Antipsihotici (ranije korišćen termin neuroleptici) spadaju među najvažnije lekove današnjice. Oni su promenili tok najtežih duševnih bolesti, omogućili prvi put u istoriji tretman obolelih van azila i bolnica i izvršili ogroman uticaj na teoriju i praksu psihijatrije.

Otkad su francuski psihijatri Žan Dele (Jean Delay) I Pjer Deniker (Pierre Deniker) 1952. uveli u kliničku praksu hlorpromazin, sintetisan je veći broj lekova koji imaju antipsihotički efekat. Ovi lekovi ublažuju ili uklanjaju psihotične simptome: halucinacije, sumanuto mišljenje, bizarno ponašanje, disociran misaoni tok, agitaciju. Uobičajeno se za antipsihotike starije generacije u stručnoj literaturi koristi termin „tipični (konvencionalni) antipsihotici“. Poslednjih decenija u kliničkoj praksi u upotrebi je veći broj novih antipsihotičnih lekova koji imaju manju učestalost neželjenih dejstava i povoljno utiču na tzv. Negativne shizofrene simptome, na koje uglavnom nisu delovali klasični antipsihotici. Ovi antipsihotici novije generacije u stručnoj literaturi se uobičajeno označavaju terminom „atipični antipsihotici,,
Izbor antipsihotične terapije nikada nije rutinski postupak. Pored dokazane efikasnosti u terapiji određenog poremećaja, neophodno je uzeti u obzir bezbednost i podnošljivost leka, kao i stepen prihvatanja predložene terapije kod pacijenta. Razlike u profilu neželjenih dejstava predstavljaju jedan od važnih faktora odlučivanja pri izboru antipsihotične terapije za svakog pacijenta, sa ciljem održavanja zadovoljavajućeg kvaliteta života i kvalitetne saradljivosti, što doprinosi pozitivnom ishodu lečenja. Neželjena dejstva antipsihotika mogu se ispoljiti na nivou svakog telesnog sistema, varirajući od ,,neprijatnih’’ (npr. fotosenzitivnosti) do onesposobljavajućih (npr. Epileptični napadi) i potencijalno fatalnih (npr. agranulocitoza i maligni neuroleptički sindrom).

ENDOKRINOLOŠKI NEŽELJENI EFEKTI
Hiperprolaktinemija
Najčešći poremećaji endokrine regulacije vezano za antipsihotike prve generacije je porast serumskog prolaktina. Hiperprolaktinemija izazvana neurolepticima, pogotovu kod žena, prati galaktoreja, koja ponekad potraje i posle prekida tretmana. Retka i neprijatna komplikacija je, posebno kod mlađih muškaraca, ginekomastija. Ona nastaje kao posledica porasta prolaktina i narušenog balansa androgena i estrogena. Kod žena često dolazi do pojave i neregularnog menstrualnog ciklusa i sekundarne neplodnosti.

Porast telesne težine
Pri primeni neuroleptika često se, posebno u prvoj godini lečenja, primećuje porast telesne težine, koji se kreće od nekoliko do preko 10 kg. Istovremeno se zapaža i povećanje serumskih lipida. Antipsihotici prve generacije u različitom stepenu dovode do porasta telesne težine, u čemu prednjače niskopotentni predstavnici klase. Kod primene antipsihotika druge generacije porast telesne težine je čest problem. Porast telesne težine tokom trajanja antipsihotične terapije je značajan faktor rizika za razvoj dijabetesa, hiperlipidemije, kardiovaskularnih oboljenja i osteoartritisa.

Dijabetes
Mnoge retrospektivne farmakoepidemiološke studije ukazuju na to da je rizik za pojavu dijabetesa tipa 2 tokom terapije antipsihoticima znatno veći u poređenju sa opštom populacijom i da upotreba antipsihotika druge generacije predstavlja veći faktor rizika u odnosu na antipsihotike prve generacije. Danas se smatra sigurnim da, bez obzira na sam morbidni proces koji, izolujući i ometajući pacijenta, utiče na promenu načina života, smanjenje fizičke aktivnosti, razvoj gojaznosti, posebno u prvim mesecima lečenja deluje i sama neuroleptička terapija.

KARDIOVASKULARNI NEŽELJENI EFEKTI
Ortostaza i tahikardija
Posturalna hipotenzija predstavlja važan neželjeni efekat niskopotentnih antipsihotika prve generacije. Vrlo često neuroleptici deluju na srčanu radnju izazivajući tahikardiju, a vrlo retko dovode do kardiovaskularnog kolapsa.

Prolongacija QT intervala
Pojedini antipsihotici mogu da izazovu smetnje u provođenju koje se uočavaju na elektrokardiogramu:p roduženje QT intervala, sa depresijom T talasa i produženjem vremena atrioventrikularnog provođenja. Ove promene se po pravilu javljaju pri primeni većih doza, posebno ako se lek intravenski aplikuje. Prolongacija QT intervala (QT > 500msec) povezana je sa rizikom pojave ventrikularnih tahiaritmija, što može dovesti do ventrikularne fibrilacije i iznenadne srčane smrti.

KAKO KONTROLISATI METABOLIČKE NEŽELJENE EFEKTE
Primena antipsihotika druge generacije nosi sa sobom rizik javljanja metaboličkog sindroma poznatog u literaturi kao sindrom X, koji karakteriše sledeći set sindroma: disregulacija glikoze, insulinska rezistencija, vrednosti krvnog pritiska iznad 160/90 mmHg, povišeni nivo triglicerida i LDL holesterola i/ili snižen nivo HDL holesterola, gojaznost centralnog tipa i/ili BMI > 30kg. Metabolički sindrom je ozbiljan signal povišenog morbiditeta i mortaliteta, kao i direktni faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa.

Pri uvođenju i/ili promeni antipsihotične terapije potrebno je uraditi detaljan skrining pacijenta koji podrazumeva: merenje telesne težine i određivanje BMI (body mass index), određivanje nivoa glukoze u krvi i lipidnog statusa, merenje obima struka, kao i krvnog pritiska. Kod pacijenata sa normalnim vrednostima metaboličke parametre kontrolisati u regularnim vremenskim intervalima, idealno na četiri do šest nedelja. Od posebnog značaja je upućivanje pacijenata na važnost pravilne i balansirane ishrane i redovne fizičke aktivnosti radi održavanja normalne telesne težine, što u znatnoj meri minimizira pojavu neželjenih metaboličkih efekata.

U slučajevima u kojima se pri prvom,ili nekom od kasnijih merenja ustanove faktori rizika (gojaznost, tj.povećanje telesne težine, granični nivoi glikemije, dijabetes tipa II, dislipidemija, hipertenzija) neophodno je uputiti pacijenta na detaljan internistički pregled. Dalji plan lečenja podrazumeva redovnu timsku saradnju i usaglašavanje tretmana koji će omogućiti nastavljanje antipsihotične terapije bez daljeg narušavanja somatskog zdravlja pacijenta.

KAKO KONTROLISATI KARDIOLOŠKE NEŽELJENE EFEKTE
Najčešći kardiološki neželjeni efekti koji se javljaju tokom primene antipsihotične terapije su: posturalna (ortostatska) hipotenzija, tahikardija, prolongacija QT intervala.

Posturalna hipotenzija često je praćena vrtoglavicom i sinkopama, što sve čini pacijenta nestabilnim i povećava mogućnost padova i preloma, naročito u gerijatrijskoj populaciji. Prva, a ponekad i jedina dovoljna mera, jeste edukovanje pacijenta o potrebi polakog ili ,,etapnog’’ ustajanja i korišćenja potpore pri izlasku iz kreveta. Kod izražene ortostaze ukupna dnevna doza antipsihotika preraspodeljuje se prema principu „manje, a češće“ ili se vrši privremena redukcija ukupne doze. Kada željeni rezultati izostanu, potrebno je izvršiti zamenu antipsihotika. Dodatne mere koje mogu olakšati stanje pacijenta su povećanje unosa soli, kao i održavanje adekvatne oralne hidratacije.

Tahikardija, kao jedan od neželjenih efekata antipsihotične terapije, rešava se uvođenjem kardiološke terapije (beta blokatora).
Prolongacija QT intervala važan je znak upozorenja mogućeg razvoja ventrikularne aritmije koja dovodi do pojave sinkopa i može progredirati u ventrikularnu fibrilaciju i izazvati iznenadnu srčanu smrt. Kod pacijenata sa prisutnim faktorima rizika, kao što su sindrom kongenitalno prolongiranog QT intervala, bradikardija, hipokalemija, srčana insuficijencija, treba izbegavati uvođenje antipsihotika koji dovode do ovog neželjenog efekta.

HIGIJENSKO-DIJETETSKE SMERNICE U CILJU KONTROLE TELESNE TEŽINE
Da bi se telesna težina, uvođenjem antipsihotične terapije, održala na željenom nivou, bez povećanja, pacijentima se savetuje da se uvede režim od tri obroka i dve užine,izbalansirane ishrane tokom dana.Važno je napraviti odgovarajući razmak između obroka. Ne bi trebalo jesti u intervalima koji su manji od tri sata i ne veći od četiri sata. Između bi trebalo izbaciti svako grickanje i konzumiranje slatkiša i napitaka sa dosta šećera (sokovi i gazirana pića). Korišćenje alkoholnih pića je kontraidikovano kod uzimanja antipsihotične terapije.

Tokom terapije antipsihoticima savetuje se i redovno praćenje i merenje telesne težine, kao i obima struka (obim struka 94 cm za muškarce, odnosno 80 cm za žene ukazuje na metabolički sindrom). Najbolje je telesnu težinu meriti dva do tri puta nedeljno i onda odrediti srednju vrednost za određenju sedmicu.

Kod pacijenata sa metaboličkim sindromom potrebna je hipokalorijska, tj. korektivna dijeta, sa izbalansiranim odnosom nutritivnih sastojaka.
Zbog prirode bolesti, sklonosti ka metaboličkom sindromu, pri upotrebi antipsihotične terapije neophodna je kontrola i konsultacija sa stručnim licem, tj. specijalistom nutricionistom-dijetetičarem, kako u preventivnom, tako i u korektivnom tretmanu.

Sem dijetetskog režima važno je organizovanje odgovarajućeg sistema dnevnog angažovanja pacijenata, u smislu promene načina života i povećane fizičke aktivnosti: šetnje od 30 do 60 minuta najmanje tri puta nedeljno, plivanje, trčanje u prirodi ili na traci, vožnja bicikla i druge rekreativno-sportske aktivnosti.

Na kraju, možemo reći,da je vizija budućnosti lečenja i tretmana psihoza potraga za ,„agičnim“ molekulom – lekom koji bi uspešno tretirao sve simptome psihoze, a koji, pri tome, ne bi imao neželjene efekte i koji bi pacijenta vratio u premorbidnu socijalnu i radnu funkcionalnost.


LITERATURA
Paunović V. (1996). Antipsihotici; 135-137.
Jašović Gašić, M., i Lečić Toševski,D. (2010). Psihijatrija; 265-267.
Lečić Toševski, D., Miljević, Č., i Crnobarić C., (2010). Antipsihotici – 60 godina kliničke prakse; 45-49, 53-55, 75-76.
Đukić Dejanović, S., (2010). Psihijatrija; 407-409.
Timotijević I. Principi psihofarmakoterapije; 114-116.