Svake godine na svetu od malignih bolesti oboli oko 14 miliona osoba, a premine oko osam miliona, što ih čini najčešćim uzrokom smrti posle bolesti srca i krvnih sudova. U Srbiji godišnje oboli 26.000, a premine 15.000 osoba. Kako prognoza većine karcinoma dominantno zavisi od njene proširenosti u vreme kada se otkrije, savremena medicina, uz sva  unapređenja u lečenju, najveći značaj pridaje njihovom sprečavanju i, ukoliko to nije moguće, što ranijem otkrivanju i lečenju.

Medicinski i, šire gledano, društveni značaj svake, pa i maligne bolesti određuju njena učestalost i uticaj na kvalitet i trajanje života obolelog. Svojim odlikama kao najznačajnije maligne bolesti kod muškaraca izdvojili su se karcinom pluća, debelog creva i prostate.

KARCINOM PLUĆA

UČESTALOST:  

Karcinom pluća je najznačajnija maligna bolest jer je najčešća (17% svih, 22% kod muškaraca, 11% kod žena) i najteža (30% kancerskih uzroka smrti kod muškaraca, 16% kod žena, 24 % ukupno). Svake godine na svetu od karcinoma pluća oboli 2.000.000, premine 1.600.000, dok u Srbiji oboli oko 5.000, a premine 4.500 osoba. Posebno je poražavajuć podatak da 75% obolelih premine u prvoj godini od otkrivanja bolesti, a samo 5% živi duže od pet godina.  Skoro 75% obolelih čine muškarci, a 60% stariji od 60 godina. Srbija spada u evropske zemlje najveće učestalosti i smrtnosti.

 

FAKTORI RIZIKA: 

  1. PUŠENJE CIGARETA je odgovorno za 80% bolesti, u čemu značaj imaju dužina pušačkog staža, dnevni broj popušenih cigareta, starost u vreme otpočinjanja pušenja i vrsta cigareta (filter, količina katrana). Korišćenje cigara i lula smanjuje rizik. Pasivno pušenje takođe povećava rizik, naročito kod žena.  
  1. AEROZAGAĐENJE, PROFESIONALNO I LIČNO IZLAGANJE

 U faktore rizika se, sa znatnom manjm značajem, ubrajaju i izlaganje gasu radonu, koji se iz prirodnih akumulacija može nakupiti u podrumskim prostorijama, naftnim isparenjima, azbestu, uranijumu, hromu i niklu, kao i jonizujućem zračenju pluća, zadesnom ili zbog bolesti poput limfoma ili karcinoma dojke. Kod svih ovih stanja rizik je veći kod pušača.

  1. GENETSKA SKLONOST 

Dokazano je da nivo genetski determinisane aktivnosti enzima AHH određuje stepen metabolisanja sastojaka duvanskog dima u kancerogene, što objašnjava porodičnu pojavu bolesti.

PRVI ZNACI:

Ne postoje rani, upozoravajući i karakteristični simptomi karcinoma pluća, zbog čega 2/3 obolelih u vreme postavljanja dijagnoze ima proširenu bolest koja se ne može hirurški otkloniti. Manifestacije zavise od lokalizacije i proširenosti tumora. Najčešći prvi znaci su uporan kašalj, iskašljavanje sukrvice ili krvi, ponavljana zapaljenja pluća, otežano  disanje,  pritisak i bol u grudima, uz opšte simptome poput malaksalosti, gubitka apetita i težine i večernjih povišenih temperatura. Ukoliko se bolest rano proširi na limfne žlezde i druge organe između plućnih krila, mogu se javiti promuklost, otok glave i vrata,  proširene vene na grudima i otežano gutanje. Zahvatanje plućne maramice uzrokuje pojavu bola, nadražajnog kašlja i otežanog disanja. Tumori u vrhu pluća često zahvataju rebra, pršljenove i kičmenu moždinu dovodeći do upornog  bola u ramenu ili korenu vrata i Hornerovog sindroma (spušten kapak, uvučeno oko i sužena zenica). Nažalost, karcinom pluća se često otkriva nakon pojava manifestacija udaljenih metastaza, najčešće na mozgu. 

RANO OTKRIVANJE:

Ne postoji  uspešna metoda skrininga karcinoma pluća jer klasična radiografija nije dovoljno pouzdana, a masovna primena skenera visoke rezolucije i bronhoskopije nisu tehnički izvodljive, čak ni kod rizičnih grupa. Svi pokušaji ranog otkrivanja karcinoma pluća nisu uticali na mortalitet. Produženo trajanje tegoba, rana sumnja na tumor i ranije otkrivanje povećavaju verovatnoću uspešnog lečenja.

SPREČAVANJE POJAVE:

  1. BORBA PROTIV PUŠENJA afirmacijom zdravih stilova života, smanjenje broja novih pušača, prekid pušenja i sprečavanje pasivnog pušenja u ovom trenutku je jedini uspešni metod prevencije karcnoma pluća. Posle 10 godina apstinencije rizik od pojave karcinoma pluća je isti kao kod nepušača. U zemljama koje su uspešno sprovele kampanju smanjenja pušenja već posle 10 godina došlo je do znatnog smanjenja obolelih od karcinoma, ali uglavnom kod muškaraca, što predstavlja značajan izazov i za nas.  
  1. SUZBIJANJE AEROZAGAĐENJA I PROFESIONALNE EKSPOZICIJE uvođenjem čistih tehnologija i primenom mera zaštite na radu stvarnost je u svim zemljama razvijene ekološke svesti, među kojima bi trebalo da je i Srbija.

 

KARCINOM DEBELOG CREVA

UČESTALOST:  

Svake godine na svetu se otkrije više od 1.200.000 novih karcinoma debelog creva (CDC), a od posledica ove bolesti premine oko 600.000 osoba, što ga čini jednim od najčešćih karcinoma kod oba pola. Naročito visoka učestalost se beleži u Severnoj Americi i Evropi, a u Srbiji se godišnje otkrije oko 3.200 novih pacijenata. 

Muškarci obolevaju nešto čeće nego žene, a približno polovina slučajeva javlja se na rektumu – završnom delu debelog creva. 

FAKTORI RIZIKA: 

Više od polovine CDC povezano je sa faktorima rizika vezanim za stil života – gojaznost, ishrana zasnovana na životinjskim mastima, crvenom, pečenom i prženom mesu i mesnim prerađevinama,  fizička neaktivnost, opstipacija i konzumiranje alkohola i cigareta. Rizik povećavaju i hronične upale creva, prethodna pojava crevnih polipa ili karcinoma dojke, tela materice i jajnika, kao i postojanje karcinoma creva u bližoj rodbini. Postoji i nekoliko naslednih genetskih poremećaja, poput familijarne polipoze, koji značajno povećavaju rizik, ali su oni, na svu sreću, prilično retki.

PRVI ZNACI:

Pojedine manifestacije CDC, poput grčeva, neredovnog pražnjenja, osećaja crevnog diskomfora i neželjenog gubitka na težini, prilično su atipične i lako se previde. Gornji delovi debelog creva su širi, a sadržaj je tečniji, što dozvoljava rast velikih tumorskih masa bez značajnijih smetnji u pražnjenju. Ovi tumori krvare, zbog čega naročitu pažnju treba obratiti na pojavu anemije. Kod svakog muškarca starijeg od 50 godina i svake žene nakon prestanka menstruacije prvo treba isključiti CDC kao uzrok novootkrivene anemije. Karcinom rektuma se najčešće manifestuje pojavom sveže krvi pomešane sa stolicom (za razliku od tamne, venske krvi preko stolice kod hemoroida), često uz lažne pozive, osećaj nedovoljne ispražnjenosti i suženje stolice. Kod 15–20% pacijenata bolest se otkriva u stadijumu kada potpuno zatvori debelo crevo i onemogući pražnjenje, što zahteva hitnu operaciju.

SPREČAVANJE POJAVE:

Rizik pojave CDC smanjuju vitamini, antioksidansi, kalcijum, sveže voće i povrće, vlaknasta hrana sa više ostataka, fizička aktivnost i pojedini nesteroidni antiinflamatorni lekovi.

RANO OTKRIVANJE: 

  1. TEST NA NEVIDLJIVO KRVARENJE U STOLICI – FOBT (Fecal Ocult Blood Testing)

Devedeset odsto karcinoma debelog creva se razvija iz dobroćudnih polipa. Oni ne izazivaju nikakve smetnje, ali su, zbog poremećaja normalne građe sluzokože, čest uzrok minimalnih krvarenja  koja se ne mogu uočiti u stolici i ne izazivaju anemiju. Ipak, i diskretno prisustvo krvi nije normalno i može se otkriti imunohemijskim testiranjem stolice na nevidljivo krvarenje (FOBT), koje se preporučuje jednom godišnje svim osobama oba pola starosti između 50 i 75 godina, kao i mlađima iz grupe povišenog rizika. Pregled je veoma komforan, sprovodi se kod kuće sledeći uputstvo priloženo uz test koji se preuzima u laboratoriji matičnog doma zdravlja. Jedan uzorak stolice se nanese na test-karticu koja se nosi na tumačenje. Ne treba ga izvoditi za vreme menstruacije, proliva ili krvarenja iz hemoroida ili bešike. U skriningu pozitivno je 1–5% ispitanika koji se upućuju se na kolonoskopiju, kojom se kod  5–10% otkrije karcinom, kod 20–30% polip, a kod ostalih upalne promene i hemoroidi. Iako se dobro organizovanim FOBT skriningom smrtnost smanjuje za 33% i procedura je uključena u nacionalni program skrininga, zasada u Srbiji nije na pravi način zaživela, pa je preporučujemo svim rizičnim i osobama starijim od 50 godina. 

  1. KOLONOSKOPIJA 

Endoskopska metoda omogućava svim osobama sa pozitivnim FOBT-om direktni vizuelni pregled sluzokože debelog creva, uzimanje biopsija sa sumnjivih mesta i bezbolno uklanjanje polipa, čime se sprečava pojava karcinoma. Pored njih, preporučuje se osobama sa prosečnim rizikom na lični zahtev, na pet godina i osobama sa povišenim rizikom na svake  tri godine do 70–75 godina života.

 

KARCINOM PROSTATE

Prostata je mala žlezda oblika i dimenzija (35x45x25 mm) kestena, smeštena između rektuma i bešike, koja postoji samo kod sisara. Prostata stvara PSA, prostaglandine i druge supstance značajne za potenciju, erekciju, ejakulaciju i pokretljivost spermatozoida, a njen sekret čini najveći deo zapremine sperme. Sa starenjem se često uvećava, tako da 60% muškaraca starijih od 60 godina ima benigno uvećanje, 40% starijih od 50 godina ima okultni, a 8% će razviti klinički karcinom. 

UČESTALOST:  

Karcinom prostate je druga najčešća maligna bolest i treći kancerski uzrok smrti kod muškaraca. Najčešće se javlja u zemljama zapadnoevropskog stila života, a u Srbiji se godišnje otkrije oko 1.500 novih pacijenata.  Učestalost raste sa starenjem, pa je bolest veoma retka kod mlađih od 50 godina, a više od 80% obolelih je starije od 65 godina.

FAKTORI RIZIKA: 

Starenje je najznačajniji faktor rizika. Smatra se da bi svi muškrci, ukoliko požive dovoljno dugo, razvili okultni karcinom prostate. Rizik povećavaju postojanje bolesti kod bližih rođaka, povećan unos životinjskih masti, gojaznost, pušenje, alkohol, fizička neaktivnost i izloženost UV zračenju i kadmijumu. Bolest se naročito često javlja kod Afrikoamerikanaca i Skandinavaca.

PRVI ZNACI:

Okultni (početni, minimalni) karcinom je čest obdukcioni nalaz (kod 40% starijih od 50 i 70% starijih od 70 godina). Ne daje simptome i ne utiče na kvalitet i trajanje života. Rast prostate dovodi do pritiska ili urastanja u bešiku i mokraćni kanal, što za posledice ima učestalo, naročito noćno, mokrenje, odložen i otežan početak mokrenja, gubitak snage i kalibra mlaza urina, terminalno kapanje i otežanu erekciju, a kasnije i pojavu krvi u urinu i/ili spermi. Često se bolest otkrije nakon ispitivanja zbog bolova izazvanih koštanim metastazama.

SPREČAVANJE POJAVE:

Preventivni značaj se pridaje unosu biljnih vlakana, morskoj ribi (bogata omega-3 masnim kiselinama), maslinovom ulju, zelenom čaju (polifenoli i izoflavoni), paradajzu (likopen), semenkama bundeve (cink), vitaminima i antioksidansima (A, C, D, E). Smatra se da dnevni unos 200 mikrograma selena smanjuje rizik za 63%. 

RANO OTKRIVANJE:

Skrining karcinoma prostate je određivanje nivoa prostata specifičnog antigena (PSA). To je enzim koji stvara epitel prostate i izlučuje u spermu, gde nakon ejakulacije razlaže belančevine i oslobađa spermatozoide. Normalna koncentracija u krvi je 0,01 – 4,0 ng/ml, a povećava se u svim stanjima uvećane ili  oštećene prostate, a naročito kod karcinoma. Svi muškarci stariji od 50 godina i očekivanog trajanja života preko 10 godina treba jednom godišnje da odrede PSA. Pored ukupnog, može se odrediti i koncentracija slobodnog PSA, a njihov odnos takođe ima dijagnostički značaj. Osobe sa povišenim vrednostima PSA upućuju se na dalja ispitivanja – digitorektalni pregled, transrektalni ultrazvuk i po potrebi biopsiju, kojom se potvrđuje priroda bolesti prostate. 

 

LITERATURA

  1. Institut za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ – Incidencija i mortalitet od raka u centralnoj Srbiji 2015.
  2. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije NACIONALNI VODIČ DOBRE KLINIČKE PRAKSE – KARCINOM PLUĆA
  3. Mayo Clinic – Patient care & Health Information – Lung cancer
  4. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije NACIONALNI VODIČ DOBRE KLINIČKE PRAKSE ZA DIJAGNOSTIKOVANJE I LEČENJE RAKA KOLONA I REKTUMA
  5. Hawk ET, Levin B. Colorectal cancer prevention. Journ of Clin Oncol, 2005; 23:378-91
  6. Evropsko udruženje urologa i Udruženje urologa Srbije – Vodiči za karcinom prostate
  7. Thompson IM, Pauler Ankerst D, Chi C et al. Assessing Prostate Cancer Risk: Results from the Prostate Cancer Prevention Trial. Journal of the National Cancer Institute, 2006; 98:529–34.