Ishrana može biti pravi izazov onim pacijentima koji su oboleli od karcinoma, s obzirom na to da njihov imunološki sistem nije oslabljen samo malignim ćelijama već i lečenjem. Najčešće se primenjuje hemoterapija, koja može dovesti do mnogih komplikacija kao što su: gubitak apetita, otežano gutanje, mučnina s povraćanjem, hrana nema isti ukus i miris kao ranije. Mogu se javiti dijareja i zatvor, a uobičajene su i nagle promene u telesnoj težini. Pacijenti su često depresivni, pa ćesto gube volju za hranom.

Hranom unosimo supstance koje učestvuju u izgradnji tela, doprinose održavanju kako fizičke tako i mentalne kondicije i poboljšavaju otpornost organizma. Važno je da se određena vrsta hrane dopunjuje ili kombinuje s drugom hranom kako bi se zadovoljile nutritivne potrebe određene osobe. Najbolji savet pacijentima je da jedu raznovrsnu hranu raspoređenu u više obroka tokom dana.
Primećeno je da je kod populacije koja jede manje mesa, a unosi više hrane biljnog porekla, skoro 50% manja verovatnoća da će oboleti od karcinoma. Postoje brojne studije koje su pokazale da u hrani postoje faktori koji direktno utiču na stvaranje i razvoj tumora gotovo svih organskih sistema u telu, a posebno tumora digestivnog trakta i dojke. Ovi sastojci mogu biti jedan od uzročnih faktora nastanka i brzog razvoja tumora, a oni se nazivaju kancerogenima.

Pacijenti sa karcinomom često gube na telesnoj težini i postaju neuhranjeni. Ishrana onkoloških pacijenata je važna za tok bolesti, jer može poboljšati opšte stanje, samopouzdanje i snagu pacijenta, kao i kvalitet života.
Oko 50% pacijenata sa karcinomom (u zavisnosti od vrste tumora) ima različite probleme s ishranom, bilo kao direktnu posledicu rasta tumora ili kao nuspojavu lečenja. Pored prehrambenih problema izazvanih samom bolešću, mogu se pojaviti i sekundarni prehrambeni problemi koji nastaju zbog specifičnosti i lokalizacije tumora, kao i zbog terapije. Dodatni problem je smanjenje otpornosti tela, što pogoduje razvoju infekcija. Osnovna ishrana za maligne bolesti treba da bude energetski i biološki odgovarajuća i lako svarljiva.

Energetski unos treba da bude što veći (25–35 kcal/kg za održavanje telesne mase i 10–50 kcal/kg za nadoknadu rezerve), kao i unos proteina (1–1,5 kcal/kg). Pacijentima treba pripremati češće i manje, ukusne i omiljene obroke. Tešku i masnu hranu treba izbegavati. Mogu se koristiti i proteinski dodaci koje uzimaju sportisti, neutralnog ukusa i male zapremine, kao i preparati namenjeni prvenstveno za enteralnu ishranu. Najbolje da hranu priprema druga osoba. Korišćenje prirodnih začina i aroma (limunov sok, jabukovo sirće, kuhinjska so) preporučuje se, a izbegavaju se topla i kisela jela, jer mogu da izazovu muku, gađenje i povraćanje. Ukoliko se podnosi, može se popiti pokoji gutljaj gaziranog pića (mineralne vode) ili limunade, kao i čaša piva. Kod zapaljenja usne šupljine jede se tečna hrana ili se koristi slamka. Svakako treba da unosi dovoljnu količinu vode umerene temperature (ne u toku obroka), i to u malim gutljajima. Poželjno je posle svakog obroka provesti bar 15–20 minuta u poluležećem položaju.

Preporuke za pacijente kod kojih se očekuje primena hemoterapije: manji i laganiji obroci, obroke ne treba preskakati, izbegavati masnu, jaku i začinjenu hranu.

Šta je najbolje jesti pred hemoterapiju?
Lagana ili blendirana hrana je najbolji izbor kako bi se izbeglo opterećenje digestivnog sistema.
Običan ili voćni jogurt
Sveže voće
Mladi sir
Kuvana jaja i tost
Tostirani hleb s malo putera od kikirikija
Žitarice s mlekom (bez laktoze)
Pileća supa s pirinčem
U toku hemoterapije potrebno je uzimati male obroke, manje kisele sokove (jabuka, grožđe), jogurt, voće kao što je banana i dr.
Nakon hemoterapije takođe se preporučuje lagana hrana.
Uzimati male obroke i užinu u toku dana (najbolje pet-šest manjih obroka)
Jesti manje masnu, blendiranu hranu
Izbegavati vruću hranu

Potrebno je uzimati dovoljno tečnosti, jer će to sprečiti dehidrataciju i ubrzati čišćenje organizma od štetnih produkata hemoterapije. Voda je najbolji izbor, a od sokova i tečne hrane preporučuje se i sok od jabuke ili grožđa, bujon s manje soli, bistre supe, biljni čajevi (đumbir, nana) i dr.
Zašto je potreban poseban režim ishrane kod pacijenata koji idu na hemoterapiju?
Hemoterapija oštećuje sluzokožu digestivnog sistema, zbog čega dolazi do poremećaja u varenju hrane. Lagana hrana koja ne nadražuje digestivni sistem, koja se lako vari i apsorbuje neophodna je u prvim danima nakon hemoterapije kako bi se omogućio dovoljan unos energije.
Kako se organizam oporavlja, tako se polako uvode i druge namirnice i vraća na regularni način ishrane.


Dr Vladimir Vidović