Hemioterapija predstavlja jedan od najvažnijih oblika lečenja malignih bolesti. Ona je deo standardnog terapijskog pristupa, zajedno sa operativnim lečenjem, zračnom i biološkom terapijom. To je sistemski oblik lečenja, što znači da se lekovi (citostatici) prenose putem krvotoka kroz celo telo. Iskustvo je pokazalo da se kombinacijom citostatika postižu bolji efekti nego pojedinačnom primenom jer se istovremeno deluje na različite faze ćelijske deobe. Cilj primene hemioterapije je smanjenje tumorske mase, uništavanje (mikro)metastaza, poboljšavanje kvaliteta života i produženje preživljavanja.

Hemioterapija efikasno uništava tumorske ćelije, ali ona može oštetiti i neke normalne ćelije koje se brzo dele. Takav uticaj na normalne ćelije organizma dovodi do pojave neželjenih efekata. Neželjena dejstva ili nuspojave hemoterapije predstavljaju skup simptoma i/ili znakova koji nastaju u organizmu obolele osobe nakon primene citostatika ili antitumorskih lekova. U odnosu na vreme pojave, neželjeni efekti hemioterapije mogu biti akutni, što znači da nastaju u vreme primene hemioterapije ili sledećih nekoliko dana, i hronični, koji su dugotrajni. U odnosu na vrstu zdravih ćelija koje su ošećene, nuspojave mogu biti opšte (zajedničke za većinu citostatika) i selektivne (specifične za pojedine citostatike).
Opšte nuspojave predstavljaju oštećenja tkiva sa visokoproliferativnom aktivnosti, kao što je hematopoetsko i limfopoetsko tkivo, te ćelije gastrointestinalnog trakta. Prema tome, najčešće nuspojave citostatske terapije su leukopenija, neutropenija, trombocitopenija, anemija, mučnina, povraćanje, dijareja i mukozitis.Selektivne nuspojave su oštećenje kardiovaskularnog sistema, jetre, bubrega, nervnog sistema,  pluća i alopecija.

Većina neželjenih dejstava hemioterapije postepeno nestaje sa završetkom njene primene jer se zdrave ćelije tokom vremena oporavljaju. Neka neželjena dejstva mogu da potraju nekoliko meseci ili godina pre nego što potpuno nestanu. Zahvaljujući brzom razvoju novih lekova, neželjeni efekti hemoterapije se smanjuju i mogu se sve više i bolje kontrolisati drugim lekovima i postupcima.

Mučnina predstavlja specifičan osećaj neprijatnosti i gađenja u predelu grla, abdomena i donjeg dela grudnog koša. Obično prethodi povraćanju, koje podrazumeva izbacivanje sadržaja iz želuca na usta. Mučnina i povraćanje nastaju kao odgovor na nadražaj posebnog regiona u mozgu koji se naziva centar za povraćanje. Signali koji aktiviraju centar za povraćanje mogu poticati iz sluznice creva, drugih delova mozga koji su u bliskoj vezi sa centrom za povraćanje, unutrašnjeg uha (mučnina i povraćanje izazvani pokretom) i čula (ukus, miris, receptori za bol).

Lekovi koji se koriste u hemioterapiji mogu delovati na centar za povraćanje i izazvati mučninu i povraćanje, u većoj ili manjoj meri. U odnosu na taj svoj efekat mogu se podeliti u četiri grupe: lekovi velikog, umerenog, niskog i minimalnog potencijala da izazovu ovu nuspojavu.  

Mučnina i povraćanje izazvani hemioterapijom se mogu pojaviti u tri faze;

– akutna faza, nastupa u toku 24 sata posle aplikacije hemioterapije

– odložena faza, nastupa posle 24 sata od aplikacije hemioterapije i može trajati i do sedam dana

– anticipatorna ili preuranjena mučnina i povraćanje, nastaju kao odgovor na stimuluse povezane sa hemioterapijom (slike, mirisi i zvuci bolničkog okruženja) i  javljaju se pre (nekoliko dana ili sati) i u toku aplikacije hemioterapije. Obično su psihološki uzrokovani negativnim iskustvom prethodne hemioterapije.

Lečenje mučnine i povraćanja uzrokovanih hemioterapijom može biti preventivno, u cilju sprečavanja pojave mučnine i povraćanja posle hemioterapije, i interventno, u cilju zaustavljanja mučnine i povraćanja koji su nastali uprkos primeni odgovarajućeg preventivnog lečenja.

U cilju postizanja što bolje kontrole mučnine i povraćanja koriste se različite kombinacije lekova – antiemetika. Neki od ovih lekova deluju na centar za povraćanje tako što sprečavaju njegovu aktivaciju, dok drugi ubrzavaju pražnjenje želuca i prolazak hrane kroz creva. Mogu da se primenjuju preko vene u obliku injekcija ili infuzija (obično 15 ili 30 minuta) i peroralno, u obliku tableta ili kapsula.

U lečenju mučnine i povraćanja koriste se sledeći lekovi:

setroni sulekovi koji blokraju aktiviranje centra za povraćanje serotoninom koji se pod dejstvom hemioterapije oslobađa iz creva. Primenjuju se kod hemioterapije velikog, umerenog i niskog rizika za povraćanje.

neurokini sulekovi novije generacije koji blokiraju aktiviranje centra za povraćanje  supstancom P, koja se pod dejstvom hemioterapije oslobađa u mozgu. Primenjuju se kod hemiterapije visokog rizika za povraćanje.

kortikosteroidi su grupa lekova koja se koristi u terapiji mučnine i povraćanja izazvanih hemioterapijom u kombinaciji sa drugim lekovima.

lekovi koji ubrzavaju praženjenje želuca i prolazak hrane kroz creva te ublažavaju mučninu i sprečavaju pojavu povraćanja. Ova grupa lekova se češće koristi kao interventna terapija.

lekovi za umirenje koriste se kao dodatni lekovi, najčešće u terapiji anticipatorne mučnine i povraćanja.

 Iako su mučnina i povraćanje oblici najtežih nuspojava za samog bolesnika, potrebno je znati da savremenim terapijskim pristupom mogu biti uspešno kontrolisani, što omogućava bolesniku  dobar kvalitet života u toku lečenja.

Dr Daliborka Bursać, IPBV