I UVOD
Od decembra 2019. nova koronavirusna bolest 2019 (kovid 19) proširila se iz Vuhana u druge gradove u Kini, a zatim i na ostatak sveta. U martu 2020. SZO je proglasila pandemiju kovida 19. To je bio signal za SZO, institucije javnog zdravlja i vlasti u gotovo svim zemljama sveta, za sprovođenje neophodnih mera prevencije i zaštite u cilju suzbijanja epidemije kovida 19. Uspostavljene su strategije za suzbijanje širenja bolesti koje su, pored higijensko-sanitarnih mera, podrazumevale i mere kao što su karantin ((samo)izolacija) ljudi i socijalno distanciranje (pravilnije fizičko distanciranje). Srbija je 15. marta 2020. godine proglasila vanredno stanje zbog opasnosti od širenja koronavirusa.

Pandemija kovida 19 predstavlja globalnu krizu koja, pored toga što ugrožava fizički integritet ljudi, zajedno sa uvedenim merama izolacije neminovno pogađa i mentalno zdravlje stanovništva. U dostupnoj literaturi još uvek je malo istraživanja koja bi potvrdila očekivane posledice kovida 19 po mentalno zdravlje, ali nas iskustvo i literatura iz ranijih sličnih epidemija (španska groznica, SARS, MERS, H1N1...) upozoravaju da se nakon okončanja pandemije kovida 19 može očekivati epidemija mentalnih poremećaja.
Neizvesnost koje oboljenje, ali i sam kontekst indukuju, moguće posledice istih (po zdravlje, ekonomski status, porodične, emotivne i socijalne relacije i sl.) može kod osoba i bez istorije mentalnih bolesti biti uzrok ili okidač pojave različitih „kriznih“ mentalnih poremećaja – od povišene anksioznosti, napada panike, nesanice, depresije, ispoljavanja autodestruktivnog i heteroagresivnog ponašanja, posttraumatskog stresnog poremećaja, problema sa koncentracijom, povećane upotrebe alkohola, cigareta i drugih psihoaktivnih supstanci sve do pojave psihotičnih simptoma. Posebno treba istaći i povećan rizik od samoubistava, kao i povećanu stopu porodičnog nasilja. Takođe, akcenat se stavljao i na dementne osobe, koje, zbog propisanih mera izolacije, nisu mogle da budu zbrinute na najadekvatniji način, te je u dostupnoj literaturi sve više podataka o pogoršanju psihičkog stanja ove grupe pacijenata.

Globalna pažnja je u ovoj fazi epidemije u velikoj meri usmerena na zaražene pacijente i medicinsko osoblje prve linije, zatim na osetljive grupe ljudi (osobe starije od 65 godina, decu, trudnice, osobe s komorbiditetima, pre svega sa šećernom bolesti, KVS i plućnim oboljenjima, sa malignitetima, gojazne osobe), pri čemu je zanemareno nekoliko marginalizovanih populacija u društvu, dominantno populacija osoba sa psihijatrijskim poremećajima. Kod osoba sa već dijagnostikovanim mentalnim poremećajima pandemija kovida 19 i mere za suzbijanje širenja virusa dovode do niza nepovoljnih stresogenih promena (npr. promena uobičajne rutine funkcionisanja zbog kojih su se osećali dobro i bezbedno, poremećaj redovnih kontrolnih pregleda i dr.) što, uz napred navedena strahovanja, za posledicu ima pogoršanje njihovih hroničnih mentalnih poremećaja.

Ne treba zaboraviti i na pacijente sa infekcijom kovid 19, koji su nakon lečenja antivirusnim lekovima razvili brojne psihijatrijske poremećaje, uključujući anksioznost, strah, depresiju, nesanicu, pa i psihotične simptome.
Psihotični simptomi predstavljaju ključnu distinktivnu komponentu različitih vrsta i oblika psihoza. Oni se mogu ispoljiti sa promenljivom učestalošću i ozbiljnošću u sklopu shizofrenije, paranoidnih psihoza, bipolarnog afektivnog poremećaja, depresije, komplikacija poremećaja ličnosti, različitih oblika staračke demencije, simptomatskih i reaktivnih psihoza.

II Stres, kovid 19 i psihoze
Stres predstavlja odgovor organizma na izloženost stresnim faktorima i može biti uzrok raznih psihopatoloških ispoljavanja. U psihološkom smislu stresni faktori su situacije koje osoba percipira kao ekstremne i van svoje kontrole, odnosno bez mogućnosti značajnijeg upliva na tok tih događaja. Stres po trajanju može biti akutan ili hroničan, što takode utiče na njegov ishod na psihičkom planu. Kao krajnji efekat kod hroničnog stresa se registruju razne anksiozno-depresivne dekompenzacije, psihosomatske bolesti ili on moze biti uvod u zloupotrebu psihoaktivnih supstanci.

Akutni stres može biti uzrok reaktivnih psihoza ili okidač za egzacerbaciju endogenih psihoza. Epidemija kovida 19 i proglašenje vanrednog stanja, sa svim pratećim merama za suzbijanje širenja koronavirusa, po svim karakteristikama odgovaraju stresogenim faktorima ekstremno visokog potencijala da izazovu različite vrste mentalnih poremećaja.

Psihotični poremećaji predstavljaju veliku grupu mentalnih poremećaja različitih dijagnoza, od kojih su neki celoživotni i onesposobljavajući (kao npr. shizofrenija, shizoafektivni poremećaji, perzistentni sumanuti poremećaj ili shizotipalni poremećaj), dok su drugi prolazni i kratkotrajni, predstavljaju epizodu (akutni prolazni psihotični poremećaj) i mogu da prođu bez oštećenja psihičkih funkcija. Pri dijagnozi psihoza karakteristična je odsutnost jedinstvenog i patognomoničnog znaka, ali ono što je zajedničko svim psihotičnim poremećajima i smatra se ključnim jesu sumanute misli, halucinacije, dezorganizirano ponašanje ili ponašanje pod uplivom psihotičnih sadržaja.

Psihoze mogu biti uzrokovane različitim činiocima, mogu imati različite kliničke slike i manifestovati se kombinacijom najrazličitijih simptoma.
Reaktivne psihoze su u velikoj meri ili gotovo u potpunosti izazvane skorašnjim delovanjem nekog izrazito nepovoljnog spoljašnjeg činioca, to jest psihičkog traumatskog doživljaja. Njihova karakteristika je da traju ograničeno vreme, tj. da im je prognoza dobra. Često se u literaturi za reaktivne psihoze koristi i sinonim psihotična reakcija. Sam naziv govori o tome da se nastanak ovih psihoza vezuje za snažnije delovanje raznih nepovoljnih činilaca psihosocijalne prirode. Takođe se pretpostavlja da osobe koje na psihotičan način reaguju na stresogeni faktor imaju određeni psihopatološki potencijal. Taj potencijal je veoma različit kod ljudi i kreće će od zanemarljivo malog do ekstremno visokog.

Klinička ispoljavanja reaktivnih psihoza zavise od specifičnih individualnih odlika strukture ličnosti, od najdubljih slojeva te strukture (jezgra) ili, tačnije, od specifičnih defekata, odnosno slabosti integracije ličnosti. Najčešće se ispoljavaju u vidu akutne paranoidne reakcije, psihotičnog depresivnog reagovanja, reaktivne psihotične uzbuđenosti, reaktivne psihotične konfuznosti, izražene „psihotične“ anksioznosti i sl.

Simptomatske psihoze se javljaju kao posledica oštećenja mozga kod različitih bolesti. Najčešće se javljaju u akutnom obliku pod kliničkom slikom delirijuma, a u hroničnom obliku pod slikom demencije. Simptomatske psihoze akutnog tipa javljaju se relativno često tokom pojedinih infektivnih bolesti, a mogu se javiti u akutnom ili hroničnom obliku kod avitaminoze, intoksikacija, alkoholizma itd. Najnovija saznanja o koronavirusu govore da, osim što on primarno oštećuje respiratorni trakt, pokazuje i sposobnost da ošteti i moždane strukture, što za posledicu može imati kako neurološke, tako i psihijatrijske simptome.

Toksičke psihoze su psihotična stanja uslovljena delovanjem različitih otrova, lekova (većih doza od terapijskih ili kombinacije više lekova), alkoholom, narkoticima. Pripadaju grupi tzv. organskih psihoza. U akutnoj fazi psihopatološki ih karakteriše delirijum ili konfuzno stanje. U ovoj fazi toksičke psihoze obično su reverzibilne i imaju dobru prognozu. U hroničnoj fazi karakteriše ih demencija i često su ireverzibilne. U dostupnim objavljenim radovima, pre svega kineskih autora, uočeno je da neki od pacijenata sa kovidom 19 nakon lečenja antivirusnim lekovima mogu razviti brojne psihijatrijske simptome, uključujući anksioznost, strah, depresiju, nesanicu, psihotične simptome, psihomotorni nemir, sve do agitacije, mada za to još nema ubedljivih dokaza.

III Kovid 19 i pacijenti s hroničnim psihozama
Zanemarivanje uticaja epidemije na pacijente koji boluju od hroničnih psihotičnih poremećaja ne samo da ometa sprečavanje daljeg širenja kovida 19 već i povećava već postojeće zdravstvene nejednakosti. Samo u Kini 173 miliona ljudi živi sa psihijatrijskim poremećajima, a zanemarivanje i stigmatizacija ovih poremećaja i dalje preovladavaju u društvu gotovo u celom svetu.

Kada se pojave epidemije, ljudi sa psihijatrijskim poremećajima su uglavnom podložniji infekcijama iz više razloga.
Najpre, psihijatrijski poremećaji mogu povećati rizik od infekcija, uključujući i zapaljenje pluća. Poznato je da pacijenti sa ovim poremećajima imaju nezdrave životne stilove, poput pušenja, gojaznosti i neaktivnosti, što posledično produbljuje medicinska stanja koja vode njihovoj povećanoj smrtnosti i morbiditetu. Istraživanja govore da je skraćenje životnog veka ljudi sa teškim mentalnim oboljenjima od 13 do 30 godina. Kardiovaskularne bolesti i koronarna bolest i dijabetes tipa 2 najčešći su somatski komorbiditeti u ovoj populaciji. Ovo naglašava veću vulnerabilnost za ozbiljne komplikacije kovida 19 kod osoba sa teškim mentalnim bolestima. Moguća objašnjenja uključuju oštećenje kognitivnih funkcija, slabu svest o riziku, što posledično dovodi do nedovoljne istrajnosti u sprovođenju mera lične zaštite kod pacijenata, kao i zatvorenost psihijatrijskih odeljenja.

Drugo, osobe zaražene SARS-CoV-2 sa teškim akutnim respiratornim sindromom, koji rezultira kovidom 19, a koje imaju mentalne poremećaje, mogu biti izložene većim barijerama za pravovremeni pristup zdravstvenim uslugama usled diskriminacije povezane sa mentalnim smetnjama u zdravstvenim ustanovama. Uz to, komorbiditet psihijatrijskih poremećaja i kovida 19 učiniće lečenje težim i potencijalno manje efikasnim.

Treće, epidemija kovida 19 izazvala je paralelnu epidemiju straha, anksioznosti i depresije. Osobe s mentalnim smetnjama mogle bi da budu pod većim uticajem emocionalnih odgovora koje je izazvala epidemija kovida 19, što bi rezultiralo recidivima ili pogoršanjem već postojećeg psihijatrijskog stanja zbog velike podložnosti stresu u poređenju s opštom populacijom.
Konačno, mnogi ljudi s mentalnim poremećajima dolaze na redovne ambulantne preglede radi kontrolnih pregleda i recepata. Međutim, nacionalni propisi o putovanjima i karantinu doveli su do toga da je teže i nepraktičnije dolaziti na ove redovne ambulantne preglede.

IV MOGUĆE TERAPIJSKE INTERVENCIJE I PREPORUKE
IV 1. Medikamentozna terapija
U terapiju, u zavisnosti od simptoma u kliničkoj slici, uključuju se različiti psihofarmaci kao što su: anksiolitici, antipsihotici, antidepresivi, stabilizatori raspoloženja, hipnotici, prokognitivni lekovi. Osnovni fokus lečenja su kontrola nemira, neprilagođenog ponašanja, psihotičnih simptoma, redukcija autoagresivnog i heteroagresivnog ponašanja, regulisanje nesanice, uznemirenosti i sl.

Tri su vodeća izazova za primenu medikamentozne terapije:
1. pacijenti sa psihijatrijskim poremećajima koji mogu biti zaraženi kovidom 19
2. pacijenti sa infekcijom kovidom 19 koji, posle lečenja antivirusnim lekovima, mogu razviti brojne psihijatrijske simptome, pa i psihotične
3. osobe koje nemaju istoriju mentalnih poremećaja, niti su zaražene koronavirusom, ali koje zbog celokupnog konteksa pandemije i mera zaštite (izolacija, karantin, ograničeno kretanje, problemi u porodičnom okruženju u uslovima izolacije i sl.) mogu razviti određene psihičke simptome

Kod pacijenata sa dijagnostikovanim hroničnim psihotičnim poremećajima preporučuje se nastavak dosadašnje psihofarmakoterapije ukoliko je bolest u remisiji. U slučaju pogoršanja simptoma bolesti, odnosno sumnje na relaps, potrebno je kontaktirati sa nadležnim psihijatrom i/ili se javiti u hitnu psihijatrijsku službu.

Ukoliko je pacijent sa psihijatrijskim poremećajem, hroničnim ili prolaznim, zaražen kovidom 19, najčešće korišćeni antivirusni lekovi (lopinavir/ritonavir, hlorokin/hidrohlorokin i antibiotici) moraju se koristiti u kombinaciji sa psihotropnim lekovima, uključujući antipsihotike, antidepresive i anksiolitike. Ako se antivirusni lekovi koriste bez dodatnih lekova, pacijenti sa hroničnim psihijatrijskim poremećajima mogu imati relaps svoje bolesti. Osim toga, pacijenti mogu ispoljiti impulsivnost, autoagresivno, heteroagresivno ili druga abnormalna ponašanja. Zbog toga su psihotropni lekovi neophodni kako bi se izbegli ovi i drugi bihevioralni problemi.

Kombinacija antivirusnih i psihotropnih lekova treba da se razmatra u kontekstu potencijalnih interakcija lekova. Većina antipsihotika i antivirusnih lekova koristi citohrom P450 (CYP) enzime za svoj metabolizam. Kako se sedativi i hipnotici, poput oksazepama i lorazepama, ne metabolišu od CYP sistema, oni su prilično bezbedni za korišćenje u kombinaciji sa preporučenim antivirusnim lekovima.

S obzirom na podnošljivost i minimalne P450 interakcije, antidepresivi (citalopram, escitalopram itd.), antipsihotici (olanzapin, aripiprazol) i valproati mogu se smatrati bezbednim u kombinaciji s antivirusnim lekovima. Treba posebno voditi računa da se spreče interakcije lekova kada se psihotropni lekovi koriste se u kombinaciji sa antivirusnim lekovima.

Tabela 1. Dosadašnja dostupna saznanja o interakciji različitih psihofarmaka sa lekovima koji se koriste u lečenju kovid 19 infekcije

Kod agitiranih i uznemirenih bolesnika (bilo da boluju od shizofrenije ili nekog drugog psihotičnog poremećaja ili pak kod delirantnih kliničkih slika inače nepsihotičnih bolesnika) preporučljivo je koristiti haloperidol, najčešće u parenteralnoj formi. S druge strane, benzodijazepini se ne preporučuju zbog delovanja na centar za disanje, s obzirom na dejstvo koronavirusa na respiratorni sistem.

U akutnim psihotičnim stanjima može biti neophodna i hospitalizacija radi zaštite okoline od bolesnikovog agresivnog ponašanja, suicidalnosti, egzacerbacije bolesti kod pacijenata sa hroničnim psihotičnim poremećajima, što u skladu sa propisanim merama sprečavanja širenja koronavirusa zahteva posebnu reorganizaciju psihijatrijskih odeljenja u toku epidemije kovida 19.
Što se tiče treće grupe pacijenata, odnosno osoba koje nemaju istoriju psihičkih smetnji, a u uslovima pandemije i mera sprečavanja širenja koronavirusa razvijaju određene psihičke simptome, prva linija pomoći su psihološko-socijalne i psihoterapijske intervencije. Tek ukoliko dođe do produbljivanja simptomatologije, treba razmisliti o uvođenju psihofarmaka.
IV 2. Psihosocijalne i psihoterapijske intervencje i pandemija kovida 19
Već na početku pandemije mnoge zemlje su napravile ili aktivirale već postojeće programe za psihološke krizne intervencije za tretman hitnih slučajeva u javnom zdravstvenom sektoru. Ovi programi su podrazumevali psihološko-psihijatrijsku podršku kako osobama u opštoj populaciji, pre svega onim koji su, prema procenama i iskustvima iz prethodnih epidemija, bili pod većim rizikom za pojavu psihičkih smetnji (deca i adolescenti, osobe starije od 65 godina, psihijatrijski pacijenti, uključujući i ljude koji imaju probleme sa zavisnošću od supstanci), tako i osobama obolelim od kovida 19. Posebni programi psihološko-psihijatrijske podrške su se odnosili na pomagače na „prvoj liniji“ , uključujući lekare, sestre i ostale pomagače koji su učestvovali u zbrinjavanju i lečenju obolelih od koronavirusa.

Mnoge psihijatrijske ustanove u svetu, pa i u Srbiji, otvorile su tzv. SOS telefonske linije za osobe kojima je bila potrebna psihološko-psihijatrijska podrška i pomoć. Koristili su se i drugi vidovi savremene komunikacije, društvene mreže, Skajp, Vajber. Takođe, na sajtovima različitih zdrastvenih ustanova, udruženja psihijatara i psihologa, različitih organizacija civilnog društva su se postavljale preporuke i smernice kako za samopomoć, tako i za način kako da dođu do profesionalne pomoći u uslovima karantina i izolacije i u uslovima kada je dobar deo zdrastvenog sistemasa svojim raspoloživim kapacitetima bio usmeren na zbrinjavanje zaraženih u tzv. kovid bolnicama.
Intervencije treba da se zasnivaju na sveobuhvatnoj proceni faktora rizika koji dovode do psiholoških/psihijatrijskih problema, uključujući loše mentalno zdravlje i pre krize, težak gubitak, samopovređivanje ili povređivanje članova porodice, životno ugrožavajuće okolnosti, paniku, separaciju od porodice i nizak prihod domaćinstva.

SAFER-R model krizne intervencije
1. Stabilizacija situacije
o Procenite uticaj neposredne okoline na osobu u krizi.
o Izgradite odnos poverenja na osnovu bilo čega što imate zajedničko.
o Pošaljite poruku prihvatanja i pitajte šta je osobi potrebno.

2. Prihvatanje da kriza postoji
o Aktivno slušanje – postavljajte pitanja; ne pretpostavljajte šta sagovornik želi da kaže, već pitajte; ako vam je nešto nejasno – tražite od sagovornika da pojasni; povremeno svojim rečima ponovite ono što sagovornik govori.
o Saslušajte do detalja kako se osoba oseća.
o Koristite empatične, reflektivne odgovore.

3. Olakšavanje razumevanja
o Validizujte doživljaj povređenosti.
o Koncentrišite se na detalje kako se osoba oseća.
o Koristite parafraziranje rečenica osobe sa kojom pričate („ako vas dobro razumem...“, „drugim rečima...“ itd.). U ovome nemojte preterivati.
o Simptomi su u suštini „normalna“ reakcija na ekstremno stresni događaj.
o Odagnajte mitove o sopstvenoj slabosti ili o tome da će osoba poludeti. Reakciju pripišite situaciji, a ne ličnoj slabosti.
o Ne osuđujte i ne minimizirajte problem.
o Izbegavajte rečenice poput „znam kako se osećaš“ ili „drugi se osećaju mnogo gore“.

4. Ohrabrite adaptivno suočavanje sa situacijom
o Ovo je najaktivnija faza – koriste se psihološke ili bihevioralne intervencije.
o Mogu se koristiti tehnike relaksacije.
o Odložite impulsivne promene.

5. Povratak na funkcionisanje ili upućivanje na dalje lečenje
o Zahteva kontrolu nakon inicijalnog kontakta.

Pri radu sa osobama u krizi:
o Ne minimizirajte problem.
o Ne ubeđujte se.
o Nađite zajedničku tačku.

Kod rada u toku pandemije kovida 19:
o Pomerite narativ sa broja umrlih na broj preživelih/oporavljenih.

Preporuke za psihološke intervencije razvilo je i Odeljenje za mentalno zdravlje i prevenciju zavisnosti SZO, koje ciljaju različite grupe pomagača kako bi pružile podršku psihičkoj i psihosocijalnoj dobrobiti tokom pandemije kovida 19. Ove preporuke se mogu naći na sledećem linku: https://www.who.int/teams/mental-health-and-substance-use/covid-19

V ZAKLJUČAK
Pandemija kovida 19 predstavlja globalnu krizu, koja pored toga što ugrožava fizički integritet ljudi, zajedno sa uvedenim merama izolacije neminovno pogađa i mentalno zdravlje stanovništva.
Epidemije nikada ne pogađaju celu populaciju podjednako, a nejednakosti mogu uvek da pokrenu širenje infekcija. U riziku je opšta populacija, odnosno osobe bez istorije mentalnih poremećaja, kod kojih može doći do ispoljavanja najrazličitijih oblika „kriznih“ mentalnih poremećaja (od povišene anksioznosti, napada panike, depresije pa sve do pojave psihotičnih simptoma), ali i populacija osoba sa već dijagnostikovanim hroničnim mentalnim poremećajima. Tokom ove epidemije čulo se malo glasova ove velike, ali ranjive populacije ljudi koji imaju psihijatrijske poremećaje. Kod osoba sa već dijagnostikovanim mentalnim poremećajima pandemija kovida 19 i mere za suzbijanje širenja virusa dovode do niza nepovoljnih stresogenih promena što za posledicu može da ima pogoršanje njihovih hroničnih mentalnih poremećaja.

Psihotični simptomi kao ključne distinktivne komponente različitih vrsta i oblika psihoza koje se mogu pojaviti u uslovima pandemije kovida 19 (reaktivne, simptomatske, toksične), kao i egzacerbacije hroničnih psihoza se leče, u zavisnosti od kliničke slike, različitim psihofarmacima kao što su: antipsihotici, antidepresivi, anksiolitici, stabilizatori raspoloženja, hipnotici, prokognitivni lekovi. Ukoliko je pacijent sa psihijatrijskim poremećajem, hroničnim ili prolaznim, zaražen kovidom 19, najčešće korišćeni antivirusni lekovi (lopinavir/ritonavir, hlorokin/hidrohlorokin i antibiotici) moraju se koristiti u kombinaciji sa psihotropnim lekovima, pritom vodeći računa o njihovim međusobnim inerakcijama. S obzirom na podnošljivost i minimalne P450 interakcije, antidepresivi (citalopram, escitalopram itd.), antipsihotici (olanzapin, aripiprazol) i valproati mogu se smatrati bezbednim u kombinaciji sa antivirusnim lekovima. Kod agitiranih i uznemirenih bolesnika (bilo da boluju do shizofrenije ili nekog drugog psihotičnog poremećaja ili pak kod delirantnih kliničkih slika inače nepsihotičnih bolesnika) preporučljivo je koristiti haloperidol, najčešće u parenteralnoj formulaciji. S druge strane, benzodijazepini se ne preporučuju zbog delovanja na centar za disanje, s obzirom na dejstvo koronavirusa na respiratorni sistem.

U skladu sa integrativnim pristupom u lečenju pacijenata sa mentalnim poremećajima, značaj u pružanju pomoći vulnerabilnim osobama u toku pandemije kovida 19 imaju i psihosocijalne i psihoterapijske intervencije. Za osobe koje nemaju istoriju psihičkih smetnji, a u uslovima pandemije i mera sprečavanja širenja koronavirusa razvijaju određene psihičke simptome, ove intervencije su prva linija pomoći putem raznih programa, SOS telefona, Skajpa, Vajbera i drugih vidova savremene komunikacije.

U dostupnoj literaturi još uvek je malo istraživanja koja bi potvrdila očekivane posledice kovida 19 po mentalno zdravlje, ali nas iskustvo i dostupna literatura iz ranijih sličnih epidemija (španska groznica, SARS, MERS, H1N1...) upozoravaju da se nakon okončanja pandemije kovida 19 može očekivati epidemija različitih mentalnih poremećaja. U publikovanim radovima se već govori o „cunamiju mentalnih problema“, koji se talože tokom mera ograničenja.

Kao profesionalci u oblasti mentalnog zdravlja, pozivamo na pravovremeno, adekvatno i sveobuhvatno sagledavanje problematike poremećaja mentalnog zdravlja kao posledice pandemije kovida 19.



LITERATURA
1. Brown E., Richard Gray R., Samantha Lo Monaco S., O'Donoghue B., Nelson B., Thompson Shona Francey A., Pat McGorry P. The potential impact of COVID-19 on psychosis: A rapid review of contemporary epidemic and pandemic research. Schizophrenia Research, Article in press, Available online: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7200363/
2. Brooks, S. K., Webster, R. K., Smith, L. E., Woodland, L., Wessely, S., Greenberg, N., et al. 2020. The psychological impact of quarantine and how to reduce it: rapid review of the evidence. Lancet 395 (March (10227)), 912–920.
3. Dong L., Bouey J., Early Release – Public Mental Health Crisis during COVID-19Pandemic, China – Volume 26, Number 7, Emerging Infectious Diseases journal – CDC26.
4. Liu, S., Yang, L., Zhang, C., Xiang, Y.-T., Liu, Z., Hu, S., et al., 2020. Online mental
healthservices in China during the COVID-19 outbreak.Lancet Psychiatry 7, April (4), e17–8.
5. National Health Commission of the People’s Republic of China (NHCC). Diagnosis and Treatment Guideline of COVID-19 (Version 5). NHCC, 2020 (http://www.gov.cn/zhengce/zhengceku/2020-02/09/content_5476407.htm)
6. Mak, I. W. C., Chu, C. M., Pan, P. C., Yiu, M. G. C., Chan, V. L., 2009. Long-termpsychiatricmorbidities among SARS survivors. Gen. Hosp. Psychiatry 31, 318–326.
7. Qiu, J., Shen, B., Zhao, M., Wang, Z., Xie, B., Xu, Y., 2020. A nationwide survey ofpsychological distress among Chinese people in the COVID-19 epidemic: implicationsand policy recommendations. Gen. Psychiatry 33.
8. Xiang, Y. T., Yang, Y., Li, W., Zhang, Ling, Zhang, Qinge, Cheung, Teris, Ng, Chee H.,Timely mental health care for the 2019 novel coronavirus outbreak is urgentlyneeded. Lancet. Psychiatry 7, 228–229.
9. Zhang J., Lu H., Zeng H., et al. 2020. The differential psychological distress of populationsaffected by the COVID-19 pandemic [published online ahead of print, 2020 Apr15]. Brain Behav Immun.
10. Wang C., Horby P. W., Hayden F. G., Gao G. F. A novel coronavirus outbreak of global health concern. Lancet 2020; 395(10223): 470–3.
11. https://www.actavis.rs/terapeutske-oblasti/Psihijatrija/article-pages/program-rane-detekcije-i-intervencije-u-psihozama/
12. http://www.euro.who.int/en/media-centre/sections/statements/2020/statementphysical-and-mental-health-key-to-resilience-during-covid19pandemic?
13. https://www.hlz.hr/wp-content/uploads/2020/03/PSIHOLOSKI-ASPEKTI-HPD.pdf
14. http://www.plivamed.net/aktualno/clanak/15534/COVID-19-Lijecenje-bolesnika-sa-shizofrenijom-i-drugim-psihoticnim-poremecajima.html
15. https://psychosocialinnovation.net/2020/03/18/briga-o-mentalnom-zadravlju-za-vreme-epidemije-covid-19/
16. http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0351-2665/2000/0351-26650004001k.pdf
17. http://www.zjz.org.rs/psiholoske-intervencije-i-pandemijska-kriza/