Akutni bakterijski prostatitis (ABP) predstavlja akutnu infekciju prostate koja se manifestuje kako sistemski, tako i lokalno – simptomima donjeg urinarnog trakta.

Najčešće se javlja kod muškaraca starosti između 20 i 40 godina (kada su seksualno najaktivniji), a drugi pik je nakon 60. godine, kada je najčešće predisponiran benignim uvećanjem prostate (BPH) ili drugim smetnjama prilikom izmokravanja1. Akutna forma prostatitisa zapravo nije najčešća i ima učešće sa nekih 10%, za razliku od hronične forme, koja je zapravo najzastupljenija. Uzročnici su uglavnom gram negativne enterobakterije, a u učestalosti prednjači Escherichia coli sa udelom 65-80%, potom slede i Klebsiella, Enterobacter, Serratia i Pseudomonas sa nekih 10-15%2. Veoma retko uzročnici mogu biti i gram pozitivne bakterije, anaerobni mikroorganizmi, Chlamidia, Ureaplasma i Mycoplasma.

Postoji nekoliko načina nastanka prostatitisa, tj. samog zapaljenja prostate, a to su širenje infekcije iz uretre ascedentnim putem (ushodno), direktno ili preko limfnih sudova iz rektuma ili hematogeno, odnosno putem krvi iz drugih delova tela. Međutim, smatra se da najčešće do prostatitisa dolazi zbog intraduktalnog prostatičnog refluksa. Tada inficirana mokraća, koja zbog otežanog prolaska kroz uretru (BPH, stenoza uretre...) i posledičnog povećanog pritiska, pravi refluks – vraća se obrnutim putem u kanaliće prostate i prenosi bakterije koje se nastanjuju u samoj prostati. Inflamaciji u ovoj situaciji doprinosi i sam urin, a ne samo bakterije, s obzirom na to da na taj način i hemijski iritira tkivo prostate3.

Od faktora rizika, važno je napomenuti i instrumentalne preglede bešike i prostate, stalni kateter, oslabljen imunitet usled bolesti ili lečenja, prisustvo fimoze, epididimitis, visokorizično seksualno ponašanje4... Nakon TRUS biopsije prostate, 4,2% pacijenata će razviti ABP, što nije zanemarljivo, te se savetuje antibiotska profilaksa fluorohinolonima pri planiranju ove procedure5. Takođe, bitno je naglasiti da nakon instrumentalnih manipulacija na prostati raste rizik za infekciju Pseudomonasom, pogotovo sojevima rezistentnim na jake antibiotike6.

Prilikom dijagnostike ovih pacijenata neophodno je pre svega uzeti dobru anamnezu, pri čemu insistirati na podacima o prethodnom korišćenju antibiotika, urološkim oboljenjima i eventualnim instrumentalnim pregledima, seksualnim kontaktima. Opštim pregledom se uočava povišena telesna temperatura i drugi efekti sistemske intoksikacije organizma – ubrzana srčana radnja, ubrzano disanje, moguć je i pad krvnog pritiska. Vrlo često prilikom pregleda stomaka pacijent ima nelagodu u pubičnoj regiji zbog otežanog pražnjenja bešike, pa i moguće urinarne retencije, a rektalni pregled može biti otežan zbog bola i spazma u međici i analnoj regiji. Sam rektalni pregled je neophodno izvesti nežno i pažljivo da bi se izbegla bakterijemija. Tom prilikom se identifikuje izrazito bolna, natečena i vruća prostata.1 Pregledom genitalija potrebno je obratiti pažnju na bilo kakve anomalije na penisu, testisima i pasemnicima, koji mogu pogodovati prostatitisu.

Od laboratorijskih analiza, svakom pacijentu sa sumnjom na prostatitis obavezno uraditi pregled urina i urinokulturu sa antibiogramom. Tom prilikom insistirati na srednjem mlazu urina. Test trakama sa velikom preciznošću možemo potvrditi dijagnozu na osnovu prisustva leukocita i nitrita, a mikroskopski se uočavaju brojni leukociti i bakterije. Takođe, neophodno je uraditi i krvnu sliku, C-reaktivni protein, prokalcitonin, a kod ozbiljnijih slučajeva i hemokulturu. Ne savetuje sa analiza PSA, koji jeste tumor-marker za prostatu, ali nije specifično vezan za tumor, te bi skok vrednosti prilikom upale mogao samo da doprinese anksioznosti pacijenta, a nikako da pomogne pri donošenju odluka u daljem lečenju.

Najčešće dalja dijagnostika i nije neophodna, međutim, u slučajevima kada se tegobe ne smiruju, odnosno ukoliko se vraćaju, potrebno je uključiti i ultrazvučni pregled, pa čak i kompjuterizovanu tomografiju (CT). Ultrazvučni pregled je najbolje uraditi transrektalnom sondom, jer je ovim pristupom najlakše uočiti prisustvo kalcifikacija, identifikovati semene kesice, samu ehogenost prostate. Ovaj pregled je posebno važan zbog mogućnosti pronalaženja prostatičnog apscesa, koji se javlja nakon ABP u 2,7% slučajeva, a uglavnom ga karakteriše pogoršanje simptoma nakon inicijalnog popravljanja opšteg stanja7.

Diferencijalno dijagnostički dolaze u obzir benigna hiperplazija prostate, hornični prostatitisi, cistitis, divertikulitis, proktitis, orhitis, epididimitis, karcinom prostate... Ali samo na osnovu dobre anamneze, fizikalnog pregleda sa rektalnim tušeom i laboratorijskih analiza vrlo je lako izdiferencirati akutni bakterijski prostatitis od bilo kog gorenavedenog stanja.

Uspešna dijagnostika sa posledičnim uspešnim tretmanom ABP je veoma značajna iz više razloga. Glavni je, naravno, da ova bolest može uzeti fudroajantan tok i samim tim ugroziti život pacijenta, ali bitno je istaći da neuspehom potpunog izlečenja bolest vrlo često pređe u hronični oblik, koji sa svoje strane može bitno da pogorša kvalitet života pacijenata8.

Dr Bojan Čegar, urolog, KCS

_________________________________________________________________________________________
LITERATURA:

[1] Campbell-Walsh Urology 11e, Alan J Wein et al. 2016

[2]  Nagy V, Kubej D. Acute bacterial prostatitis in humans: current microbiological spectrum, sensitivity to antibiotics and clinical findings. Urol Int. 2012;89(4):445-50. doi: 10.1159/000342653. Epub 2012 Oct 18. PubMed PMID:23095643.

[3]  Terai A, Ishitoya S, Mitsumori K, et al. Molecular epidemiological evidencefor ascending urethral infection in acute bacterial prostatitis. J Urol2000;164(6):1945–7.

[4]  Kim SH, Ha US, Yoon BI, Kim SW, Sohn DW, Kim HW, Cho SY, Cho YH. Microbiological and clinical characteristics in acute bacterial prostatitis according to lower urinary tract manipulation procedure. J Infect Chemother. 2014 Jan;20(1):38-42. doi: 10.1016/j.jiac.2013.11.004. Epub 2013 Dec 11. PubMed PMID: 24462423.

[5]  EAU Guidelines, 2019

[6]  Brede CM, Shoskes DA. The etiology and management of acute prostatitis. Nat Rev Urol. 2011 Apr;8(4):207-12. doi: 10.1038/nrurol.2011.22. Epub 2011 Mar 15. Review. PubMed PMID: 21403661.

[7]  Millán-Rodríguez F, Palou J, Bujons-Tur A, Musquera-Felip M, Sevilla-Cecilia C, Serrallach-Orejas M, Baez-Angles C, Villavicencio-Mavrich H. Acute bacterial prostatitis: two different sub-categories according to a previous manipulation of the lower urinary tract. World J Urol. 2006 Feb;24(1):45-50. Epub 2005 Dec 31. PubMed PMID: 16437219.

[8]  Nickel JC, Tripp DA, Chuai S, et al. Psychosocial variables affect the qualityof life of men diagnosed with chronic prostatitis/chronic pelvic painsyndrome. BJU Int2008c;101:59–64.