Benigni tumori pluća

Benigni tumori pluća najčešće se otkriju kao slučajni nalaz na radiografijama pluća sistematskim pregledom ili u toku druge rutinske obrade pacijenta. Razlog tome je činjenica da se radi o tumorima koji uglavnom ne daju simptome.

Radi se o retkim vrstama tumora, koji se otprilike javljaju u 1–2% svih primarnih tumora pluća. Tačan uzrok nastanka nije u potpunosti poznat. Pretpostavlja se da izloženost nekim spoljašnjim faktorima, pušenje i određene bolesti pluća mogu da doprinesu nastanku ovih tumora. Najčešće pominjani razlozi su preležana tuberkuloza pluća, ožiljci nakon hirurških intervencija, gljivične infekcije, infekcija humanim papiloma virusom u nekim slučajevima. Zna se i da su pušači u većem riziku od nepušača. Benigni tumori pluća nemaju karakteristike kancera, te se ne šire u druge organe, rastu sporo ili uopšte ne rastu, tako da najčešće nisu životno ugrožavajući. Često čak i ne zahtevaju hirurško odstranjivanje ukoliko svojim rastom ne ugrožavaju okolna tkiva.

Tipovi: Benigni tumori u plućima mogu voditi poreklo od svih tkiva koja su zastupljena u strukturi grudnog koša: hrskavice, vezivnog, masnog, mišićnog ili limfnog tkiva. Najčešća vrsta su tumori porekla embrionalnog tkiva – hamartomi, njima pripada oko 55% svih benignih tumora pluća. Lokalizovani su pretežno u perifernim delovima, veličine su obično do 4 cm u prečniku, jasno su ograničeni prema okolnim strukturama i ne ugrožavaju ih rastom. Drugi po zastupljenosti su epitelni tumori – papilomi, polipi, adenomi. Oni pak pretežno nastaju u disajnim putevima, a skvamozni tip se vezuje za infekciju humanim papiloma virusom (HPV). Još jedna vrsta benignog tumora grudnog koša je benigni mezoteliom, najčešće vezan za plućnu maramicu peteljkom – dugo ne daje simptome dok svojim rastom ne napravi kompresiju okolnih struktura.

Prosečno životno doba kada se ovi tumori dijagnostikuju je iznad 45 godina, mada se mogu javiti u svim uzrastima.
Simptomi i znaci benignog tumora pluća zavise od njegove lokalizacije i veličine. S obzirom na to da se najčešće javljaju u perifernim strukturama, uglavnom su asimptomatski. Ipak, nekada su lokalizovani u disajnim putevima ili svojim rastom remete plućno tkivo, pa se u tom slučaju javljaju određeni simptomi: najčešće uporan kašalj, sviranje u grudima, osećaj otežanog disanja, iskašljavanje sukrvičavog ispljuvka. Ređe – ako se komplikuju okolnim zapaljenjem, i povišena temperatura.

Dijagnostika: Benigni tumori pluća se dijagnostikuju najčešće rendgenskim snimanjem grudnog koša ili skenerom (uglavnom slučajni nalaz). Radiografski nalaz je jasno ograničena senka uglavnom u perifernim delovima pluća, statistički češće u desnom plućnom krilu. U daljoj dijagnostici nakon radiografije neophodno je uraditi CT pregled (skener grudnog koša) gde se promene uglavnom opisuju kao nodusi (čvorovi). Tu se javlja dilema kako razlikovati benigni od malignog nodusa. Pre svega brzinom rasta – benigni nodusi se veoma sporo ili uošte ne uvećavaju, dok maligni u proseku udvostruče svoju veličinu u periodu od četiri meseca, pa i kraće. Druga razlika u radiografskoj slici benignih i malignih nodusa je zastupljenost kalcijuma – benigni ga imaju mnogo više, što se rendegenom uočava. Potom – ograničenost benignih tumora prema lokalnim strukturama je jasna, dok su maligni nodusi nejasnih, nepravilnih ivica i često „angažuju“ okolne strukture.
Jedina prava potvrda benigne prirode promene je biopsija i histološka analiza. Biopsija se može uraditi endoskopski – bronhoskopijom, ukoliko se radi o većoj promeni centralnih lokalizacija. Nekada je biopsija moguća i perkutano – sa spoljašnje strane zida grudnog koša specijalnim iglama za tu namenu. U dijagnostici se radi i bakteriološka i citološka (analiza ćelija) pretraga ispljuvka, ali ova metoda nema veliki značaj ukoliko promene nisu infektivnog porekla.

Tretman: U većini slučajeva benigni tumori se ne moraju tretirati ni lečiti. Naravno obavezno je praćenje specijaliste – grudnog hirurga, pulmologa bronhologa, koji će odlučiti o vremenu i vrsti dalje dijagnostike.
Benigni tumori pluća se mogu radiološki pratiti – redovnim rendgenskim snimanjem ili CT pregledima i ukoliko se tumor uveća duplo za godinu dana praćenja, moglo bi značiti eventualno prisustvo maligniteta, te je potrebno njegovo lečenje. Biopsija i hirurški tretman se preporučuju u slučajevima:
– Kada je pacijent pušač
– Kada postoje simptomi, naročito kašalj ili otežano disanje
– Kada drugi testovi ukazuju na moguće prisustvo kancera
– Kada se nodularna promena radiološki uvećava
Jedina metoda lečenja i izlečenja predstavlja hirurško odstranjenje tumora ili delova pluća zahvaćenih tumorom. Veoma retko oni svojom veličinom doprinesu otklanjanju većih delova pluća ili čitavih plućnih krila. Ukoliko se tumor nalazi u disajnim putevima, može se odstraniti i endoskopskom resekcijom – bronhoskopijom.

Nakon ovih operacija preporučuje se i dalje praćenje – rendgenski snimak (ili skener) na svaka tri meseca u toku prve godine, u toku druge godine svakih šest meseci i potom jednom godišnje.

Jelena Topalović
Specijalista pneumoftiziologije, supspecijalista onkolog
OB „Sveti Luka“, Smederevo

Reference
1. https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/15023-Benign Lung Tumors
2. Evaluation of the results of surgery treatment in patients with benign lung tumors, Reza Bagheri at all
3. Cancer of the Thoracic Cavity: Cancer principles Practice of Oncology 10th edition by Vincent T.DeVita Jr MD (2015)
4. Plućne bolesti; Srboljub Sekulić; Elitmedica; Beograd 2000.g
5. Klinička onkologija; Eduard Vrdoljak, Medicinska naklada, Zagreb 2019




Šta je fibroadenom i kako se leči

Dojka je sinonim materinstva i ženstvenosti. To je parni žlezdani organ koji stvara mleko u periodu posle porođaja i u prvim mesecima rođenja bebe.
Začeće dojke počinje u embrionu dugačkom 8 mm. Od mlečne linije malenog embriona dojka prolazi kroj brojne promene. Za te promene zaslužni su hormoni. U toku fetalnog života to su hormoni majke, a po rođenju tu ulogu preuzimaju polni hormoni. Rast i sazrevanje dojki u direktnoj su vezi s polnom diferencijacijom. Kod žena, najveće promene se dešavaju u pubertetu, kada se dojke oblikuju nakupljanjem masnog tkiva. Punu sposobnost za rast žlezdano tkivo dojki pokazuje tek u trudnoći. Kod muškaraca dojka se ne menja značajno, sem neposredno po rođenju i u pubertetu, kada se blago uvećavaju.

Dojka najčešće ima oblik polulopte sa bradavicom i aeolom u centralnom delu. Prekrivena je glatkom kožom. Kao što je već pomenuto, građena je od žlezdanog i masnog tkiva. Svaki od 15–20 režnjeva dojke se završavaju mlečnim kanalima koji se sustižu u bradavici. Prožeta je krvnim i limfnim sudovimani nervnim vlaknima. Izgled dojki je rasno i genetski uslovljen. U toku razvoja dojki postoje brojni poremećaji, pa tako dojke mogu biti slabo razvijene, previše razvijene, mogu nedostajati ili biti različite veličine, a može ih biti i više od dve.

Dojka može biti i mesto brojnih patoloških procesa, a često je zbog svog položaja izložena i povredama. Zapaljenjske bolesti dojke najčešće se javljaju u periodu nakon porođaja. Izazvana su prodorom bakterija i mogu biti po tipu akutne upale bele dojke –mastitisa ili lokalizovanog zapaljenjskog procesa – apsces. Gljivične infekcije dojke se ispoljavaju kao lokalizovana tvrdina i podsećaju na tumor. Zabeležena je i tuberkuloza i ehinokokoza dojki.

Najveći strah i briga su tumori dojki. Trenutak otkrivanja promene u dojci je životna prekretnica kod žene.
Maligni tumori dojki su najčešći zloćudni tumori kod žena. Predstavljaju veliku opasnost za fizičko i mentalno zdravlje žene. Javljaju se od druge decenije života i imaju veliki maligni potencijal. Najčešći su kod žena u petoj i šestoj deceniji. Praktično,svaka deveta žena će u jednom trenutku svog života obolesti od raka dojke. Na veliku sreću, ukoliko se rano otkriju, mogu da se izleče. U savremenom dobu dostupne su moćne dijagnotičke i terapijske procedure koje doprinose izlečenju i kvalitetnom životu pacijentkinja. Svest o potrebi za ranim otkrivanjem raka dojki ključni je faktor u izlečenju. Zdrav život i eliminacija štetnih navika doprinose manjem stepenu obolevanja, ali samopregled dojki i skrining mamografija trebalo bi da postanu životna navika žena. Kod muškaraca je rak dojke izuzetno redak, ali ga ne treba zaboraviti.

Kada se uoči promena u jednoj ili u obe dojke, prva asocijacija pacijentkinja je maligna bolest. Ipak, veliki procenat tumora nije maligni. Vrlo često su to ciste, adenomi, filodni tumori, fibrocistične displazije, fibroadenomi. Dobroćudne promene se najčešće javljaju u mlađem životnom dobu, kod premenopauznih žena. Posebna forma su juvenilni fibroadenomi, koji se javljaju kod adolescentkinja i karakteriše ih brzi rast i dostizanje velikih dimenzija (džinovski tumori).

Fibroadenomi su građeni od epitela i vezivnog tkiva. Najčešće su pojedinačni, jasno ograničeni, pokterni i bolno neosetljivi. Otkrivaju se kada narastu preko 1 cm , kada su veličine 2–4 cm. Retko su većih dimenzija. Obično staju sa rastom kada dostignu veličinu od 2 cm. Uvećavaju se u drugoj polovini menstrualnog ciklusa i u trudnoći. Hormon estrogen ima najveću ulogu u njihivom nastanku i rastu. Često narušavaju spoljašnji izged dojke izazivajući asimetriju. Ne angažuju kožu. Ne izazivaju uvećanje regionalnih limfnih čvorova. Ovakav opis fibroadenoma je specifičan. Uplašenu pacijentkinju iskusan kliničar može, sa velikom sigurnošću, umiriti već na prvom pregledu. Ipak , neophodna je dodatna dijagnostika da bi se potvrdila klinička dijagnoza fibroadenoma.

Zlatni standard za dijagnostiku fibroadenoama je ultrasonografija. Mamografija je retko indikovana kod žena mlađih od 30 godina. Preciznija metoda kod mlađih žena je magnetna rezonanca dojki, ukoliko ultrasonografija nije dovoljno informativna. Kada se dijagnostičkim procedurama lokalizuje i klasifikuje broj i veličina promena u dojkama, pristupa se patohistološkoj verifikaciji promene/a. U izrazito malom procentu ( 1:1.000) fibroadenom može da se izmeni i postane maligni tumor. Precizna dijagnostika se obavlja iglenom biopsijom i patohistološkim pregegledom.

Dijagnostikovan, patohistološki verifikovan fibroadenom se leči hirurškim putem. Promena sa odstranjuje do zdravog tkiva. Ukoliko se ne odstrani u celini, može da se javi ponovo. Hiruršku operaciju izvode hirurzi koji su specijalzovani za lečenje dojki i hirurzi koji se bave plastičnom i rekonstruktivnom hirurgijom dojki.

Rano otkrivanje promene u dojci, multidisciplinarnost u pristupu dijagnostike i lečenja, uz poverenje i psihosocijalnu podršku, karike su lanca izlečenja. Žena operisana od fibroadenoama je izlečena i kvalitet njenog života zavisi od sprovednog lečenja. Pred njom su redovne kontrole i dijagnostičko praćenje. Samo tako će se rizici pogrešnih odluka i procena svesti na minimum.

Dragana Bojović, onkolog
Načelnik Službe za  onkologiju  Opšte  bolnice Čačak

Literatura
1. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnotikovanje i lečenje raka dojke, Prof. dr Goran Milašinović, Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije
2. Hirurgija za studente i lekare, Dragoslav M. Stevanović i saradnici , Savremena administracija Beograd 2000. str. 259–282
3. Opšta onkologija, Prof. dr Miroslav Granić, Elit medica Beograd , 2004, str. 4, 79, 109, 163, 243–247
4. Rak dojke, Predrag Brzaković, Društvo za borbu protiv raka, ADM sistem Zemun, 2008 str. 3–13