Kancerski bol je često prvi znak maligne bolesti. Može se javiti u svim fazama bolesti. Učestalost i jačina bola se povećavaju sa evolucijom bolesti.

Bol je češći simptom kod uznapredovalih stadijuma bolesti, kada se procenjuje da je prevalenca preko 70%¹, što doprinosi lošem fizičkom i emocionalnom stanju bolesnika. 

Prema statističkim podacima, prevalenca bola je oko 33% kod pacijenata nakon lečenja, 59% kod pacijenata koji su na lečenju i do 64% ​​kod pacijenata sa metastatskom, uznapredovalom ili terminalnom bolešću.² Bol je imao visoku prevalencu i ranije kod  specifičnih vrsta carcinoma, kao što su rak pankreasa (44%) i rak glave i vrata (40%)³. Povećano preživljavanje, bilo uz lečenje koje produžava život ili kurativni tretman, dovodi do povećanog broja pacijenata koji doživljavaju bol⁴. Kurativna terapija u onkologiji podrazumeva mogućnost kontrole primarnog ili metastatskog tumora duže od jedne godine s konvecionalnim terapijama za određeni tip tumora. Otprilike 5-10% preživelih od raka imaju hroničan jak bol koji znatno ometa redovno funkcionisanje.⁵

Uprkos smernicama i dostupnosti opioida, koji su glavni oslonac za lečenje umerenog do jakog bola,  neadekvatno lečenje, koje podrazumeva neodgovarajuću analgeziju proporcionalnu intenzitetu bola, prisutno je i u razvijenim i nerazvijenim zemljama. Taj procenat je izuzetno visok i u rasponu je od 56% do 82,3%.⁶ Visoka prevalenca se manifestuje kod hematoloških maligniteta tokom terapije i u poslednjim mesecima života.⁷

Karakteristike kancerskog bola

Akutni bol se može javiti na početku bolesti. Izaziva strah i posledično sve ono što iz straha proizilazi: hipertenziju, tahikardiju, preznojavanje, paniku. On se može javiti i kao posledica antitumorske terapije ili radioterapije.

Hronični bol je bol koji traje preko tri meseca. Kod pacijenata može da izazove depresiju, anoreksiju, asteniju (nemoć, slabost, iscrpljenost), poremećaj sna.

Kancerski bol se razlikuje po intenzitetu i kvalitetu.

Bol po kvalitetu može biti somatski, kada su mesto bola koža, mišići i kosti. Njegove karakteristike su da je oštar, probadajući, pulsirajući, pritiskajući. 

Visceralni bol se javlja u organima, on je difuzan i može izazvati grčeve.

Neuropatski bol je izazvan oštećenjem ili disfunkcijom nervnog sistema i manifestuje se žarenjem, paljenjem, mravinjanjem, bockanjem. Uzroci neuropatskog bola su tumor direktno, onkološko lečenje, indirektno maligna bolest i pridružena oboljenja.

Kancerski bol je najčešće mešovit i zato je važno dobro ga proceniti i dati pacijentu odgovarajuću terapiju. Potrebno je uraditi dobru anamnezu, pregled, pregledati detaljno sva prethodna ispitivanja i medicinsku dokumentaciju, uraditi, ako je potrebno, dodatna ispitivanja. Hronični kancerski bol najčešće izaziva sam tumor zbog kompresija nervnih struktura ili koštanog bola, za koji su odgovorne metastaze u kostima. Karcinomi koji metastaziraju u kostima su karcinomi pluća, dojke i prostate. Kod ovih pacijenata je važno uraditi preciznu dijagnostiku pomoću različitih metoda:

  • radiografija (rendgen – dijagnostička metoda koja se zasniva na primeni iks zraka za snimanje kostiju)
  • scintigrafija kostiju (dijagnostička metoda koja se koristi u nuklearnoj medicini za snimanje raspodele radiofarmaka u telu) 
  • CT biopsija (kompjuterizovana tomografija, skener, precizniji od rendgena)
  • MRT– magnetna rezonanca.

Procena kancerskog bola 

 Pristup pacijentu treba da bude individualan, jer se pacijenti razlikuju po godinama života, prisustvu komorbiditeta, vrsti i stadijumu karcinoma, prisustvu metastatske bolesti, fizičkom stanju, prethodnoj istoriji uzimanja opioida i sve te parametre treba sagledati pre nego što se odredi terapija.

Jedan od najvažnijih podataka za uspešno lečenje kancerskog bola je procena jačine bola.Tada se koriste skale bola, koje mogu biti vizuelne, verbalne i numeričke. Jačina leka koji se uvodi u terapiju mora da odgovara jačini bola, a izbor leka mora da odgovara uzroku bola (bolni sindrom). Uvek je potrebno koristiti najnižu dozu opioida koja drži pacijenta u analgeziji, a da se neželjeni efekti terapije svedu na najmanju moguću meru. 

Pacijente treba informisati o bolu i upravljanju bolom, podsticati ih da preuzmu aktivnu ulogu u svom lečenju. Pojavu bola treba sprečiti davanjem terapije redovno, a ne po potrebi, u početku lekovima koji se uzimaju oralno, a zatim, ako je potrebno, preći na druge puteve aplikacije. Neophodno je kontrolisati proboj bola i u skladu s tim korigovati dozu dugodelujućeg leka. 

U današnje vreme, kada su na našem tržištu dostupni mnogi opioidni lekovi, nije potrebno da pacijenti trpe bol. Kancerski bol se može otkloniti ili držati pod kontrolom kod najvećeg procenta pacijenata, čak oko 90%. Neophodni su veliko znanje i posvećenost lekara, ali i podrška i poverenje pacijenta da bi ovaj složeni posao dao rezultat.

Literatura:

Management of cancer pain in adult patients: ESMO Clinical Practice Guidelines- M. Fallon, R. Giusti, F. Aielli, P. Hoskin, R. Rolke, M. Sharma & C. I. Ripamonti, on behalf of the ESMO Guidelines Committee

¹ Portenoy RK. Treatment of cancer pain. Lancet 2011; 377: 2236–2247.

² Van den Beuken-Van Everdingen MH, de Rijke JM, Kessels AG et al.Prevalence of pain in patients with cancer: a systematic review of the past 40 years. Ann Oncol 2007; 18: 1437–1449.

³ Burton AW, Fanciullo GJ, Beasley RD et al. Chronic pain in cancer survivor:a new frontier. Pain Med 2007; 8: 189–198.

⁴ Glare PA, Pamela S, Davies PS et al. Pain in cancer survivors J Clin Oncol 2014; 32: 1739–1747.

⁵ Brown MDR, Juan D, Ramirez JD, Paul Farquhar-Smith P. Pain in cancer survivors. Br J Pain 2014; 8: 139–153.

⁶ Breivik H, Cherny N, Collett F et al. Cancer-related pain: a pan-European survey of prevalence treatment, and patient attitudes. Ann Oncol 2009; 20: 1420–1433.

⁷ Bandieri E, Sichetti D, Luppi M et al. Is pain in patients with haematological malignancies under recognised? The results from Italian ECADO survey. Leuk Res 2010; 34: e334–e335.