Benigna hiperplazija prostate ( BHP)je jedan od vodećih uzroka tegoba vezanih za donji urinarani trakt (Lower Urinary Tract Symptoms – LUTS), koje se javljaju tokom procesa starenja muškarca.

U osnovi označava uvećanje prostate, a pojam ,,benigna``znači da nije u vezi sa postojanjem karcinoma prostate, koji je najčešća maligna bolest muškarca. 

Uprkos ispitavanju  koje se sprovodi unazad 5 decenija, direktni uzrok rasta prostate nije sa sigurnošću utvrdjen. Androgeni - muški polni hormoni utiču na rast prostate, ali nisu direktni izazivač poremećaja. Ranije se smatralo da simtomi nastaju samo zbog povećanja otpora u uretri tj prostati, prilikom prolaska urina. Medjutim, to je suviše pojednostavljeno. Danas  je jasno da su tegobe u značajnom procentu povezane sa disfunkcijom glatkog mišića bešike (detruzora mokraćne bešike) tokom starenja, zatim stanjima sa povećanim unosom i eliminacijom tečnosti, poremećajima sna, kao i drugim bolestima koje nisu direktno povezane sa prostatom i mokraćnom bešikom (MB).
Tegobe može prouzrokovati suženje uretre i poremećaj kontraktilnosti mokraćne bešike. Zbog toga je adekvatno  praženjenje bešike povezano sa opstrukcijom prolaska urina, nedovoljnom aktivnošću glatkih mišića u zidu ovog organa, ili kombinacijom  oba  poremećaja. Kvalitet života biva narušen čestim mokrenjem, a ponekad i kapanjem urina nakon mokrenja. Mokraćna bešika kao rezervoar, može tako biti izvor simptoma kao što su učestala, hitna ili neodložna potreba za mokrenjem, osećaj nepotpunog pražnjenja bešike nakon mokrenja. Tegobe mogu biti praćene infekcijama, ili stvaranjem peska / kamenčića u kanalima urinarnog sistema.

Uvećanje prostate može postojati i bez pojave  tegoba i obratno – tegobe mogu biti prisutne i ako je prostata urednih dimenzija. Otkrivanje svih  komplesnih patoloških procesa na ćelijskom nivou u budućnosti će omogućiti stvaranje adekvatnih strategija za uzročno lečenje navedenih stanja.                 

Zna se da muški polni hormoni - androgeni stimulišu  rast i razvoj ćelija prostate, a takođe i inhibiraju / sprečavaju  progamirano prirodno uništenje tih ćelija. Testikularni androgeni su potrebni za razvoj prostate, pubertet i starenje. U odsustvu androgenih hormona , ne razvija se ni benigno uvećanje prostate.

Dugo je ispitivana povezanost faktora rasta i androgena, uticaj zapaljenja prostate kao i drugih činilaca koji  mogu dovesti do proliferacije(umnožavanja) tkiva prostate.

Bitna je činjenica da ljudska prostata ima dobro razvijenu kapsulu koja ograničava prostor za ekspanzivno širenje prostatičnog tkiva, što rezultira povećanim pritiskom na odvodne urinarne  kanale i simptomina opstrukcije. Uočeno je da veličina prostate često nije  direktno povezana sa intenzitetom tegoba i stepenom opstrukcije.

BHP može imati i nasledni karakter, smatra se da oko 50% muškaraca koji su lečeni hiruškim putem pre svoje 60 godine u stvari imaju naslednu bolest.

Mnoge studije su pokazale da većina muškaraca ima  barem jednom ili povremno tegobe vezane za donji urinarni trakt, a učestalost se  povećava sa godinama. Benigno uvećanje prostate je često praćeno drugim bolestima kao što su astma, artritis, depresija, dijabetes, oboljenja srca, iritabilni kolon, poremećaji sna, neurološka oboljenja, rekuretne  urinarne infekcije.

Komplikacije BHP kao što su: infekcija urinarnog trakta, dekompenzacija moraćne bešike, kamenčići ili pesak u mokraćnoj bešici , krv u urinu, inkontinencija ( nemogućnost zadržavanja urina), oštećenje organa gornjeg urotrakta sa pojavom bubrežne isuficijencije  -  generalno su retke kod pacijenata koji odlaze  na redovne i periodične preglede urologa.

Potencijalno urgetno stanje kod pacijenata sa BHP je akutna retencija urina(zadržavanje mokraće) koje zahteva hiruršku intervenciju. Faktori rizika su starija životna dob, uvećana prostata,  povećani specifični antigen prostate PSA.

Dijagnostika BHP podrazumeva jedan detaljan razgovor sa pacijentom u cilju otkrivanja problema sa mokrenjem, kao i drugih bolesti koje mogu komplikovati lečenje. Potom treba uraditi digitorektalni pregled prostate ( kojim se stiče grubi utisak o veličini prostate, eventualnoj prisutnosti čvorića koji  mogu ukazivati na postojanje tumorskog procesa, konzistenciji i ograničenosti od okoline), analizu urina, određivanje PSA antigena ultrazvuk urotrakta. Ultrazvuk je neinvazivna i danas veoma pristupačna metoda kojom se odredjuje rezidualni urin (urin koji zaostaje nakon  mokrenja).Potrebno je pregledati i ostale organe urotrakta. Može se raditi i analiza  uree i kreatinina. Takodje se savetuje korišćenje upitnika za pacijenta o  njegovim  konkretnim tegobama. Uretrocistoskopija (pregled kojim se instrumentom pod kontrolom oka ili kamere pregeda cela mokraćna cev kroz penis i prostatu i potom i lumen MB), se ne sporovodi rutinski već samo kod pojedinih pacijenata

Ranije, pre više decenija, nije bilo puno opcija u lečenju pacijenata sa BHP. Kada pacijent dodje u stanje da mora da nosi  urinarni kateter zbog kompletne retnecije urina, jedino rešenje je bilo operativno lečenje. Danas, napretkom farmaceutske industrije postoji lekovi koji mogu ublažiti i vremenom otkloniti uzroke koji  dovode do pojave  opisanih tegoba.  

Cilj pravilne primene lekova je  poboljšavanje pražnjenja mokraćne bešike, sprečavanje progresije bolesti i propadanja oragana gornjeg urotrakta , prevencija komplikacija koje bi potencijalno dovele do potrebe za hirirškim intervencijama. Najvažniji rezultat adekvatne terapije je svakako poboljšavanje kvaliteta života pacijenta.

Lečenje:

Praćenje

Jedan značajan broj pacijenata sa BHP neće izabrati opciju lečenja lekovima ili hirurški tretman, jer njihove tegobe nisu velike, ili smatraju da  je upotreba lekova za njih veća komplikacija nego što je neprijatnost koju izaziva tegoba sa mokrenjem.

Terapija lekovima

Danas se koriste alfa blokeri, 5alfa reduktaza inhibitori,  biljni preparati, antimuskarinski lekovi i PDE inhibitori, kao i brojne kombinacije navedenih lekova. Medikamentozno lečenje je dominatni način terapije  pacijenta sa BHP. Oko 2/3 pacijenata se danas odluči za lečenje lekovima, a ne za opertivno lečenje.

Fitoterapija

Fitoterapija se naglo proširila po svetu nakon 1990. Posle upotrebe alfablokera ona je druga najčešće propisivana terapija u Evropi. Pravi i suguran mehanizam dejstva svakog pojedinog agensa nije u potpunosti poznat, a potencijano deluju protivupalno, inhibišu enzime 5-alfa reduktaze, imaju antiandrogeno i estrogeno dejstvo, utiču na metabolizma holesterola , stvarnje  aktivnih radikala,  na lipidnu peroxidazu, menjaju prolaktinom indukovan rast prostate  a takođe  imaju i placebo efekat. Najčešće korišćeni su Serenoa Repens ekstrakt iz male Američke i male patuljaste palme, afrička šljiva, Južnoafrička Star grass, zatim preparati na bazi bundeve i drugi. Za fitoterapiju je važno reći da su za sada potrebne dugoročne i dobro dizajnirane studije koje bi apsolutno potvrdile i objasnile povoljno dejstovo navedenih biljaka. Fitoterapija je uglavnom rezervisana za pacijente koji imaju samo blage tegobe sa mokrenjem ili kao pomoćna terapija.

Hirurški tretman

Danas je operativno lečenje BHP u drugom planu jer je medikamentozno lečenje zauzelo primat. Hiruški tretman je danas rezervisan za pacijente koji imaju apsolutnu indikaciju za hirurgiju ili ne žele dugotrajnu upotrebu lekova. Apsolutna indikacija za hirurški tretman je plasiran urinarni kateter – kompletna retnecija urina, ponovljene infekcije, krv u mokraći i azotemija.

Benigno uvećanje prostate danas  je najčešći uzrok simtoma donjeg urinarnog trakta muškarca, koje nastaje starenjem. Pravilna dijagnostika omogućava selekciju pacijenata za odgovarajući tretman. Medikamentozna terapija  je danas prva linija u lečenju nekomplikovane BHP sa alfablokerom samostalno ili u kombinaciji sa 5 alfa redukataza inhibitorom (ukoliko je veliki volumen prostate). Navedena kombinovana terapija se pokazala najefektnijom u sprečavanju progresije bolesti i danas je standarna terapija za pacijente sa  izraženim tegobama i velikim volumenom prostate. Antimuskarinski lekovi i fosfodiesteraza inhibitori su moguća korisna pomoćna terapija  kod pacijenta koji imaju i erektilnu disfunkciju.

Dr Srđan Živojinov, urolog

KC Vojvodine