Negativan uticaj lekova na erekciju

Erekcija je kompleksan fenomen koji počiva na složenom, koordinisanom neurološkom i vaskularnom delovanju i delovanju glatkih mišića. Ovaj proces uključuje arterijsku dilataciju, relaksaciju glatkih mišića i aktivaciju korporalnog venookluzivnog mehanizma.
Visok arterijski inflow i nizak venski outflow održavaju pritisak neophodan za uspostavljanje erekcije. Intrakavernozni pritisak tokom normalne erekcije jednak je srednjem arterijskom pritisku sistema.
Erektilna disfunkcija (ED) definiše se kao perzistentna nemogućnost postizanja i/ili održavanja erekcije penisa, dovoljne za zadovoljavajući seksualni odnos. Prevalencija ED raste sa godinama, pa 52% muškaraca starijih od 40 godina imaju neki stepen ED.
Postojanje erektilne disfunkcije može narušiti kako fizičko, tako i psihosocijalno zdravlje, što ima značajan uticaj na kvalitet života i muškarca i njegove partnerke. Etiološki erektilna disfunkcija najčešće se klasifikuje kao: vaskulogena, neurogena, anatomska, hormonalna i nastala usled uzimanja različitih lekova.

VASKULOGENA ED:

Životne navike (pušenje)

Nedostatak fizičke aktivnosti

Gojaznost

Kardiovaskularne bolesti (hipertenzija, bolest koronarnih arterija, periferna vaskulopatija)

Šećerna bolest; hiperlipidemija; metabolički sindrom

Veće operacije u karlici (radikalna prostatektomija[RP]) ili radioterapija

 

NEUROGENA ED:

Degenerativna oštećenja CNS-a (multipla skleroza, Parkinsonova bolest, različite mišićne distrofije...)

Povrede ili bolesti kičmene moždine

Moždani udar

Tumori CNS-a

 

ANATOMSKA ED:

Hipospadije, epispadije; mikropenis

Fimoza

Pejronijeva bolest

Karcinom penisa i ostali tumori spoljašnjih genitalija

 

HORMONALNA ED:

Šećerna bolest, metabolički sindrom

Hipogonadizam

Hiperprolaktinemija

Hipertireodizam ili hipotireoidizam

Panhipopituitarizam i multipli endokrini poremećaji

 

LEKOVIMA IZAZVANA:

Antihipertenzivi (tiazidnidiuretici, beta blokatori)

Antidepresivi (selektivni serotonin reuptake inhibitori, triciklični antidepresivi)

Antipsihotici (neuroleptici)

Antiandrogeni (GnRHanaloziand antagonisti; 5-ARIs)

Različite vrste droga i opojnih sredstava (alkohol, heroin, kokain, marihuana, metadon, sintetičke droge, steroidi)

 

Erektilnadisfunkcija izazvana dejstvom lekova danas nije redak fenomen. Ona je pratilac različitih vidova terapije određenih bolesti i stanja, a prvenstveno nastaje usled njihovog uticaja na hormonski status, inervaciju i cirkulaciju. Ipak, najčešće govorimo samo o blažim poremećajima potencije koji se kao neželjeno dejstvo leka ne javljaju u značajnijem procentu u odnosu na druga neželjena dejstva terapije. Ono što svakako treba istaći jeste da pojava ED, koju pacijent povezuje sa upotrebom određenog leka, nije istovremeno i indikacija za prestanak terapije i takvu odluku treba doneti isključivo nakon konsultacije s nadležnim lekarom.

Svakodnevna primena inhibitora 5-alfa reduktaze (5-ARI)  prvenstveno finasterida i dutasterida  u lečenju pacijenata sa srednje teškim i teškim simptomima benigne hiperplazije prostate danas predstavlja osnov lečenja BHP. Cilj ove terapije je blokada konverzije testosterona u dihidroksitestosteron (DHT), aktivniju i potentniju formu. Ovakva terapija za posledicu ima snižen nivo hormona, što vodi u apoptozu prostatičnih ćelija, odnosno smanjenje dimenzija prostate, ali i u snižen libido, oslabljenu erekciju, poremećaj fertiliteta i ginekomastiju.

S druge strane, korišćenje analogagonadotropnih realising hormona (LHRH agonisti) u terapiji metastatskog karcinoma prostate danas predstavlja prvu liniju terapije sa ciljem da potpuno dovede do prestanka sinteze testosterona, tj. da spreči dalji razvoj kancera prostate u hormonzavisnoj fazi. Kao logična posledica nedostatka testosterona kod ovih pacijenta takođe će se javiti erektilna disfunkcija, odnosno odsustvo seksualne želje.

Farmakoterapija depresije uključuje antidepresive koji nivelišu nivoe centralnih neurotransmitera serotonina, norepinefrina i dopamina. Incidencija ED kod pacijenata koji su prvenstveno na terapiji SSRI i tricikličnim antidepresivima ispitivana je u velikom broju studija, ali su rezultati ovih studija pokazali različite ishode. Studija Rotšilda i saradnika pokazala je da oko 40% pacijenata prijavljuje neku od formi seksualne disfunkcije. Studije Kenedija, Ekselijusa, odnosno Monteho–Gonzalesa pokazale su da od 25–73% pacijenata na SSRI ima neku formu seksualnih disfunkcija. Pojedinačno, najznačajniji neželjeni uticaj na erekciju pokazali su paroksetin (65%), sertalin (56%) i fluoksetin (54%). Ova tri predstavnika SSRI dovela su kako do erektilne disfunkcije tako i znatno smanjenog libida, znatno skraćenog orgazma, kao i njegovog intenziteta. Uporedna studija koju su radili Model i saradnici pokazala je da pacijenti koji uzimaju SSRI prijavljuju u 73% tegobe, dok pacijenti koji uzimaju bupropion ovakve tegobe prijavljuju u oko 14% slučajeva.

Erektilna disfunkcija ima visoku prevalenciju kod osoba sa multiplim kardiovaskularnim faktorima rizika, tj. kardiovaskularnim bolestima. Hipertenzija se smatra jednim od najznačajnijih faktora rizika i često je prisutna kod muškaraca sa ED. Poseban uticaj na erektilnu funkciju primećen je kod dejstva tiazidnih diuretika i beta blokatora. Diuretici snižavaju krvni pritisak uglavnom time što uzrokuju izlučivanje veće količine vode i natrijuma, čime se redukuje volumen u celom telu i izaziva dilatacija krvnih sudova. Ovo može voditi u smanjenje protoka krvi u penisu koji je neophodan za adekvatnu erekciju.

Beta blokatori blokiraju neke efekte simpatičkog nervnog sistema (npr. epinefrina), koji povećava puls i krvni pritisak usled stresa i aktivnosti. Svojim dejstvom oni snižavaju krvni pritisak smanjujući puls i snagu srčanog rada, što za posledicu može imati i oslabljenu erekciju.

Kada govorimo o uticaju kokaina na erektilnu disfunkciju, to možemo posmatrati kroz kratkoročne i dugoročne efekte. Kratkoročni efekti baziraju se na povišenom nivou neurotransmitera, ulazak kokaina u krvotok podiže nivo dopamina, epinefrina i norepinefrina. Dopamin kao neurotransmiter ima najveću ulogu u stvaranju osećaja zadovoljstva, samim tim i seksualnog. Prvi susret s kokainom može proizvesti osećaj bolje kontrole tokom seksualnog odnosa, produženi odnos, povišeni nivo seksualnog zadovoljstva i pojačan orgazam. Duže uzimanje kokaina, s druge strane, dovodi do pojave neželjenih efekata kao što su: snižen protok krvi kroz penis, snižen libido, gubitak osećaja i kontrole seksualnog odnosa, kao i prevremena ejakulacija. Oštećenje erektilne funkcije je postepeno i bazira se na vazokonstrikciji krvnih sudova, tj. na sprečavanju normalne relaksacije krvnih sudova, odnosno adekvatne prokrvljenosti glatkih mišićnih ćelija penisa. Takođe, prolongirani povišen nivo dopamina usled konzumiranja kokaina  vodi u smanjenu osetljivost neurona na seksualnu stimulaciju.

Seksualna disfunkcija često je pratilac muškaraca koji svakodnevno konzumiraju alkohol. Veći broj studija utvrdio je da svakodnevno uzimanje alkohola vodi kako u erektilnu disfunkciju i sniženje seksualne želje, tako i u problem sa prevremenom ejakulacijom. Van Til i Lester su u svojoj studiji zaključili da čak 61% ispitanika koji redovno konzumiraju alkohol ima i seksualnu disfunkciju, najčešće u formi erektilne disfunkcije.

 

Ass. dr Milan Radovanović, urolog
Klinika za urologiju KCS
Beograd

 

REFERENCE:

  1. Gratzke, C., et al. Anatomy, physiology, andpathophysiologyoferectiledysfunction.
    J Sex Med, 2010. 7: 445.
  2. NIH Consensus Conference. Impotence. NIH ConsensusDevelopment Panel on Impotence. JAMA, 1993. 270: 83.
  3. Feldman, H. A., et al. Impotenceanditsmedicalandpsychosocialcorrelates: resultsoftheMassachusetts Male AgingStudy. J Urol, 1994. 151: 54.
  4. EAU guidelines 2019. Male SexualDysfunction
  5. Higgins, A., et al. Antidepressant-associatedsexualdysfunction: impact, effects, andtreatment. Drug HealthcPatientSaf. 2010; 2: 141–150.
  6. Rothschild A. Sexual side effectsofantidepressants. J ClinPsychiatry. 2000;61(Suppl 11):28–36.
  7. Kennedy SH, Eisfeld BS, Dickens SE, Bacchiochi JR, Bagby RM. Antidepressant-inducedsexualdysfunctionduringtreatmentwithmoclobemide, paroxetine, sertraline, andvenlafaxine. J ClinPsychiatry. 2000;61:276–281. 
  8. Ekselius L, Von Knorring L. Effect on sexualfunctionoflong-termtreatmentwithselectiveserotoninreuptakeinhibitors in depressedclientstreated in primary care. J ClinPsychopharmacol. 2001;21:154–160. 
  9. Montejo-Gonzales A, Llorce G, Izquierdo J, et al. SSRI – inducedsexualdysfunction: fluoxetine, paraoxetine, sertalineandfluvoxamine in a prospective, multicenter, anddescriptiveclinicalstudyof 344 patients. J SexMaritalTher. 1997;23:176–187. 
  10. Modell J, Katholi C, Modell J, De-Palma R. Comparativesexual side effectsofbupropion, fuloxetine, paroxetineandsertraline. ClinPharmacolTher. 1997;61:476–487. 
  11. Khalid A. J. et al. AntihypertensiveDrugsand Male SexualDysfunction: A ReviewofAdultHypertensionGuidelineRecommendations. JournalofCardiovascularPharmacologyandTherapeutics. 2016; 233-244.
  12. Arackal BS, Benegal V. Prevalenceofsexualdysfunction in male subjectswithalcoholdependence. Indian J Psychiatry.2007apr-jun; 49(2): 109-112.
  13. Van Thiel DH, Lester R . Theeffectofchronicalcoholabuse on sexualfunction.  ClinEndocrinolMetab 1979;8:499-510.  

  

Erektilna disfunkcija, etiologija, dijagnoza i lečenje

Erektilna disfunkcija (ED) predstavlja najčešći seksualni problem koji pogađa muškarce i zbog kog se javljaju lekaru. Smatra se da 30 miliona muškaraca širom sveta ima ovaj problem.

Erektilna disfunkcija se definiše kao nemogućnost postizanja ili održavanja erekcije koja je dovoljno čvrsta i kvalitetna za stupanje u seksualni čin. 

Kada se javlja erektilna disfunkcija?

  • kod nedovoljnog protoka krvi kroz sam penis ili u slučaju povrede određenih nerava
  • stres i emocionalne reakcije takođe mogu dovesti do pojave ED
  • rani znak veoma ozbiljnijih stanja i bolesti kao što su: ateroskleroza, hipertenzija, oboljenja srca i neregulisana glikemija u sklopu dijabetesa

Erekcija

Tokom seksualnog uzbuđenja dolazi do nervne stimulacije i povećanog dotoka krvi u telo penisa. Krv ulazi u dve erektilne komore kavernoznih tela građenih od spongioznih mišičnih vlakana (corpora cavernosa). Ova tela nisu u potpunosti šuplja, već imaju mnoštvo pregrada koja čine mrežoliku strukturu. Tokom formiranja erekcije kavernozna tela se opuštaju i dozvoljavaju dotok  krvi. Posledično, pritisak krvi u kavernoznim telima čini penis čvrstim.  Nakon dostizanja orgazma kod muškaraca dolazi do aktivacije drugog seta neuralnih signala, kontrakcije mišićnih vlakana penisa i do omogućavanja oticanja krvi iz penisa natrag u cirkulaciju. 

Etiologija

U ED erekcija se teško dostiže ili održava u dovoljnom stepenu za penetraciju. Kao pojava može biti upozorenje za bolesti cirkulacije i vaskularnog sistema. Studije su pokazale povišeni rizik za infarkt miokarda i vaskularne bolesti donjih ekstremiteta kod osoba sa ED. Sa psihološke strane ED uzrokuje: gubitak samopouzdanja, depresiju, smanjujući kvalitet života pacijenta, ali i njegovog partnera.

Uzroci erektilne disfunkcie mogu biti objektivna patološka stanja i bolesti, kao i emocionalni stres. Neki od poznatih faktora rizika su:

  • starost iznad 50 godina 
  • dijabetes
  • hipertenzija
  • visok nivo holesterola
  • pušenje
  • uživanje droga ili unos velikih količina alkohola
  • gojaznost
  • manjak fizičke aktivnosti

 

Fizički uzroci  

Nedovoljan dotok krvi do kavernoznih tela penisa kod bolesti srca, krvnih sudova, dijabetesa.

Nemogućnost zadržavanja krvi u penisu u toku erekcije. 

Poremećaj na nivou nervnog sistema na nivou mozga ili kičmene moždine. Određene bolesti, povrede ili hirurške intervencije u karlici mogu dovesti do oštećenja nerava koji inervišu penis.

Dijabetes odlikuju poremećaji na nivou krvnih sudova koji takođe dovode do ED.

Korišćenje nekih lekova za lečenje drugih bolesti može uticati na erektilnu funkciju muškarca.

Emocionalni uzrozi 

Depresija, anksioznost, konfilikti u vezi, stres na poslu ili kod kuće, stres od društvenih, kulturoloških i religijskih konflikata, kao i briga o sopstvenim performansama u seksualnom činu.

Dijagnoza 

Traganje za uzrokom nas najčešće usmerava i ka pravom putu lečenja: promena životnih navika, hronična terapija, otklanjanje stresora u okolini. 

Podaci o bolesti nam omogućuju da razlikujemo uzroke u vidu želje za seksom, erektilne funkcije, ejakulacije i orgazma. Mnoga od ovih pitanja pacijentu mogu biti neprijatna za razgovor, ali su svakako najbolji način za dolaženje do uzroka bolesti.

Klinički pregled obuhvata celokupno zdravstveno stanje pacijenta. U zavisnosti od starosti pacijenta pregled se može orijentisati ka internističkom aspektu ili pregledu polnih organa.

Opšte analize i pregled urina se najčešće odnose na traganje za infektivnim agensima koji mogu biti uzrok ED. Specifične laboratorijske analize obuhvataju ispitivanje nivoa testosterona, nivo šećera u krvi, ultrasonografski pregled penisa. Intrakavernozne injekcije kojima se izaziva veštačka erekcija, kao i noćni testovi za ispitivanje fizioloških erekcija. Retko, potrebno je uraditi i MSCT preglede, kao i MR.

Lečenje ED uvek počinje korigovanjem loših navika: ishrana, pušenje, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti. Pomoć stručnjaka u rešavanju emocionalnih problema i socijalnih konflikata predstavlja mogućnost za resetovanje libida muškarca.

Tretman ED može biti neinvazivan i invazivan. 

Inhibitori 5-fosfodiesteraze danas predstavljaju zlatni standard u lečenju ED kako u SAD tako i u Evropi i svetu (tadalafil, sildenafil).

Povećavajući protok krvi kroz penis dovode do stvaranja erekcije. U Americi su i jedini oralni molekuli odobreni od FDA za lečenje ED. Prethodno je potrebno anamnestički isključiti korišćenje nitrita kao apsolutnu kontraindikaciju.

Terapija testosteronom se koristi kada zbog njegovog niskog nivoa nema dovoljno seksualne želje. U upotrebi su i invazivnije metode: vakuum pumpe, intrakavernozne injekcije ili intrauretralne injekcije prostaglandina ili alprostadila.

Pacijenti sa nekurabilnim oblicima ED podvrgavaju se operativnom lečenju penilnim protezama. Ove proteze mogu biti semirigidne (savitljive) i proteze na naduvavanje. Proteza predstavlja umetak za svako kavernozno telo i može biti od silikona bez šupljine u slučaju savitljivih, i šuplja kada za njeno naduvavanje postoji poseban mehanizam kojim se ona dovodi u čvrsto stanje. 

Erektilna disfunkcija predstavlja zdravstveno-socijalni fenomen i  stanje koje u modernom društvu uzima maha, a njena incidenca je proporcionalna tehnološkom, sedenternom obliku života kome većina današnjih društava teži. Blagovremeno reagovanje i prevencija su najbolji način u sprečavanju pojave i lečenju ove bolesti. Međutim, teško je ostati na pravom putu i nositi se sa civilizacijskim tokovima, a sačuvati zdravlje i erektilnu funkciju.

   

Dr Bojan Vučković, urolog, OB Prokuplje

                                                    

Literatura:

  1. Irwin GM. Erectile Dysfunction. Prim Care. 2019 Jun;46(2):249-255. doi: 10.1016/j.pop.2019.02.006. Epub 2019 Apr 1. PMID: 31030826.
  2. Razdan S, Greer AB, Patel A, Alameddine M, Jue JS, Ramasamy R. Effect of prescription medications on erectile dysfunction. Postgrad Med J. 2018 Mar;94(1109):171-178. doi: 10.1136/postgradmedj-2017-135233. Epub 2017 Nov 4. PMID: 29103015.
  3. Mobley DF, Khera M, Baum N. Recent advances in the treatment of erectile dysfunction. Postgrad Med J. 2017 Nov;93(1105):679-685. doi: 10.1136/postgradmedj-2016-134073. Epub 2017 Jul 27. PMID: 28751439.
  4. Li HJ, Yang B. [Advances in the concept of treatment of erectile dysfunction]. Zhonghua Nan Ke Xue. 2017 Apr;23(4):291-295. Chinese. PMID: 29714411.
  5. Glina S, Cohen DJ, Vieira M. Diagnosis of erectile dysfunction. Curr Opin Psychiatry. 2014 Nov;27(6):394-9. doi: 10.1097/YCO.0000000000000097. PMID: 25226157.
  6. Cohen SD. The Challenge of Erectile Dysfunction Management in the Young Man. Curr Urol Rep. 2015 Dec;16(12):84. doi: 10.1007/s11934-015-0553-3. PMID: 26563194.
  7. Gross O, Sulser T, Eberli D. Erektions- und Ejakulationsstörungen [Erectile and Ejaculatory Dysfunction]. Praxis (Bern 1994). 2015 Nov 25;104(24):1337-41. German. doi: 10.1024/1661-8157/a002194. PMID: 26602851.
  8. El Taieb MA, Hegazy EM, Maklad SM, Khairy R. Platelet Indices as a marker for early prediction of erectile dysfunction in diabetic patients. Andrologia. 2019 Feb;51(1):e13163. doi: 10.1111/and.13163. Epub 2018 Oct 8. PMID: 30298693.