Demencije su bolesti koje karakteriše stečeni pad kognitivnih sposobnosti u bar dve oblasti (pažnja, pamćenje, govor, prostorne funkcije, egzekutivne funkcije, opažanje, vešti naučeni pokreti, ponašanje itd.) i narušena sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti (Pavlović, 2008). Osnovu lečenja velike većine demencija (Alchajmerova bolest, vaskularne demencije, demencija s Levijevim telima, Daunov sindrom, posttraumatski kognitivni problemi, neke mešovite demencije itd.) čine inhibitori holinesteraza i antagonisti NMDA receptora. Kao i za sve lekove, osnovna kontraindikacija je preosetljivost na zastupljene molekule.

Zlatni standard u lečenju demencije je donepezil iz grupe inhibitora holinesteraze. (Grossberg, 2000). Komparativna analiza pokazuje najveću efikasnot donepezila u odnosu na druge lekove ove grupe, kao i memantina i njihove kombinacije (Veroniki et al, 2022). Primenjuje se u većini demencija, od početnih do teških. Donepezil se uvodi odmah u terapijskoj dozi od 5 mg ujutru i ukoliko terapijski efekat nije zadovoljavajući, može da se poveća na 10 mg ujutru posle mesec dana od početka davanja (Pavlović, 2008). Davanje ujutru je pogodnije od davanja uveče zbog toga što tako ne ometa san (moguća pojava košmarnih snova), mada to nije uvek pravilo.

Uvođenje donepezila je kontraindikovano kod aktivnog želudačnog ulkusa, neregulisane bradikardije, akutne bolesti pluća i kongestivne srčane insuficijencije (Mimica, Presecki, 2009). Opreznost u primeni donepezila se preporučuje kod drugih srčanih bolesti, gastritisa, epilepsije, hiperplazije prostate, operacija u opštoj anesteziji, astmi, opstruktivnoj bolesti pluća i kod osoba sklonih rabdomiolizi (mišićne bolesti, neregulisana hipotireoza i primena nekih lekova) (Kumar et al, 2021).

Pre davanja donepezila potrebno je proveriti stanje srca i regulisati eventualne poremećaje ritma i obezbediti saglasnost kardiologa. Smetnje mogu da nastanu usled sistemskog holinergičkog dejstva, npr. mučnina, dijareja, pojačano lučenje suza i pljuvačke, poremećaji srčanog sprovođenja, sinkopa itd. (Pavlović, 2008). Takođe mogu da se jave učestalo mokrenje, grčevi u mišićima, otoci zglobova, smetnje spavanja i ponašanja, bradiaritmija, gastrointestinalna krvavljenja, inapeticija i gubitak na telesnoj težini, smetnje u anesteziji s primenom sukcinilholina i sniženje epileptičkog praga (Mimica, Presecki, 2009).  Ukoliko bolesnici imaju blage smetnje, one nekad spontano prolaze posle nekoliko dana.

Najčešće su stomačne tegobe kod primene donepezila, kada doze treba prepoloviti i koristiti gastroprotektive (Pavlović, 2013). Treba izbegavati uzimanje drugih lekova koji smetaju organima za varenje, kao što su steroidi, nesteroidni antiinflamatorni lekovi i dr. Tek kada se stanje normalizuje, moguće je nastaviti veoma postepeno povećavanje doza do maksimalne dnevne doze. Takođe, neki pacijenti ne podnose visoke doze donepezila koje kod njih izazivaju agitiranost. Potrebno je smanjiti dozu i primeniti sedativne antipsihotike do smirivanja epizode.

Memantin je za sada jedini predstavnik grupe antagonista N-metil-D-aspartat (NMDA) glutamatergičkih receptora (Pavlović, 2008). Lek se daje kod srednje teških i teških oblika demencija. Memantin se postepeno uvodi, prvo 5 mg sedam dana, potom 10 mg sedam dana, pa 15 mg sedam dana i na kraju maksimalna doza od 20 mg bilo jednokratno ili dvokratno. Lek se uglavnom dobro podnosi (Stahl, 2005). Poželjno je, naročito kod starijih osoba i srčanih bolesnika, dobiti kardiološku saglasnost za primenu memantina.

Kod nekih bolesnika mogu da se jave ošamućenost, mučnina, glavobolja, sedacija i opstipacija, a retko epileptički napadi ili psihoza (Mimica, Presecki, 2009; Czarnecka et al, 2021). Takođe su retko zabeleženi i halucinacije, konfuznost, arterijska hipertenzija i druge smetnje. Potrebna je opreznost kod komedikacije s drugim antagonistima NMDA receptora, kao što su amantadin, ketamin i dekstromorfan. Primena memantina i donepezila ne pojačava neželjena dejstva i primenjuje se od srednjeg stadijuma demencija. S obzirom na to da se memantin izlučuje putem bubrega, neophodno je kod ovih bolesnika davati manje doze, ali kod teških insuficijencija primena ovog leka je kontraindikovana.

Osnova sprečavanja i tretmana neželjenih dejstava svih kognitivnih pojačivača je vrlo postupno uvođenje i eventualno smanjenje doze kada se smetnje jave (Yaari et al. 2008). Ostala terapija je simptomatska. Takođe je važno da se ovi lekovi unose na pun stomak (Mimica, Presecki, 2009). Ukoliko, uprkos svim merama, smetnje ne popuštaju ni pri najmanjim dozama, lek se prekida. Ipak, ovo su veoma retki slučajevi.

 

Czarnecka K, Chuchmacz J, Wójtowicz P, Szymański P. Memantine in neurological disorders - schizophrenia and depression. J Mol Med (Berl). 2021 Mar;99(3):327-334. doi: 10.1007/s00109-020-01982-z. Epub 2021 Jan 14. PMID: 33447926; PMCID: PMC7900025.

Grossberg, GT. The Current Era of Anti-Dementia Compounds. Clinical Geriatrics 2000;8:28-31.

Kumar A, Gupta V, Sharma S. Donepezil. 2021 Dec 22. In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing; 2022 Jan–. PMID: 30020629.

Mimica N, Presecki P. Side effects of approved antidementives. Psychiatr Danub. 2009 Mar;21(1):108-13. PMID: 19270633.

Pavlović DM. Demencije – klinička dijagnostika. Beograd, 2002. Drugo izdanje Beograd: Kaligraf, 2008.

Pavlović DM. Demencije – dijagnoza, terapija, nega. Beograd: Orion Art, 2013. ISBN 978-86-83305-78-0, 199 strana.

Stahl SM: Essential Psychopharmacology: The Prescriber's Guide. Cambridge University Press, Cambridge, 2005.

Veroniki AA, Ashoor HM, Rios P, Seitidis G, Stewart L, Clarke M, Tudur-Smith C, Mavridis D, Hemmelgarn BR, Holroyd-Leduc J, Straus SE, Tricco AC. Comparative safety and efficacy of cognitive enhancers for Alzheimer's dementia: a systematic review with individual patient data network meta-analysis. BMJ Open. 2022 Apr 26;12(4):e053012. doi: 10.1136/bmjopen-2021-053012. PMID: 35473731.

Yaari R, Tariot PN, Schneider LS. Cognitive enhancers and treatments for Alzheimer's disease. In: Tasman A, Kay J, Lieberman JA, First MB, Maj M (eds). Psychiatry. Third Edition. Volume (2), 2294- 2317. John Wiley & Sons, Chichester, 2008.