Prikaz tipičnog pacijenta:

U ordinaciju izbranog lekara dolazi pacijent sa žalbama na neki od sledećih simptoma: hronični umor ili opšta slabost, glavobolju, bol u grudima, problem sa zglobovima, nespecifičnim bolovima u genitalijama, ima problem s digestivnim traktom (mučnina, povraćanje, proliv, zatvor), poremećaj menstrualnog ciklusa, seksualnu nezainteresovanost, bol pri polnom odnosu, impotenciju, teškoće mokrenja, učestalo mokrenje, vrtoglavicu, ukočenost udova ili gubitak kontrole njihovih pokreta, napade koji podsećaju na epilepsiju, utrnulost pojedinih delova tela, poremećaj čula vida i sluha, poremećaj govora, teškoće gutanja ili osećaj knedle u grlu…..

–Detaljnim dijagnostičkim procedurama nije moguće naći uzrok, odnosno oštećenje organa ili njegove funkcije

– Postoji jasna povezanost nastanaka i održavanja simptoma sa nekim psihološkim faktorima 

– Uprkos negativnim dijagnostičkim nalazima i razuveravanjima lekara, pacijenti nastavljaju sa daljim traganjem za uzrokom

Somatoformni poremećaji predstavljaju grupu poremećaja kod kojih su jedan ili više telesnih simptoma u osnovi psihičkog poremećaja. 

Simptomi somatoformnog poremаćaja najčešće ukazuju na neku organsku bolest, pa se ovi pacijenti prvo obraćaju lekarima opšte prakse, neurolozima, internistima, dermatolozima ili hirurzima, a tek na kraju stignu do psihijatra.

Prevalenca poremećaja kreće se od 10 do 30 odsto. 

Od specifičnih somatoformnih poremećaja najčešće se javlja hipohondrijski poremaćaj, sa učestalošću od 3 do 13 odsto u opštoj populaciji.

Somatoformni poremećaj je s ekomskog aspekta izrazito skup. Procena je da u SAD 10–20 odsto ukupnog zdravstvenog budžeta odlazi na pacijente koji somatizuju ili imaju hipohondrijske smetnje.

U međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB10, somatoformni poremećaj označen je šifrom F45, a svrstan je u širu grupu neurotskih, sa stresom povezanih i somatoformnih poremećaja (F40–F48)

Šta somatoformni poremećaj čini posebnim?

U fokusu žalbi su telesne tegobe. I oboleli od nekog drugog anksioznog ili depresivnog poremećaja mogu da se žale na različite telesne tegobe, ali su one uglavnom sporedne i prolazne i nisu u fokusu pacijentovih žalbi.

Poremaćaj nije nastao pod dejstvom nekih lekova ili psihoaktivnih supstanci i nije deo nekog drugog psihičkog poremećaja.

Stvaraje simptoma nije svesno i to somatoformni poremećaj razlikuje od simulacije.

Razlika  somatoformnog poremećaja i psihosomatskih bolesti. 

Dok kod  psihosomatskih oboljenja postoji realno oštećenje organa i/ili funkcije organa, a psihički simptomi su direktno povezani sa razvojem poremećaja i znatno utiču na pogoršanje bolesti, kod somatoformnih poremećaja nema realnog oštećenja organa, niti njegove funkcije.

Ko najčešće oboleva?

Najčešće se somatizacija javlja kod osoba koje imaju problem sa prepoznavanjem kako sopstvenih osećanja tako i emocija drugih ljudi. Za ove osobe najčešće kažemo da su aleksitimične (bez re;i za emocije). One nisu u mogućnosti da opišu ili razlikuju sopstvena

osećanja, preokupirani su detaljima u spoljašnjem okruženju, hiperadaptirani, imaju nisko osećanje unutrašnjeg identiteta, sklonost pasivno-depresivnoj zavisnosti te u sluačju gubitka reaguju bespomoćno očajanjem i izbijanjem telesne simptomatologije. 

U međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-10) somatoformni poremećaji dele se na:

Somatizacioni poremećaj 

Najčešće počinje pre tridesete godine, a može trajati duži niz godina. Osobe sa ovim poremećajem imaju brojne i učestale telesne tegobe koje znatno narušavaju njihovo funkcionisanje. Za postavljanje dijagnoze neophodno je da simptomi traju najmanje dve godine.

Hipohondrijski poremećaj. Najčešće počinje između dvadesete i tridesete godine. Osoba je preokupirana idejom da je obolela od nekog ozbiljnog organskog poremećaja i stalno se žali na somatske tegobe. Normalne telesne senzacije se doživljavaju kao znak upozorenja na neku tešku još uvek nedijagnostikovanu bolest. Uključuje i dismorfofobiju (preokupiranost „lošim izgledom“ nekog organa ili dela tela, koji realno izgleda normalno).


Perzistentni somatoformni bolni poremećaj. Karakterišu ga stalne žalbe na trajni, jak i iscrpljujući bol. Najčešće je to glavobolja, bol u leđima ili u predelu lica. Smatra se da poremećaj nastaje kao nesvesna težnja da se izbegnu svakodnevne obaveze i odgovornost.


Somatoformna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema. Manifestuje se nizom simptoma prenadraženosti vegetativnog nervnog sistema. Žalbe pacijenata najčešće se odnose na palpitacije, znojenje, crvenilo, tremor ili  bol, žarenje, težinu, stezanje, osećaj nadutosti.


Nediferencirani somatoformni poremećaj. Odlikuje se brojnim promenljivim i stalnim žalbama na više telesnih tegoba, osećajem zamora i gubitkom apetita.

Somatoformni poremećaji predstavljaju izazov u terapijskom smislu, budući da obolele osobe ne prihvataju bilo kakvo drugo objašnjenje svojih simptoma i njihove ozbiljnosti. Smatra se da, izuzev antidepresiva iz grupe SSRI, kod hipohondrijskog poremećaja, koji uključuje i depresivni ili anksiozni poremećaj u komorbiditetu, treba izbegavati farmakoterapijski tretman. Metod izbora u psihoterapijskom radu je kognitivno-bihejvioralna terapija.

 

Literatura:

Kaplan HI, Sadock BJ.(1998) Somatoform disorders.In Synopsis of Psychiatry. Behavioral Sciences/ Clinical Psychiatry(eighth ed.),pp.629-645. Baltimore, Maryland, USA: Lippincott Williams & Wilkins

Hollifield MA.(2005.) Somatoform Disorders. In Comprehensive Textobook of Psychiatry (edc Kaplan &Sadock, eight ed.)pp. 1800-1828. Philadelphia, USA: Lippinicott Williams & Wilkins

Nemiah J: Alexithymia: Teoretical consideraton. Psy chother Psy chosom 1977; 28:199-20 6. 

Svetska zdravstvena organizacija: MKB-10 Klasifikacija mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.