura:

.
1. Ancoli Israel S, Kripke DF, Klaube MR et al : Sleep apnea and periodic movements in an aging sample. J Gerontology 1985; 40 : 496.
2. Bhatia M, Jagawat T, Choudhary S. Delusional parasitosis — a clinical profile. Int J Psych Med 2000; 30: 83-91.
3. Cambell RJ, Psychiatric Dicionary, Seventh Ed. Oxord University Press, Oxforr, 1996
4. Coleman R : Periodic movements in sleep and restless legs syndrome. In : Guilleminault C (ed): Sleep and waking Indication and techniques. Melno Park, CA, Addision Wesley, 1982; 265.
5. Driscoll MS, Rothe MJ, Grant-Kels JM, Hale MS. Delusional parasitosis: a dermatologic, psychiatric, and pharmacologic approach. J Am Acad Dermatol 1993; 29: 1023-1033.
6. Ekbom KA : Restless Leg Syndrome. Acta Neurol Scand 1945; 158 : 4.
7. Ekbom, KA. Acta Psychiatrica Scand, 1938, 13, 227
8. Eller, JJ. NY Med J, 129, 481, 1929
9. Freinhar JP. Delusions of parasitosis. Psychosomatics 1984; 25: 47-53.
10. Harper PS, Morris MJ, and Tyrer A. Br J Med., 300, 1089, 1990.
11. Harris GA. Improvement of chronic neurotic excoriations with oral doxepin therapy. Int J Dermatol 1987; 26: 541-543.
12. Milovanović D: Klinička psihofarmakologija, Barex, Beograd, 1999, 275
13. Munro A. Delusional parasitosis: a form of monosymptomatic hypochondriacal psychosis. Semin Dermatol 1983; 2: 197-202.
14. Myerson A. Boston Med Surg J, 184, 635, 1921
15. Pilette WL. Pisa syndrome, or Pleurothotonus (letter). Am J Psychiatry 1987; 144: 969-70.
16. RenvoizeEB, KentJ, and KlarHM. Delusional infestation and dementia: a case reportBr. J. Psychiatry, Mar 1987; 150: 403 - 405
17. Safer DL, Wenegrat B, Roth WT. Risperidone in the treatment of delusional parasitosis: a case report. J Clin Psychopharmacol 1997; 17: 131-132.
18. SherF., Grubisic, S, MilovanovićDS, Bozhic-Tomashek S, Veljkovic M. Delusions of parasitosis – treatment modality with haloperidol, 1st Congress of the dermatovenerologists of Macedonia September, 25-28, 1996, Ohrid, Macedonia
19. Slaughter J. R., Zanol K., Rezvani H., and Flax J.
Psychogenic Parasitosis: A Case Series and Literature Review
Psychosomatics, December 139(6): 491 - 500, 1998;
20. Sugahara et al. Delusional Parasitosis Accompanied by Word Deafness Due to Cerebral Infarction: Psychosomatics.2000; 41: 447-448.
21. Trabert W. 100 years of delusional parasitosis. Psychopathology 1995; 28: 238-246.
22. Walter AS : The international restless legs syndrome study group: Toward a better definition of the restless legs syndrome. Mov Disord1995; 10 : 634
23. Wilson JW, Miller HE. Delusions of parasitosis (acorophobia). Arch Dermatol Syph 1946; 54: 39-56.
24. https://www.who.int/classifications/icd/en/ pristupljeno