Bolest se može definisati na razne načine, a termin koji je najbolje opisuje je da su to sva zbivanja u organizmu koja odstupaju od prirodnog toka života. Bolest je praćena  simptomima koji zahvataju određeni organ ili ceo organizam i predstavlja poremećaj funkcije ćelija različitih tkiva.

Mogu biti nasledne – urođene ili stečene, po toku su akutne i hronične. Hronične bolesti  delimo na hronične maligne i hronične nemaligne bolesti.

Maligne bolesti predstavljaju, posle bolesti srca i krvnih sudova, najčešći uzrok umiranja. Prema podacima SZO, danas preko 19,3 miliona ljudi u svetu živi s nekom vrstom maligne bolesti. Od 30 do 50 odsto  svih oblika raka se može sprečiti usvajanjem zdravih stilova života, redovnim skrining pregledima, ranim otkrivanjem i blagovremenim lečenjem. Oko 75% smrtnih ishoda u svetu do 2030. godine i dalje će se registrovati u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama¹ʾ⁵.

U Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 36.000 novoobolelih i preko 20.000 umrlih osoba od neke vrste karcinoma. Srbija je, prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, zemlja sa srednjim rizikom obolevanja (na 12. mestu od 40 evropskih zemalja) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi – na drugom mestu odmah iza Mađarske.²ʾ⁴ Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju od raka pluća, debelog creva i rektuma, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa. U poslednjoj deceniji uočen je porast u obolevanju muškaraca od svih vodećih lokalizacija malignih tumora, osim od raka želuca.

Žene u Srbiji najčešće obolevaju od raka dojke, pluća, debelog creva i rektuma, grlića materice, tela materice i želuca³. Tokom poslednje decenije beleži se porast u obolevanju žena od svih vodećih lokalizacija malignih tumora, osim od raka grlića materice. I pored navedenog smanjenja incidencije raka grlića materice, uočene stope novoobolelih od ove maligne lokalizacije kod naših žena i dalje su među  najvišima u Evropi.

Broj novoobolelih od karcinoma i umrlih u Srbiji se razlikuju na osnovu podataka i procene  SZO i veći je od navedenih. Prema ovim izvorima, procena broja novoobolelih u Srbiji je 49.00, a broja umrlih preko 28.000.³

Lečenje malignih bolesti

U zavisnosti od momenta otkrivanja i faze maligne bolesti terapija može biti hirurška, medikamentozna i radioterapija. Medikamentozna terapija malignih bolesti se sprovodi kao: hemioterapija, hormonska terapija (u lečenju raka dojke, prostate, ginekoloških maligniteta ), biološka iimunoterapija.

Hemioterapija je davanje lekova (citotoksičnih lekova – citostatika) koji direktno uništavaju ili zaustavljaju deobu ćelija raka, sprečavajući tako da tumor dalje raste. Rezultat toga je ćelijska smrt ,kako maligne ćelije, što je željeni efekat, tako i zdrave ćelije, što je neželjeni efekat. Indikacije za hemioterapiju su solidni tumori i hematološki maligniteti. Putevi unošenja hemioterapije mogu biti različiti: na usta (per os),intravenski, intraperitonealno, intrapleuralno, intratekalno, Port-A-Cath sistem.

Vrste hemioterapije su:

  1. Adjuvantna
  2. Neoadjuvantna
  3. Sistemska

Adjuvantna terapija  se primenjuje nakon operativnog zahvata, i to vidu hemioterapije i/ili hormonske terapije. Odluka o adjuvantnoj terapiji se donosi na osnovu prognostičkih faktora: broj pozitivnih limfnih čvorova, status steroidnih receptora, veličina tumora, histološke karakteristike tumora, životna dob bolesnika, HER-2 status… Adjuvantni hemioterapijski režim se može smatrati efikasnim samo ako se dokaže da znatno produžava slobodni interval bez bolesti i/ili ukupno vreme preživljavanja.

Neoadjuvantna hemioterapija podrazumeva sistemsko davanje hemioterapeutika u lokalno uznapredovaloj fazi bolesti, pre hirurgije, a u odsustvu metastaza. Cilj ove terapije je da se inoperabilni karcinom prevede u operabilno stanje, kod operabilnih tumora da bi se povećao broj bolesnika sa  poštednim operacijama i konačno da se unište mikrometastaze.

Sistemska hemioterapija podrazumeva palijaciju simptoma uz najmanju toksičnost, postizanje što većeg broja kvalitetnih sukcesivnih remisija, odlaganje pojave vitalno ugražavajućih metastaza, ublažavanje simptoma i moguće produženje života.

Hemioterapija kod metastatske bolesti se mora pažljivo izabrati na osnovu nekoliko važnih parametara: stepena progresije bolesti, pridruženih bolesti, efikasnosti i podnošljivosti terapije, prethodne hemioterapije, koja je najčešće bila adjuvantna, karakteristike pacijenta i tumora.

Većina citostatika deluje na određene faze ćelijskog ciklusa, i to uglavnom u fazi deobe. Cilj hemioterapije je da se uništi karcinom do poslednje maligne ćelije. Neželjena dejstva citotoksičnih lekova su mijelotoksičnost (pad krvne slike u toku terapije), kardiotoksičnost, alopecija, nefrotoksičnost. Prilikom davanja citostatika može se razviti rezistencija: primarna (idiopatska) ili sekundarna (nakon primene hemioterapije). Mehanizam rezistencije je u većini slučajeva nepoznat, a mogući uzroci su enzimski poremaćaji, smanjen unos citostatika u ćeliju, pojačana eliminacija leka, što se zasniva na individualnim razlikama među pacijentima.

Pre aplikacije citostatika neophodno je uzeti podatke od pacijenta u vezi sa eventualnim alergijskim reakcijama, a zatim uvesti u premedikaciju sve lekove koji će suzbiti očekivane neželjene efekte specifičnog onkološkog lečenja (antiemetici i kortikoterapija). Citostatici se aplikuju po određenom protokolu koji je najbolje rešenje za individualnog pacijenta, pri čemu je važno pratiti ubodno mesto i svaku moguću reakciju bolesnika.

Pacijenti koji su na hemioterapiji zahtevaju tačnu dijagnostiku kako bi se donela prava odluka o lečenju, ali i pažnju i negu tokom celog toka bolesti, pa su tokom lečenja uključeni timovi zdravstvenih radnika: medikalni onkolog, onkolog-hirurg, radioterapeut, radiolog, patolog, veoma često lekari drugih specijalnosti (pulmolog, urolog, gastroenterolog…), psihoterapeut  i medicinska sestra.

Krajnji cilj hemioterapije je izlečenje. Zahvaljujući novim lekovima, on je danas dostižan ukoliko se pacijent lekaru javi na vreme.

 

 Reference :

¹Closethe Care Gap

²Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut",Registar za kancer

³Globocan 2020,International AgencyforResearch on Cancer,WHO

⁴Cancerofunknownprimary - incidence, mortality trend, andmortality-to-incidenceratio is associatedwith human developmentindex in Central Serbia,1999–2018: Evidence from thenationalcancerregistry, updateOctober 2021

⁵Cancerincidenceandmortality in Serbia 1999–2009,Jovan Mihajlovic, PetrosPechlivanoglou, MaricaMiladinovMikov, SnezanaZivkovic& Marten J PostmaCancerincidenceandnumberofnewcancercases in Serbia from 1999 to 2009, Cancermortalityandnumberofcancerdeaths in Serbia from 1999 to 2009

Gotovi lekovi, priručnik za farmakoterapiju, TomislavKažić