Maligne bolesti obično prati veliki broj tegoba, ali je bol najčešći simptom koji se istovremeno i najteže podnosi.
Uglavnom nastaje zbog direktnog rasta tumora ili metastaza, ali može da bude i posledica onkološkog lečenja ili nekog drugog, pratećeg oboljenja. Aktiviranje receptora za bol nakon oštećenja tkiva jedan je od mehanizama nastanka (nociceptivni bol) dok oštećenjem nerava koji prenose nadražaje od periferije ka mozgu nastaje neuropatski bol.

Kada u malignoj bolesti nije moguće otkloniti uzrok bola, razvija se hronični kancerski bol. Obično je konstantan, a često ga karakterišu i nagle pojave „proboja“ ili pojačanja bola. Adekvatnu terapiju kancerskog bola treba primeniti čim se on pojavi, jer svako odlaganje lečenja nanosi pacijentu dodatnu patnju i narušava njegovo opšte stanje.

Danas postoje precizne preporuke za lečenje kancerskog bola i ako se one pravilno primenjuju, bol je moguće otkloniti kod skoro 90% pacijenata. Najvažniji faktor koji određuje vrstu leka i način njegove primene je jačina bola. Nju procenjuje sam pacijent na osnovu subjektivnog doživljaja na zamišljenoj skali od 0 do 10, gde je nula stanje bez bola, a 10 najjači mogući bol.

Optimalni vid primene lekova je na usta (oralno), zbog čega se većina analgetika može naći u vidu kapi, sirupa, tableta ili kapsula. Takođe, terapija treba da se uzima po satnici, jer je cilj lečenja stavljanje hroničnog bola pod kontrolu. Potrebno je da lekar uvek odredi i dozu leka za proboj bola, kao i da upozori pacijenta na moguća neželjena dejstva.

U izboru analgetika pomaže nam „sistem stepenica“. Po ovom principu lečenje blagih bolova (0–3/10) započinje se neopioidnim analgeticima. Za umereno jake bolove (srednja stepenica) koriste se tzv. slabi opioidi ili male doze jakih opioida, dok se za lečenje jakih bolova (7–10/10) primenjuju isključivo jaki opioidi (prema Svetskoj zdravstevnoj organizaciji).

Okosnica lečenja kancerskog bola su jaki opioidi, lekovi koji su pacijentima dostupni u različitim oblicima, i to u vidu tableta, kapsula, flastera, sirupa, kapi. Pri njihovoj primeni količina leka se prilagođava jačini bola pacijenta i ne postoji gornja granica doze.

Pacijenti na primenjene lekove za bol mogu različito da reaguju zbog vrste maligniteta, pridruženih bolesti, godina starosti, funkcije jetre ili bubrega... Zbog toga je važno da se terapija individualno prilagodi svakom bolesniku. Nekada je potrebno promeniti vrstu leka zbog izostanka efekta, lošeg podnošenja opioida ili pojave neželjenog dejstva. Uz terapiju bola mogu se dodavati i drugi lekovi (tzv. koanalgetici), koji svojim mehanizmom dejstva mogu da utiču na smanjenje bola i olakšaju stavljanje kancerskog bola pod kontrolu.
Lekar je dužan da uz terapiju jakim opiodima obavezno preporuči lekove protiv opstipacije (zatvora) i mučnine kako bi se sprečili ovi očekivani neželjeni efekti.

Lečenje kancerskog bola je složen proces koji zahteva puno poverenje i saradnju lekara i pacijenta, ali uz pažljivu primenu preporuka i praćenje efekata terapije kod većine pacijenata ovaj cilj može biti uspešno ostvaren.


Dr Marija Ristić
Lekar medikalne onkologije
Institut za onkologiju i radiologiju Srbije