Suicid predstavlja jedan od 20 vodećih uzroka smrtnosti u svetu ( WHO, 2019 ).

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 800.000 osoba godisnje u svetu realizuje suicid.

U Srbiji podaci iz 2018. godine govore da je stopa samoubistva u Srbiji iznosila 15,6 na 100.000 stanovnika.

Ovi podaci nam ukazuju da suicid predstavlja posebno složeni zdravstveni problem u čitavom svetu. Tako da je neophodno učiniti velike sistemske napore u cilju njegove prevencije, kao i podizanja svesti, o značaju brige o mentalnom zdravlja uopšte.

Mentalno zdravlje pojedinca i celokupnog stanovništa, posebno vurnabilne populacije, može biti dodatno ugroženo u vanrednim kriznim situacijama, koje zahvataju društvo u celini.
Jedna od takvih vanrednih kriznih situacija koja je zahvatila čitav svet je i pandemija COVID-19, koja je izazvana novim virusom SARS. Pandemija COVID-19 je značajno izmenila čitavu planetu, način života i funkcionisanju u čitavom svetu.

Na samom početku pandemije poseban značaj se pre svega pridavao iznalaženju najboljih lekova i protokola za lečenje infektivne bolesti, ali se vremenom trajanja pandemije uočio i značajan uticaj na mentalno zdravlje stanovništva, posebno osetljivih populacionih grupa (osoba starijih od 65 godina, dece i adolescenata, osoba kod kojih je dijagnostikovana neka mentalna bolest i zdravstvenih radnika koji su u direktnom kontaktu sa obolelim).

Smatra se da kontinuirana izloženost stresu na poslu i u porodici, izmenjena rutina porodičnog življenja, načina komunikacije u porodici, ima značajan uticaj na psihičko stanje pojedinca, nastanak stanja anksioznosti i depresije. Takođe, fizičko distanciranje, karantin, zabrana javnog okupljanja, predstavljaju važan izvor stresa, posebno za decu, adolescente, osobe sa invaliditetom, kao i starije osobe.

Uočeno je da je stanje pandemije sa zaštitnim merama imalo velikog uticaja na ekonomsku situaciju pojedinca i u zemlji uopšte, što je prouzrokovalo ekonomsku krizu, gubitak posla, siromaštvo. Navedeni ekonomski faktori su visoko povezani sa psihološkom distresom, osećajem bespomoćnosti i suicidalnim ponašanje.

Gubitak posla i finansijski problemi su vrlo često faktor rizika za suicid ( D Stuckler , 2009). Za vreme pandemije, slučajevi suicida su opisani u mnogim zemljama, uključujući SAD, Italiju , Nemačku, Indiju.

Žrtve suicida su vrlo često bile osobe kod kojih je potvrđena dijagnoza infekcije COVID-19, potom osobe kod kojih je postojala sumnja na infekciju COVID-19, kao i zdravstveni radnici na prvoj liniji fronta. (S Drmić)

Analizom 69 slučajeva suicida u Indiji, tokom Pandemije COVID-19 koji su objavljeni u medijima, utvrđeno je da su najčešći počinioci suicida bili muškarci životne dobi od 19 do 65 godina života. Uzroci suicida utvrđeni psihološkom autopsijom su najčešće bili : strah od posledica COVID infekcije, finansijski problemi i neizvesnost, usamljenost, psihološki pritisak izolacije i karantina. U analizi ovih slučajeva, utvrđeno je i da pored straha od infekcije, psihološki distres tokom Pandemije, doprinosio je nestabilnom mentalnom stanju osobe, što je dodatno bilo izraženo kod osoba koje su već imale mentalne poremećaje i nisu imale kapaciteta da se izbore sa novonastalom situacijom.

Suicid je bio češći kod osoba niskog edukativnog nivoa sa pogrešnom interpretacijom i nedovoljnim saznanjima o samoj infekciji. Iako je strah od COVID-19 infekcije bio dominantni uzrok suicida, najčešći broj osoba na autopsiji je bio COVID 19 negativan. U dva slučajeva suicid je realizovan kao posledica straha zbog kontakta sa COVID 19 pozitivnom osobom, mada same osobe nisu bile obolele. ( Deena Dimple Dsouza et al, 2020 )

Istraživanje koja su rađena u Kini tokom pandemije ( Li W, Y Yang , et al, 2020 ) ukazala su takođe da osobe obolele od COVID-19 mogu osećati strah od težih posledica bolesti, dok osobe koje su suspektne na COVID-19 mogu osećati i strah od samog testiranja ( Xiacugv, et al, 2020 ). Kao posledica ovakvih stanja može se pojaviti usamljenost, anksioznost, poricanje, osećaj beznadežnosti i besperspektivnosti, koji dovodi do suicidalnih razmišljanja. Usamljene i izolovane osobe, zbog neizvesnosti ili očekivanja da li će se simptomi razviti ili ne vode u druge oblike anksioznih poremećaja sa opsesivno kompulzivnim elementima kao što su npr česta provera telesne temperature i preterana česta dezinfekcija.

Suicidalni rizik može biti povećan kod obolelih od COVID-19 infekcije zbog stigmatizacije i izolacije obolelih, kao i njihovih porodica (Gunnel et al, 2020). Isti autori navode da je suicidalni rizik povećan u stanjima izolovanosti zbog policijskog časa, što može voditi ka depresivnom raspoloženju, a to potencijalno može biti i uzrok suicida.

U ovakvim vanrednim situacijama kod osoba sa već postojećim mentalnim oboljenjima, može doci do pogoršanja simptoma bolesti ili se mogu razviti i novi oblici mentalnih poremećaja, posebno depresija, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj. Svi ovi poremećaji mogu nositi sa sobom povećan rizik od suicida.

Kao što smo već naveli, svi ovi poremećaji mogu se javiti kod vulnerabilne populacije, a posebno kod zdravstvenih radnika, koji su tokom pandemije bili izloženi i sindromu burnout, usled dužeg prekovremenog rada, izostanka odmora, i kontinuiranog stresa, rad na prvoj liniji fronta sa obolelim pacijentima. (Drmic S, 2020)

U cilju prevencije suicida, značajno je identifikovati sve ove faktore koji su povezani sa visokim rizikom od suicida. Njihovo rano prepoznavanje i njihova intervencija u krizi je najbitnija za smanjenje učestalosti suicida.

Smatra se da su fizičko distanciranje i izolacija, kao zaštitne mere pandemije imale svoj pozitivan efekat na sprečavanje širenje infekcije u mnogim zemljama. Sa druge strane ove mere su imale i svoj negativan uticaj na funkcionisanje pojedinca, porodice, usled prekida socijalnih kontakata kao i uopšte na javno zdravlje u zemlji i mogu biti preduslov za suicidalno razmišljanje. Posebno je to bilo evidentno kod starijih osoba, jer su imale ograničen pristup društvenim mrežama i internetu, te je time izolovanost bila teže podnošljiva u odnosu na mlađu populaciju ( Y Yang , Li W, et al, 2020 ). Iz navedenih razloga razvijanje i dostupnost socijalnih mreža, putem različitih aplikacija, može umanjiti osećaj usamljenosti, a time i prevenirati suicid.

Ekonomska recesija i kriza u svetu, kao posledica pandemije desila se u svim zemljama kao i u Srbiji; Pogoršanje ekonomski situacija pojedinca i porast nezaposlenosti predstavlja značajan faktor visokog suicidalnog rizika. (Bhulyan A 2020)

Autori ( Nordt at a, 2015) pokazali su na svom modelu da je povezanost kod nezaposlenih nezaposlenosti i suicida u direktnoj koleraciji i da se suicidalni rizik povećava kod nezaposlenih za 20-30%. Iz tih razloga su u svim zemljama bitne hitne intervencije na nivou države, da bi se nezaposlenost smanjila i obezbedila pravovremena finansijska podrška ugroženim porodicama i pojedincima.

Takođe se smatra da prisustvo negativnih i senzacionalističkih informacija u medijima, kao i pogrešnih informacijama na socijalnim društvenim mrežama, sa različitim političkim konatacijama može uticati na pogoršanje mentalnog stanja stanovništva, posebno osetljivih grupa, gde spadaju i osobe sa već postojećim suicidalnim rizikom. To se posebno odnosi i na neprikladne medijske izveštaje o slučajevima suicida, što može nekada i indukovati i kopirati suicid kod osoba koja su već bile u riziku od od suicida. Bitno je minimizirati negativne i pogrešne informacije mas-medija i omogućiti adekvatnu informisanost od strane autoriteta, zdravstvenih profesionalaca u odgovarajućoj oblasti medicine. Mediji zajedno sa zdravstvenim radnicima i istraživačima u datoj oblasti, moraju zajedno sprovesti i poboljšati edukaciju i infomisanost stanovništva o Pandemiji COVID-19. Svakodnevno smo svedoci i sve većeg širenja raznih teorija zavere o nastanku korona virusa, što sigurno izaziva još veću konfuziju i nesigurnost kod predispociniranih osoba (Teovanovic i dr, 2020)

Važno je na nivou države doneti i zakonsku regulativu koja definiše ovu oblast i implimentirati sve one mere koje mogu smanjiti pogrešnu informisanost i staviti je pod kontrolu. Na taj način, možemo i indirektno uticati na smanjenje suicidalnog rizika kod posebno osetljivih grupa osoba, kao što smo već ranije naveli, gde pripadaju osobe sa prethodno dijagnostivanim mentalnim oboljenima, kao što su depresije, bipolarni poremećaj, zavisnost od alkohola i psihoaktivnih supstanci,

Zaštitne protiv epidemiološke mere: (Izolacija, karantin, prekid javnog okupljanja i izmena javnog saobraćaja ), povećali su mogućnost prekida uzimanja redovne terapije i lečenja, a time i pogoršanje osnovne bolesti, a pogotovo kod težih depresija sa suicidalnim rizikom. Kod pacijenata zavisnika od alkohola i droga koji su bili na supstitucionoj terapiji održavanja, usled nerednovnih lekarskih kontrola i uzimanja prepisane terapije, a radi suzbijanja apstinencijalnih simptoma, dolazi do pojave pojačanog korišćenja psihoaktivnih supstanci u ovom stresogenom periodu.

Poremećaji spavanja, pogotovo kod depresivnih osoba, takođe predstavljaju nezavistan i bitan faktor rizika za suicid, te ih posebno treba nadzirati. Iz svih navedenih razloga, kod ove populacije  neophodno je ostvariti kontinuit lečenja i suporta sve u cilju prevencije suicida.

Važno je obratiti poseban nadzor u kriznim situacijama kod osoba koje su u prethodnom periodu, već imale pokušaje suicida, jer to predstavlja značajan faktor za visok rizik od suicida. Pravovremena terapija i psihološka intervencija, što pre je moguće vodi ka efikasnoj prevenciji.

U proceni ovakvih stanja, bitna je primena strukturisanih intervjua i skala (NPR Columbian Suicide Rating Scale), koja daje objektivnu procenu stanja i predstavlja regularni skrining za vurnelarabilnu populaciju, i efikasan metod za otkrivanje osoba sa povećanim suicidalnim rizikom.

Preporučuje se da se skrining na suicid radi kod svih akutnih pogoršanja, kod pacijenata na psihijatrijskim odeljenjima. S obzirom da klinička iskustva pokazuju da ovakva stanja nisu vrlo često bila prepoznata od strane lekara opšte prakse u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, gde su se ovakve osobe u riziku prvobitno javljale na pregled.  

U slučaju pozitivnog skrininga neophodan je dalji individualni, multidisciplinarni pristup u daljem lečenju.

Iskustvo iz prethodne epidemije SARS “Ptičiji grip” (2003) godine, kao i iskustvo tokom trajanja pandemije COVID -19, ukazuju na neophodnost poboljšanja dostupnosti servisa za mentalno zdravlje stanovništa, to se pre svega odnosi na organizaciju centara za mentalno zdravlje u zajednici.

U cilju smanjenja stigmatizacije osoba koje u njima traže psihijatrijsko-psihološku pomoć, ovaj vid zdravstvenih servisa pokazao se mnogo adekvatnijim za podršku osoba u riziku.

Tokom same pandemije i u periodu nakon smanjenja zaštitnih mera i uvođenja vakcinacije, u nekim psihijatrijskim ustanovama u Srbiji (Klinika Laza Lazarević, SBPB dr Slavoljub Bakalović u Vršcu) osnovani su Call centri i telefonske linije za psihosocijalnu podršku našim građanima u kriznim situacijama (kao što je stanje u vreme aktuelne pandemije, kao i u prevenciji suicida, nacionalna SOS – linija koja radi 24 časa)

Preporuka je da se pri centrima za mentalno zdravlje, ili domovima zdravlja organizuju mobilni multidisciplinatirni timovi, koji bi putem kućnih poseta, pružili direktnu podršku našem stanovništvu, ne samo u medicinskom domenu, nego i rešavanje socijalnih problema.

Sva navedena istraživanja tokom Pandemije COVID-19 i aktuelna relevantna saznanja ukazuju na to da je pandemija povezana sa povećanim rizikom za suicid, posebno kod navedenih rizičnih grupa. Čitavo društvo sa zdravstvenim sistemom svake države bi trebalo da učini dodatne napore u cilju minimiziranja faktora rizika, a time i prevenciji suicida.

Multidisciplinirani timski pristup koji bi ukljucivao lekare psihijatre, psihologe, specijalne pedagoge, socijalne radnike mora biti uključeni u praćenje svih navedenih rizičnih grupa tokom Pandemije COVID-19, tako i nakon pandemije, s obzirom na dugoročne posledice ove bolesti, koja uključuje i suicidalno ponašanje.

I bez obzira na nepovoljne okolnosti koje nas u ovom vremenu okružuju, rizik od suicidalnog ponašanja se može značajno smanjiti, ako se brinemo jedni o drugima. Kriza je kolektivna, a ne individualna i niko ne bi trebalo da prolazi kroz nju sam.

 

Literatura:

  1. Jianyu Que , Kai Yuan , Yimiao Gong , Shiqiu Meng , Yanping Bao , Lin Lu: Raising awareness of suicide prevention during the COVID-19 pandemic. Neuropsychopharmacol Rep.2020Dec;40(4):392-395.doi:10.1002/npr2.12141. Epub2020 Oct 6.
  2. Deena Dimple Dsouza 1, Shalini Quadros 1, Zainab Juzer Hyderabadwala 1, Mohammed A Mam: Aggregated COVID-19 suicide incidences in India: Fear of COVID-19 infection is the prominent causative factor.Psychiatry Res. 2020 Aug;290:113145.doi:10.1016 /j.psychres.2020.113145. Epub 2020 May 28.
  3. Predrag Teovanović, Petar Lukić, Zorana Zupan, Aleksandra Lazić, Milica Ninković, Iris Žeželj : Irrational beliefs differentially predict adherence to guidelines and pseudoscientific practices during the COVID-19 pandemic. COGNITIVE PSYCHOLOGY :29 November 2020
  4. David Stuckler , Sanjay Basu, Marc Suhrcke, Adam Coutts, Martin McKee: The public health effect of economic crises and alternative policy responses in Europe: an empirical analysis 2009 Jul 25;374(9686):315-23. doi: 10.1016/S0140-6736(09)61124-7. Epub 2009 Jul 7.
  5. David Gunnell, Louis Appleby, Ella Arensman, Keith Hawton, Ann John, Nav Kapur, Murad Khan, Rory C O'Connor, Jane Pirkis and the COVID-19 Suicide Prevention Research Collaboration Suicide risk and prevention during the COVID-19 pandemic. The Lancet psychiatry, VOLUME 7, ISSUE 6, P468-471, JUNE 01, 2020
  6. Stipe Drmić, Lea Murn: SINDROM SAGORIJEVANJA MEĐU ZDRAVSTVENIM RADNICIMA U PANDEMIJI BOLESTI COVID-19 https://doi.org/10.48188/hczz.1.1.6
  7. Yuan Yang , Wen Li , Qinge Zhang , Ling Zhang , Teris Cheung , Yu-Tao Xiang: Mental health services for older adults in China during the COVID-19 outbreak. The Lancet psychiatry, VOLUME 7, ISSUE 4, E19, APRIL 01, 2020
  8. WHO ( 2007) : Mental health: strengthening mental health promotion 
    https://www.who.int/
  9. Cuneyt Evren , Bilge Evren , Ercan Dalbudak , Merve Topcu , Nilay Kutlu: Measuring anxiety related to COVID-19: A Turkish validation study of the Coronavirus Anxiety Scale. Death Stud, 2020 Jun 3;1-7. doi: 10.1080/07481187.2020.1774969